Ovaj tekst je treci tekst u seriju tekstova razgovora sa Nikolom Janicem. Ovaj tekst je objavljen 22. aprila 2018.
Na portalu Kancelarije za KiM http://www.kim.gov.rs na srpskoj ćirilici, na latinici i na engleskom, 16.04.2018. i dalje stoji link za „Raspeto Kosovo“.
Crucified Kosovo – Destroyed and desecrated Serbian Orthodox churches in Kosovo and Metohia.
U prethodnom tekstu upozorio sam da putem tog linka ne pokušate da odete na stranicu „Raspetog Kosova“. Ako to učinite, od sramote, od tuge, od osećaja mučnine zbog sveopšteg poniženja napaćenog srpskog naroda na Kosmetu, srce će vam se skameniti. Link stoji ”ponosno” na portalu vlade Republike Srbije, ali ne da bi vas odveo na stranice sa dokazima o rušenju srpskih svetinja i ubijanju srpskih civila, među kojima i srpske nejači, već na oglas o prodaji tog sajta. Ništa neobično? Da li je i to samo još jedan pokazatelj neviđenog idiotizma, arogantnosti i osmišljene i planirane prevare.
Na vladinom sajtu gledam 16. aprila 2018. sramni oglas o sramnoj prodaji ”Raspetog Kosova” i misli mi se vraćaju na 16. januar 2018. dan kada je ubijen Oliver Ivanović. Sećam se, kao i mnogi od vas koji čitate ove redove, izjave predsednika Srbije da „albanska čizma neće kročiti na sever Kosova!“ Nažalost, Srbiji se često dešava da nam se dogodi ono što predsednik izričito podvlači da se nikada neće dogoditi.
Setimo se Vučićeve tvrdnje pred potpisivanje Briselskog sporazuma 2013. da nikada neće potpisati dokument u kome se Srbima nudi jedno veliko NIŠTA, a samo koji dan kasnije potpisao je to NIŠTA, tvrdeći kako je Srbija dobila NEŠTO. Od tada je trebalo da prođe pet godina tokom kojih su i Srbija i Srbi na Kosmetu živeli u zabludi da je premijer-predsednik dogovorio za nas nešto VELIKO. Onda dolazi Vučićevo vikanje-priznanje, da su Srbi sve svoje obaveze iz „sporazuma“ ispunili, a da Albanci nisu ni prstom mrdnuli…
„Nisu za pet godina uspeli da pročitaju stranicu i po teksta“, žalio se „stradalnik“ Vučić, a znao je sve te godine da kosovski Albanci nisu imali nikakvu drugu obavezu, osim da omoguće formiranje ZSO. Da bi srpsko poniženje bilo potpuno, šiptarski „političari“ poručuju (nažalost, s pravom), da ZSO ne može biti uobličena u punom obimu, jer to ne dozvoljava njihov ustav. A za Prištinu i Brisel njihovo Kosovo je njihova država i u Briselskom sporazumu jasno se kaže da će ZSO „garantovati važeći zakon i Ustavni zakon republike Kosovo“. Zar nije Vučić pročitao stranicu sporazuma na kojoj je to pisalo? Ili je pet godina imao amneziju i zaboravio da zakoni moraju biti u skladu s ustavom u svim državama (oni koji upravljaju svetom Kosovo priznaju kao državu) pa i za nas u kvazidržavi Kosovo, sa kojom je Vučić pregovarao o nečemu što je napisano u Briselskom sporazumu, o kome javnost Srbije pet godina nije bila potpuno i tačno informisana i o kome i danas malo zna.
Takvim postupanjem Dačić i Vučić (Briselski sporazum je potpisao tadašnji premijer Dačić, kojeg su, začudo, gotovo svi zaboravili i abolirali) priznali su ustav i zakone natovsko-šiptarske paradržave Kosovo, čime su posredno (svesno ili nesvesno) blokirali onu jedinu obavezu kosovsko-metohijskih Albanaca koja je proizilazila iz Sporazuma – formiranje ZSO! I kada Šiptari budu „popustili“ i odlučili da do kraja pročitaju onu „stranicu i po“ (što je deo scenarija), ZSO će biti oformljena u skladu s njihovim, a za Srbiju nezakonitim ustavom te lažne države.
Ili vlada Srbije planira da na svim svojim sajtovima oglasi prvo ukidanje, a onda i prodaju svih portala na kojima su objavljene istine o njihovoj „borbi“ za Kosovo? Ali i da posavetuje vlasnike i urednike njihovih, ili njima naklonjenih medija, da zajednička uređivačka politika tih televizija, novina i portala, isključuje mogućnost da se o tome govori ili piše.
Sudeći po tome da su neki od tih medija objavili da je uhapšen Marko Đurić, nekoliko sati pre nego što će se to zaista i desiti, a skoro istovremeno javljeno i da je predsednik Srbije zakazao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, postaje očigledno… razmisite šta? Moje lično mišljenje je da je Đurić (možda) bio jedan od retkih koji sa takvim scenarijem nije bio upoznat. Trebalo je da sve deluje uverljivo. I sve će na kraju doći na „svoje mesto“:
Vučić će „prinuditi“ Šiptare da počnu da ispunjavaju obaveze iz Briselskog sporazuma – i to će prikazati kao veliku srpsku pobedu i uspeh. Kada? Ili je realnije da se upitamo možda ko je pogrešio? Režiseri, ili glumci koji su u zanosu teatralno, ali pogrešno, odigrali određenu i dodeljenu im ulogu?
Šta još ima, vredno pomena, na sajtu kancelarije za KiM?
Koliko je vredno to „ostalo“ što je na sajtu Kancelarije za KiM, sada kada znamo kako vrednuju srpska stradanja? A tamo je otprilike oko 800 do 900 objavljenih fotografija Marka Đurića i par stotina fotografija Aleksandra Vučića, Ivice Dačića i desetine fotografija Drecuna, Brnabićeve, Mihajllovićeve… Gotovo da nema nijedne fotografije iz života na Kosovu, osim onih s liturgije i političara Srba s Kosmeta.
Neka ih. Ne smetaju mi njihove fotografije, jer ih ne gledam. Ali molim svakog poštenog Srbina, kao Srbin kome je i srce i duša i ovde i tamo, da piše i traži da se sa portala vlade Srbije ukloni link koji vodi na oglas o prodaji srpske tragedije i tuge:
Crucified Kosovo – Destroyed and desecrated Serbian Orthodox churches in Kosovo and Metohia.
Bar to ne bi trebalo da je za prodaju…
https://www.koreni.rs/voljena-srbija-zagadjena-mrznjom-i-lazima-2/
https://www.koreni.rs/voljena-srbija-2-udaranje-puskama-u-potiljak/
