„Zarađivanje“ socijalne pomoći jednako prinudnom radu

1
459

prinudni-rad Foto: www.pixabay.com / Izjava premijera Aleksandra Vučića i najavljene promene Zakona o socijalnoj zaštiti, po kojima će korisnici socijalne pomoći „morati da rade“ da bi uopšte dobili socijalnu pomoć, predstavlja ucenu koja vodi u „prinudni rad“ i suprotstavljena je Ustavu Srbije i međunarodnim konvencijama o socijalnim pravima.

Izjava premijera koja je izazvala kritike zbog ocene da vređa prava porodilja, prema analizi Insajdera, odnosila se na korisnike socijalne pomoći i nastavak je problematične politike Vlade prema najugroženijim članovima društva.

„Ima onih koji zaslužuju socijalnu pomoć. A ima onih kao ja, konju rep mogu da iščupaju, a neće da počiste lišće. Neće da urade nešto drugo. A ti koji to mogu da rade, mogu i moraju to da urade. Država daje vaše pare“, izjavio je Vučić.

Zloupotreba socijalne pomoći, koju plaćaju svi zaposleni građani Srbije, svakako mora da se spreči, i to je zadatak nadležni državnih organa.

Međutim, postavlja se pitanje koliko je onih koji nerado primaju socijalnu pomoć jer ne mogu da nađu posao. U ovoj politici Vlade je sporno i to što je uslovljavanje socijalne pomoći obaveznim radnim angažmanom, prema analizi Insajdera, u suprotnosti sa zakonom zagarantovanim pravima.

Socijala se ne „zarađuje“

Prema analizi Insajdera, pojmovi „socijalne pomoći“ i „rada za naknadu“ međusobno su isključivi. Jedna od najvažnijih razlika je svakako visina zakonom zagarantovane nadoknade.

Po izveštaju Ministarstva za rad iz jula 2016, novčana socijalna pomoć za pojedinca iznosila je 7.890 dinara, što znači da osoba u 20 radnih dana mesečno svaki dan ima na raspolaganju 394 dinara.

S druge strane, minimalna dnevnica, koja je zakonom zagarantovana, za osmočasovni radni dan iznosi 1.040 dinara.

Broj onih kojima više odgovara da sede kući s 394 dinara socijalne pomoći, iako su radno sposobni i mogu da nađu posao, umesto da rade za gotovo tri puta veći iznos minimalne dnevnice u Srbiji nije poznat.

Primena novih mera Vlade odnosi se upravo na njih. Međutim, osim što bi zakonom garantovana naknada za rad trebalo da bude veća od one koju dobijaju u vidu socijalne pomoći, prema zakonu, na zaradu se plaća i porez, dok je socijalna pomoć namenjena pojedincima, odnosno porodicama koje nemaju sredstava za osnovne životne potrebe.

Mario Reljanović, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta Union i sekretar Pravne klinike za radno pravo, kaže za Insajder da je priča o „zarađivanju“ socijalne pomoći suprotstavljena Ustavu, ali i mnogim međunarodnim socijalnim poveljama koje je država Srbija potpisala jer nešto „što ti već pripada, ne može da se zarađuje“.

„Korisnik socijalne pomoći ne treba da radi za ono što mu već pripada zbog situacije u kojoj se nalazi. Takođe, ucenom da će ti ljudi ostati bez socijalne pomoći ako ne poštuju zahtev dovodi do toga da se to slobodno može nazvati prinudnim radom“, kaže Reljanović za Insajder.

„Da imaju posla ti ljudi svakako ne bi primali socijalnu pomoć. Ako već država ima potrebu za kontinuiranim radom neka zaposli te ljude i rešena stvar, a ne da oni rade za pomoć koja je ispod minimuma cene rada i još budu ucenjeni ako to odbiju“, dodaje Reljanović.

Vladina uredba krši prava korisnika socijalne pomoći

Još krajem 2014. Vlada je donela uredbu o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći. U toj Uredbi se navodi da država s korisnikom socijalne pomoći zaključuje „sporazum o aktivnom prevazilaženju njegove nepovoljne socijalne situacije“, što podrazumeva aktivnosti i obaveze korisnika. U suprotnom se kao mogućnost navodi „umanjenje i prestanak prava na novčanu socijalnu pomoć u slučaju neopravdanog neizvršavanja obaveza“.

Uredba je izazvala oštre kritike stručne javnosti. Zaštitnik građana Saša Janković, kao i još 57 nevladinih organizacija, nezavisno su podneli Ustavnom sudu predlog za ocenu ustavnosti ove uredbe, ali gotovo dve godine kasnije Ustavni sud još nije dostavio svoje mišljenje.

Prošle nedelje je državni sekretar Ministarstva za rad Nenad Ivanišević otišao korak dalje, najavivši uvođenje „mađarskog modela“ zakona, po kom će od sredine 2017. građani morati da rade za socijalnu pomoć.

“Mi planiramo da počnemo da sprovodimo sličan model, po kom će 175.000 radno sposobnih ljudi koji primaju socijalu biti zaposleno na raznoraznim poslovima”, rekao je Ivanišević, a iz ovoga može samo da se nagađa da je to broj ljudi koji zloupotrebljava socijalnu pomoć.

Milan Antonijevic, predsednik Komiteta pravnika za ljudska prava, kaže za Insajder da najava novog zakona o socijalnoj zaštiti sugeriše da je Vlada svesna problematičnosti te uredbe, te da je sada cilj da se to uskladi s Ustavom. Komentarišući izjavu premijera o zloupotrebi socijalne pomoći, Antonijević tvrdi da je to zamena teza, te da se krivica ne sme prebacivati na one koji su najugroženiji.

„Meta moraju biti institucije za socijalni rad i njihova neefikasnost, a slučajevi zloupotrebe koji su definitivno u manjini ne mogu biti razlog za ukidanje socijalne pomoći“, kaže Antonijević za Insajder.

Socijalna zaštita ublažava posledice mera štednje

Prema podacima Ministarstva za rad, u julu 2016. ukupno 254.917 lica dobilo je novčanu socijalnu pomoć za koju je isplaćeno 1,1 milijardi dinara.

Sistemi socijalne zaštite u Srbiji odigrali su značajnu ulogu u ublažavanju negativnih posledica opšte ekonomske krize, ističe se u dokumentu programa dostojanstvenog rada za Republiku Srbiju 2013-2017, koji je Srbija potpisala 2013. s Međunarodnom organizacijom rada.

Nakon uvođenja mera štednje krajem 2014. socijalna zaštita postaje još značajnija s obzirom na to da je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 26 odsto građana na granici siromaštva, odnosno svaki četvrti u Srbiji, dok je više od 40 procenata stanovništva u riziku da dođe u kategoriju siromašnih. Siromašnim u Srbiji se smatra svako ko ima primanja manja od 13.680 dinara mesečno.

Evropski komitet Saveta Evrope za socijalna prava je još 2014, pre mera smanjenja plata i penzija, ocenio nivo socijalne pomoći građanima Srbije kao „očigledno nedovoljan“.

Insajder

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime