Zašto je Krim Rusija, a Kosovo Srbija

1
933

ap-photo-darko-vojinovicZapad pokušava da naruši odnose Beograda i Moskve stalno poturajući tezu da je Rusija „izdala“ Srbiju priznajući Krim, ali i da stvori utisak da je Rusija uradila isto što i Zapad.

Spočitavanja predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu da pokušava da iskoristi isti aršin kad je reč o Kosovu i Metohiji i Krimu, koja se često mogu čuti na Zapadu, imaju blago rečeno nekoliko „falinki“, a najvažnija je — da je Kosmet i Krim nemoguće porediti.

Podsetimo, na Krimu je održan legalni i legitimni referendum, na kojem je učestvovalo 83,5 odsto stanovništva i 96,7 odsto se izjasnilo za ujedinjenje sa Rusijom. Krim se obratio molbom Rusiji, odluku je doneo parlament koji je izabran na legitimnim izborima 2010. godine, o tome su raspravljali Duma i Savet federacije, potom predsednik i parlament, a svi zakonski propisi su poštovani. S druge strane, Kosovo i Metohija nije imalo priznat referendum već je samoinicijativno 2008. godine proglasilo nezavisnost. Godine 1991. jeste održano nelegalno izjašnjavanje Albanaca o formiranju Republike Kosovo, koje Parlament Srbije nije priznao niti odobrio. Na Krimu nijedan ruski vojnik nije ispalio granatu, raketu, niti je bilo bilo kakve agresije, dok je NATO 1999. godine izvršio agresiju na Srbiju kako bi stvorio podlogu za otcepljenje Kosova od Srbije.

Jedina dodirna tačna između Kosova i Krima je sledeća, obe teritorije su duhovne kolevke: Kosovo srpskog, a Krim — ruskog naroda.

„Kad je reč o Kosovu, Rusija se neizostavno oslanja na rezoluciju 12 44 SB UN, koja garantuje teritorijalni integritet Srbije. Predsednik Putin govori o ’duplim standardima‘ — zapadnjaci podešavaju svako rešenje prema svojim interesima. Krim, za razliku od Kosova, nije bio oduzet nakon rata i bombardovanja“, jedno je od objašnjenja kako Rusija gleda na Kosovo, koje je nedavno dao ruski ambasadoru u Srbiji Aleksandar Čepurin za srpske medije.

Da Vas podsetimo:  Kreatori kriza žele krv između Srbije i Crne Gore

Dakle, zašto se Krim i Kosovo uporno porede, a Putinu uporno podmeće teza da je priznanjem Krima — Rusija promenila stav prema Kosovu?

Stevica Deđanski, predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje, kaže da ova tema nije nova i da se ona ciklično pojavljuje u određenim vremenskim periodima kada Zapad želi nešto da „spočita“ Rusiji.

„Ovaj put mislim da je meta predstojeći referendum u Republici Srpskoj, pa se koristi sve raspoloživo oružje zbog principijelnog stava Rusije da podrži taj referendum, to jest, da podrži pravo naroda u RS na referendum. Znači, Kosovo i Krim se stalno pominju zato što na Zapadu znaju da su Kosovo oteli. U priči da ako može Rusiji da se uzme Krim, onda može i Kosovo da se uzme Srbiji, što Srbiji nije isto jer su razlike između te dve priče ogromne, već smo milion puta govorili“, kaže naš sagovornik.

On kaže da se Putinu uporno „potura“ ova teza jer svaka njegova izjava na ovu temu upravo govori o tome da je Zapad taj koji ima dvostruke aršine — a ne Rusija.

„Svaka njegova izjava pokušava da se istrgne iz konteksta. On je upravo povlačeći paralelu između Kosova i Krima hteo da pokaže da je Kosovo oduzeto na bespravan način i da zato Zapad ima dvostruke aršine, kao i da se u međunarodnoj politici treba boriti upravo protiv — dvostrukih aršina, koje Zapad redovno primenjuje i tumači na način kako njima odgovara, a ne kako jeste pravo i pravda“, objašnjava Deđanski.

Politikolog Aleksandar Pavić smatra da Zapad radi to što radi, kada je o ovoj temi reč, da bi sa sebe sprao odgovornost za Kosovo i da kaže — evo, i Rusija je ista.

„Naravno, oni ignorišu zvanične stavove Moskve, koja je jasno više puta istakla razliku između Kosova i Krima, to jest, da je Kosovo nezakonito otcepljeno kao posledica nezakonite agresije, dok je Krim iskoristio svoje demokratsko legitimno pravo legitimno izabranog parlamenta, i to u vreme posledica puča u Kijevu“, naglašava on.

Da Vas podsetimo:  Narodne vojske

Naš sagovornik kaže da je ruska diplomatija napravila jasnu razliku  između Kosova i Krima i da je jedno u skladu sa međunarodnim pravom (Krim), a drugo nije (Kosovo). On, međutim, kaže da je u celoj ovoj priči najbitnije sledeće:

„Pokušava se napraviti razdor na liniji Srbija—Rusija, da bi se ohrabrile vlasti u Beogradu ali i javno mnjenje — pa evo Rusija se distancira od Srbije, spremna je da žrtvuje naše interese radi svog interesa na Krimu — što nije tačno. Jednostavno, Zapad svesno koristi dvostruke standarde, ali to njima nije ništa novo, jer oni nikada nisu rekli, na primer, da bi oni povukli priznanje Kosova ako bi Rusija povukla priznanje Krima. To im ne pada na pamet da kažu. Oni koriste sve što im je na raspolaganju, a da li je to konzistentno i da li sebi ’skaču u usta‘, to ih ne zanima, imaju medijsku premoć i mogu da plasiraju svoje teze i kontrateze. Ipak mislim da je na prvom mestu meta javnost u Srbiji koja treba da pomisli: evo, i Rusi su nam okrenuli leđa i sutra bi bili spremni da priznaju Kosovo, i šta se mi tu uopšte petljamo, treba da prihvatimo realnost i samo je pitanje vremena kada će Rusija da prizna Kosovo“, zaključuje on.

Brankica Ristić

Sputnjik

1 KOMENTAR

  1. Uz to, Ukrajina je poslednaja koja bi imala osnove da se poziva na postovanje granica i ustavnosti, jer sa sama izdvojila iz SSSR-a na nelegalan nacin (naravno, koristeci Jeljcinovu zelju da izdvoji Rusiju, ali to ga ne cini manje protivustavnim). Ruska duma je jos 1996-te, znaci dok je Jeljcin jos bio na vlasti, zvanicno osudila Belovjezski sporazum o ponistavanju SSSR-a i pratece akte – naravno, i potpuno nezakonito izdvajanje tri balticke sovjetske republike pre toga – na samo kao protivustavne, nego kao i krsenje osnovnih normi medjunarodnog prava (npr. u referendumu marta 1991 vecina ljudi SSSR-a je bila za to da se savez odrzi). Sa pravne tacke gledista, Ukrajina je jos uvek jedna od republika unutar SSSR-a.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime