Šta bi bilo, da je bilo! Omiljena ne kao uzrečica, nego objašnjenje što prošlo koje je bilo, nije bilo bolje. Efektno, ali uzaludno, što je prošlo povratka nema. (Naši pra-preci se ne mogu vratiti u pra-postojbinu pa sada već biti „u Evropi“. A pitanje je i da li bi bili drukčiji nego što su sada i ovde, i da je bilo toga čega nije bilo. Odnosno ostanka u pra-postojbini… Često je i nešto drugo: pravdanje lošeg, koje jeste bilo. Takođe uzaludno, i neozbiljno! Bilo bi što je bilo, i da je Janko na vreme stigao na Kosovo. Pre toga, da se Mrnjavčevići nisu napili uoči bitke na Marici…
Ali više je uzaludno i neozbiljno, zbog praktičnih posledica, kad se na isti način govori o sadašnjem. Pogotovu smeru i načinima njegovog usmeravanja u budućnost. Aktuelan primer: krupan opozicioni prvak, izjavi: „Da RTS radi svoj posao, SNS bi pao kao kula od karata“. Ispravna izjava, u rangu Arhimedovog „Eureka!“? Ma jok, to je samo direktno objašnjenje dosadašnjih neuspeha! A indirektno problematičnih poteza svojih i „prijatelja iz opozicije“. Dodatnih i uzgrednih, i tako je trebalo samo da nečim ubijaju vreme do „dana posle“. Tako da je u redu i to što se svodio na kukanje i obećavanje, i uzajamno „poturanje noge“. Uz to je opravdanje budućeg, eventualnog (a verovatnog i zbog prethodnog!), neuspeha na izborima. Uz razumljivu izmenu pošto će se govoriti o prošlosti: „Da je RTS radio svoj posao, SNS bi pao kao kula od karata“.
Prema tome, ništa novo, samo novi primer pomenutom u naslovu! Kome nije simpatičan zbog pominjanja testisa ili odnosa prema babi i dedi, neka prihvati sledećii. Kad bi Dunav bio vreo, svak bi riblju čorbu jeo…
autor:Radovan Marjanović
Da je baba muško, zvala bi se Duško.
Bas vala.