Živimo u političkoj agoniji. Glavni krivac za takvo stanje nacije je srpska nesopsobna, malograđanska, potkupljiva, estradana i metiljava inteligencija. Koja nema nikakva rešenja šta treba da radimo da bi se spasili ove programirane agonije. Nastupi srpskih intelektualaca, koji napadaju ovaj izdajnički režim, su dosadna,isprazna i zamorna, sa mnogo ponavljanja, praznih mesta, floskula, prepuna egocentrizma, ogovaranja, prežvakavanje prošlosti, bez bilo kakve konkretne i operativne, nove ideje šta danas treba da se radi i kako da se organizujemo da ovo stanje promenimo. Običan narod ne mogu da krivim za stanje u kome se danas nalazimo, jer srpska inteligencija, tako se sami prozvaše, nema nikakvu novu političku ili ekonomsku ideju i nije sposobna da se organizuje da reši društvene probleme.
Iskreno, preplašena je, ne želi da rizikuje, čuva stečene pozicije, nije spremna ni malo da se žrtvuje, ne žele da dostignuti komfor i stalno iznalaze neka opravdanja za svoja javna nečinjenja. Sve im smeta i sve ih nervira. Nemaju elementarnu pristojnost doslednog i disciplinovanog rada u timu. A bez timskog rada najpametnijih ljudi u našoj državi i rasejanju, nema nam spasa. Da li ste nekada pokušali da nešto organizujete sa estradnom srpskom inteligencijom? Katastrofa! Potpuna! Kasne na sastanke. Na sastancima pričaju gomilu gluposti. Slušaju samo sebe. Narcisoidni su do isključivosti. Neoperativni su. Teško se oslobađaju zabluda. I smatraju da neko drugi treba da uradi ono što je njihov zadatak. Srbija je propala jer je propala srpska inteligencija . Utopila se u moru banalnosti i nezameranja.
Većina njih, ipak, gleda samo sebe i nije zainteresovana za sudbinu države i naroda. Misle da je vrhunac njihovog javnog delovanja to što trabunjaju o onome što naš okupirani, opljačkani i prevareni narod uopšte ne zanima. Čast izuzecima, kojih je,nažalost, malo i koji sami ne mogu da promene društvo. Otuda moramo da čekamo da nevolja u društvu bude sve veća, da dosegne tačku neizdržljivosti, kada će se munjevito stvari početi dešavati.
Čekamo da dođe do te tačke preloma. I radimo na prosvećivanju onog dela naroda koji razume kakva rešenja im nudimo. To sam nazvao –NATAPANjE! Vidim da natapanje daje rezultate. Sve veći broj ljudi razume rešenja koja predlažem. Išlo bi to i mnogo brže kada bi se ujedinila prava srpska elita i kada bi stala svojim potpisom i obrazom iza političkih i ekonomskih rešenja. Ujedinjeni možemo da srušimo veleizdajnički i okupatorski režim. I to je istorijska obaveza naše generacije.
Naš veliki istoričar Milorad Ekmečić, pišući o tragičnom ulasku Srba u promašeni projekat Jugoslavije, navodi da se : „ cela srpska inteligencija pokazala NEDORASLOM da razume i nađe istorijski lek za katolički separatizam.“ Sjajno! Prava reč! Reč koja objašnjava karakter srpske inteligencije. To uporno tvrdim preko ti decenije. Srpska inteligencija je nedorasla istorijskim obavezama svoga vremena. Evo i poznatih primera. Nedorasla je bila da pronađe lek za albanski separatizam. Nedorasla je bila da pronađe rešenje za raspad trule Jugoslavije. Nedorasla je bila da napravi našu nacionalnu i državnu strategiju za XXI vek. Nedorasla je bila da napravi novi politički sitem i da konačno sruši totalitarizam. Nedorasla je bila da napravi ekonomski model razvoja države. Nedorasla je bila da se suoči sa prošlošću i da surovo kazni sve one zlikovce i ratne profitere koji su ukaljali sveto srpsko predanje o hrabrosti i poštenju srpskog vojnika. Nedorasla je i danas da predloži operativna rešenja za izlazak iz ove nacionalne i državne agonije.
Preko tri decenije pišem i govorim koja su rešenja i šta trebamo da radimo da izbegnemo nesreću. Nažalost, srpska inteligencija nije imala hrabrosti da me podrži. Previše su kalkulisali i pravili kombinacije sa političkim ološem. Kada je nesreće stigla naš narod, onda je trebalo da se ćuti i pomaže iz sve snage tom narodu, dok je palanačka srpska inteligencija naricala nad našom nesrećnom sudbinom.
Primer? Mnogo ima primera. Ali jedan najupečatljiviji. Stradanje mojih Srba u Hrvatskoj. Nijedna moja ideja od 1990.godine nije prihvaćena. Vođe Srba u Krajini su bili opijeni demagogijom lažnog Vožda u Beogradu. Kada je kolona nesrećnih prognanika dospela na Drinu, onda nije vredelo zakukavati i pljuvati po Voždu koga su Srbi preko Drine dizali do božanstva. Cena zabluda se platila gubitkom ljudskih života i otimanjem vekovnih srpskih teritorija. Uzgred, da podsetim ovaj mladi naraštaj, koji se nije ni rodio kada se ta tragedija dešavala, da je nacionalsocijalistički režim u Beogradu prognane Srbe dočekao policijom, koja je hvatala muškarce i vraćala ih nazada, i najodvratnijim folk zavijanjima, Srbija se tresla od tih urlika sa državnih i paradržavnih medija, koje su pokušavale da prikriju krike staradlnika u biblijskoj koloni.
I još jedna mudra misao Milorada Ekmečića : „ Posle proglašenja jedinstvene jugoslovenske države 1918.godine, nijedna politička stranka, kao ni cela srpska kultura, nisu formulisale cilj koji bi taj narod trebalo da sledi. Nije izgrađena SRPSKA NACIONALNA DOKTRINA, kao što je bio slučaj sa prvom doktrinom u Temišvarskom saboru 1790.godine i drugom sa Garašaninovim „ Načertanijem“ 1844. godine.“ Podvalačim – nije izgrađena srpska nacionalna doktrina. Predlažem od 1990.godine da se napravi, kako je rađeno u srednjem veku, crkveno-narodni sabor i da se na tom saboru skupi sto, dvesta ili trista srpskim viđenijih ljudi iz zemlje i rasejanja koji će napraviti srpsku nacionalnu doktrinu za sto godina unapred.
I? Ništa. Nisu zainteresovani ni SPC niti srpska inteligencija. Zauzeti su svakodnevnim, banalnim poslovima oko podele osvojenog materijalnog plena. I to je, gospodo drugovi, razlog naše današnje propasti. Kako da se spasimo? Ne možemo se spasiti ako ne znamo kom cilju stremimo. Ako ne napravimo i objavimo srpsku nacionalnu doktrinu. Koju danas nemamo. I zato lutamo, tumaramo i propadamo u agoniji. Koja se može pretvoriti u naš biološki nestanak. Kada biološki nestanemo, onda više ne možemo da branimo teritoriju koju imamo.
I to je onda siguran kraj Srba i Srbije. Koji postoje već 7527. godina. Hoće li se to dogoditi? Zavisi od nas. Mi smo odgovorni za sudbinu naših potomaka. Kako da se izbavimo sigurne propasti? Godinama pišem i govorim. Nudim konkretna i operativna rešenja. Tražim javnu raspravu. Predlažem rešenja koja moramo da usvojimo da znamo šta radimo. Ne možemo da srljamo kao guske u magli. Oni koji mi zameraju što pišem i iznosim rešenja ništa ne razumeju. Ponašaju se kao te guske u magli. Koji je smisoa pisanja? To može da pita samo glupak.
Pa, pećinski čovek je počeo prvi da piše. Zašto? Ne može se ništa uraditi ako ne znamo koji nam je cilj i koje društvo gradimo. Kada to budemo znali, onda moramo da imamo nove ljude u politici koji taj cilj mogu i da ostvare. Novi ljudi moraju da budu moralni i stručni. Oni koji nikada do sada nisu bili u politici. Takve ljude imamo u zemlji i rasejanju. Pozivam te ljude da se probude, trgnu i organizuju. Samo u timskom radu svih nas možemo da spasimo Srbiju propasti.
Predložio sam javnosti Program za spas Srbije. Nacrt smernica Političkog i Ekonomskog programa. Ako je makar 51% Programa blisko vašim idejama, javite se da se udružimo. Mora da se napravi politička organizacija koja će da iznese promene. To je jedini način da izađemo iz ove agonije. Nemojte da kukate i očajavate. Ništa time ne rešavamo. Nemojte da baljezgate gluposti i da se javno blamirate. Ako nemate nikakve predloge, bolje da ćutite. Oni koji imaju predloge rešenja neka napišu. I objave.
U velikoj javnoj raspravi možemo da dođemo do rešenja. Poruka estradnim srpski intelektualcima. Prestanite da pričate ispričane priče. Ne možemo više da vas slušamo! Iznesite nam konkretna rešenja u oblasti gde ste stručni. Brbljivi i brljivi opšti stručnjak nam ne treba. Dijagnozirali smo sto puta stanje. I znamo da stanje ne valja. Koja su vaša rešenja? I šta ste spremni uradite da se ta rešenja ispune? Gospodo drugovi, pokažite da ste dorasli i da razumete svoje doba. Pokažite da znate istorijski lek za naše nacionalno ozdravljenje. Pokažite nam na delu. Ili umuknite! Sklonite se i prepustite mesto onima koji hoće i znaju.
Branko Dragaš
dragas.biz
„– nije izgrađena srpska nacionalna doktrina…“ Бранко Драгаш
Пар прилога за предлог националне обнове..
1. Повратак парламентарној монархији као симболу трајања српске државности још од Немањића. Србији је страна данашња квазидемократија оличена у диктатури новца и владавини лажова и пљачкаша. Уместо гомиле партија које као лешинари гледају да распарчају буџет па и територије због личне користи неколицине на положајима треба вратити представничку демократију у којој се бирају народни посланици по имену и презимену. Монарх би био изборна функција а не наследна. Да ли би био биран из породичних редова Карађорђевића би било на народу и скупштини да одлучи. Мандат би био ограничен само старошћу и способности да представља земљу и народ. Владар би имао почасне функције али би имао у сагласности са крунским саветом кога би бирао парламент овлашћења да расписује ванредне изборе у кризним ситуацијама. Ефективну власт би вршила влада коју би бирао парламент и то са мандатом који се не обнавља јер су професионални политиканти куга која је уништила и уништава српску државу. На највише положаје могли би да се бирају само у струци и патриотизмом доказани часни људи са више деценија искуства а не као данас багра без дана радног стажа заклета на верност само себи и страним интересима које представљају. Државну управу би носила администрација специјално школована на административним школама по угледу на нека постојећа решења у свету (Француска нпр.). Директна демократија би постојала на локалном нивоу где би се управе у градовима и насељима директно бирале али опет по имену и струци а не по партијској припадности.
2. Оснивање српског „комонвелта“ по угледу на британски – пројекат који би свим земљама у којима живе Срби у иоле значајнијем броју дао економске, културне и политичке везе изнад оних уобичајених али наравно независних политичких субјеката и то невезано за друге оквире као што је несрећни пројекат ЕУ (немогућ на дуже стазе као што је то била и Југославија). Пројекат би имао регионалну и светску димензију – регионалну где би пружио могућност државама насталим распадом Југославије да изграде смислене економске и културне везе без присиле и идеологије што је био случај у СФРЈ. Наравно да би овај пројекат захтевао време и стрпљење као и креативне механизме за повезивање Срба у региону и дијаспори који су одувек били пасторчад свих режима наметнутих Србији у задњих стотињак година али би напор био итекако вредан труда.
3. Економија која би узимала у обзир права свих а не законе џунгле што је данашњи либерални капитализам. У пракси то значи залагање за увођење гарантованих примања за све – пожељно у форми гарантованих породичних прихода. Ова примања би заменила пензионе и социјалне фондове и давања а средства би се нашла из пореза, пореза на промет, луксузну робу и увоз као и конфискацијом све имовине опљачкане у последњих пар деценија транзиционе пљачке. Модалитете могу разрадити економисти тако да буду флексибилни према привредним приликама али примања морају бити таква да обезбеђују елементарне услове за живот које би омогућила свима да се школују и бирају струку и послодавца на основу способности и људског третмана а не уцена преживљавањем као данас.
Стриктно забранити задуживање у иностранству и мешање страних сила и капитала у финансијске токове на српском простору. Народну банку вратити у српске руке и обезбедити да финансира домаћу привреду а не странце као данас. Императивно је враћање контроле свих новчаних токова и њена транспарентност – забрана свих тајних уговора који данас служе само као средство корупције.
4. Привреда треба да буде мешавина државног и приватног сектора у коме би државни сектор био неотуђива инфраструктура – енергетика, рудници, путеви, земљиште и водени токови као и одбармбена индустрија, информатика и медији којима би било забрањено приватно власништво као и страно финансирање због доказано лошег утицаја на народ и државу. Медији би могли да буду само у власништву државе и локалних заједница без изузетка. Слобода информисања и говора би се одржавала законским гаранцијама на изношење слободних коментара у границама дефинисаним законом, обичајима и здравим разумом.
Приватни сектор би био регулисан у мери која онемогућава експлоатисање рада и робовске услове, подстицај би био у складу са позитивном праксом у свету а забрањене би биле субвенције страним лицима и компанијама којима се данас уништава домаћа производња и омогућује профит политичке нерадничке касте на власти.
5. Подстицај рађању и образовању деце и омладине треба да буде државни приоритет. Мајкама омогућити остајање са децом све док не крену у школу уз смислену надокнаду.
6. Децентрализација урбаних џунгли је императив ако мислимо да не опусте села и уништимо пољопривреду. Она треба да буде смислена и економски подстицана давањем кредита па и бесповратних средстава и кућа за повратак на села. Државну управу раселити по свим већим градовима и смањити загађење и уништавање околине увођењем тоталне рециклаже.
7. Одбрана и даље мора да буде један од приоритета, са враћањем војног рока у смисленој дужини од 3-6 месеци којим би се омладини дала могућност да научи руковање оружјем и дало да осете шта значи поштовање традиције која је и омогућила опстанак државе и народа у прошлости.
——
А како ово све постићи у условима окупације, медијског мрака и застрашености већине људи уцењених пуким опстанком?
За почетак удруживањем и разрадом програма, информисањем уплашених да уништавају будућност својој деци. Пут је дугачак али није немогућ нарочито ако се нађе макар и шачица људи вољних да гледа даље од лажи које нуде медији и режим страних плаћеника и гомиле уплашених послушних паћеника који их следе.
Podrzavam „Srbin“ predlog- nikako svi oni Titovi i zato: nema ti, Branko, mjesta u OKUPLJANJU!
Imamo mi Srbi većinu,poštenih i pametnih,ali im crvena teroristička banda svojim terorističkim metodama ne dozvoljava da ispliva na površinu.Nije li ovo danas slika i prilika,ovih danas a i onih prethodnih.
Branko,evo jednog predloga,OKUPITI SVE DOKAZANE ANTIKOMUNISTE,ŠTO ZNAČI,KOJI SU DOKAZANI U BORBI PROTIV UDBAŠKE BAGRE,A NE DECU I UNUKE TITOVIH KOMUNISTA,KOJI SE MENJAJU NA VLASTI,ZNAČI JEDNNI TE ISTI U KRUG.Udba i kos su napravili ama baš sve takjozvane stranke,kojim oni upravljaju preko sinova i unuka titovih komunista,koji su sve ovo i napravili,a održavaju ih od opljačkanih para od ovog naroda.Nije li sve to lepo opisao devizni inspektor Pušara,u tekstu NEDELJNI EKSPRES,NESALOMIVA DECA KOMUNISTA.Radi se o opljačkanim Srpskim parama koje su prebacili preko,kojim ovde manipulišu i postavljaju,opet svoje komunističke drugove,a ovi pajaci su dekor.Što znači,moraju se skupiti,samo oni koji SA KOMUNISTIMA NEMAJU NIKAKVIH DODIRNIH TAČAKA,sve ostalo je udbaško-kosova ujdurma.Valjda je svima poznato da su komunisti napravili apsolutno sve postojeće tzv stranke kojima su od početka stvaranja postavili svoje vođe-decu titovih partizana i decu titovih udbaša.Od draškovića i šešelja pa na dalje,sve uvijeno i nazvano što Srpska što demokratska,kako rekoše udbaši prilikom podsmevanja Srbima,DA NIJE BILO NAS NE BI BILO NI 5.OKTOBRA.Eto,gde je srž problema,koji se rešava na prost način,kako rekoše naši stari,OD GOV.SE PITA NE PRAVI.A da ne zaboravimo,imamo mi mnogo pametnih i čestitih ljudi,koji ne mogu doći do izražaja od bagre,jer bagra se tako štiti,okupljajući bagru,što se kontinuirano događa od 1945 do danas,sa namerom da se ništa ne promeni,do konačnog nestanka Srba sa ovih prostora i naseljavanja arapa,po onoj krcunovoj.Sve ostalo je nastavak zamajavanja Srba.