Ako je verovati opozicionim liderima, preciznije onim okupljenim oko Saveza za Srbiju, 13. aprila bi trebalo da bude stavljena tačka na četvoromesečne građanske proteste i šestogodišnju vladavinu gospodara Vučića, njegovih s koca i konopca skupljenih naprednjaka i koalicionih saučesnika. Tog dana bi, kako se na sva zvona ovih dana najavljuju opozicioni lideri na protesnim okupljanjima koja se organizuju u više od 100 srpskih gradova, Srbija trebalo da se slije u prestonicu. Onako kako se to dogodilo onog 5. oktobra pre nepune dve decenije, a što bi opet trebalo da gospodara Vučića i njegove prinudi da se povuku sa vlasti.
Ako bi se vodili izjavama Saveza za Srbiju to je maltene gotova stvar. Ako bi nam reper bio gospodar Vučić koji mnogo veću opasnost vidi u televiziji N1 nego u srbistanskoj opoziciji, od ta posla nema ništa. Stoga opravdano se nameće pitanje da li lideri Saveza za Srbiju, ako se u vidu ima nedavni opštenarodni igrokaz ispred zgrade Predsedništva Srbije koji se završio po sistemu i opozicija “zadovoljna” i Vučić na broju, mašu praznom puškom, od koje podjednako strahuje i onaj koji je drži u ruci i onaj u koga je uperena. Odnosno da li iko u Savezu za Srbiju ima jasan plan šta i kako tog 13. aprila.
U trenutku kada protesti širom Srbije osim u Beogradu, sudeći na onome što se svakog petka dešava u Čačku, gube na intezitetu stiče se utisak da je najavljeni 13. april iznuđen potez. A oni koji igraju šah znaju da se povlačenjem iznuđenih poteza teško može profitirati.
Osim, naravno, ukoliko najavljeno protesno okupljanje 13. aprila, kao i najavljeni naprednjački mitinzi u prestonici nisu ništa drugo do prilika da se Vučićeve i opozicione pristalice prebroje kako bi se utvrdilo ko u ovom trenutku ima dužu onu stvar.
Stoga nikako ne treba smetnuti sa uma kako se to završilo kada su se oponenti režima okupljali u prestonici. Kakve su demokratske benefite doneli 9. mart ili DEPOS-ov Vidovdanski sabor. Naravno, pri tome treba zanemariti 5. oktobar koji se dogodio u vreme dok su se još dimile ruševine nastale tokom NATO bombardovanja koje je, sviđalo se to nekome ili, nedvosmisleno ukazalo, nažalost za kratko, kuda vodi dalja podrška politici Slobodana Miloševića i njegovih profesionalnih Srba čiji patriotizam se meri profitom ostvarenim prodavanjem nacionalističke i militarističke magle.
Bilo kako bilo 13. aprila koji i nije tako daleko saznaćemo nazire li se kraj našem naprednom posrtanju ili će se po ko zna koji puta potvrditi da su pesimisti ništa drugo do optimisti sa višedecenijskim iskustvom.
Aleksandar Arsenijević
Izvor: ozonpress.net
,,Ko ima duzu onu stvar,, moze da vam kaze i magarac. Tako da ce ovo izreceno u tekstu da bude deo prasine
ili opste prvljavstine i jos jedan dodatak opstoj kaljuzi. Dobar dan Kolumbo….