Šta učinjeste babi, prokletnici? Bilo je pitanje dana kad će rijaliti programi doći nekome glave a prva je u slavu „Parova“, „Zadruge“ i ostalih „farmi“ mogla da strada jedna penzionerka navučena na program „srećne“ televizije. Kad je došla obeznanjena i sa predinfarktnim bolovima lekaru, ovaj joj je, uz ostalu terapiju, zabranio i gledanje „Parova“…
…E, sad! Možda je savesni doktor, čijoj se preporuci podsmevaju, spasio nesrećnu ženu ukoliko ga posluša, mada čisto sumnjam – ne skida se sa toga tako lako, opasna je to zavisnost – ali šta ćemo sa svima nama ostalima, naročito sa onim koji još nemaju simptome pa ne traže pomoć, a bolest radi svoje. Gde su urgentne ustanove i hećimi za toliki broj pacijenata, ko će sve to hospitalizovati i kakvu terapiju prepisati?
Rijaliti programi, rijaliti politika i rijaliti život su kolektivna dijagnoza ovog društva ( i ne samo našeg), u pitanju je masovna epidemija za koju nije (namerno) izmišljena vakcina niti nekome pada na pamet da je osmisli. Nasuprot, „rijalitnost“ je lukavo patentirana i podmetnuta bez kontraseruma sa tačno zadatim ciljem da što više poravna moždane ćelije ljudi, da nas zombira i anestezira sve do one akutne faze koja podrazumeva potpunu ispražnjenost glave. U koju se onda, po želji upravljača, sipa poželjni sadržaj, ništa manje toksičan i poguban od ovog koji je prethodno napravio pustoš u glavama.
Ova vrsta političko- medijske „ebole“ služi tačno utvrđenoj svrsi: da od ljudi napravi idiote a od idiota poslušnike i bespogovorne glasače, obareno meso za krvožednike političko-mafijaškog koncerna, da umrtvi svaki impuls socijalne reakcije koji bi mogao dovesti do zapitanosti ili, ne daj bože, do pobune.
I ne mogu to uraditi „farme“, „zadruge“, „parovi“ same. Polusvet, zatvoren u medijske štale da se pod 24-satnim video nadzorom i u direktnom prenosu svađaju, kolju, urliču, kopuliraju i tuku samo su pokusni kunići i maligni virus debilizacije koji će, u krajnjoj instanci, nekoj babi dići pritisak i šećer ili nadomestiti „bleju“ omladini bez para.
Zamena teza je da je Miki iz Kupinova, šamarajući i mlateći štakama svoje rijaliti posestrime, inspiracija za ludake koji malo, malo pa negde ubiju ženu i dete.
Nije bejzbol palica u ruci Šešeljevog vozača ili batinaša koji pred izbore njom ubeđuju glasače došla iz kuće „Velikog brata“ nego iz prostranih partijskih i državnih kabineta i raznih magistrata, gde je sistematski i sistemski deljana za tu upotrebu.
Nisu dokone budale, koje putem SMS-a glasaju za ostanak/izbacivanje svojih rijaliti junaka, izmislili štelovanje biračkih spiskova, bugarske vozove, glasanje mrtvih i ostale maštovite načine izbornih krađai prekrađa, nego je to izum onih koji plediraju da vode društvo i državu.
Glavni posao podmuklo i strateški obavljaju , naoko pristojni i mejnstrim mediji i programi, „ozbiljne“ emisije, izjave i intervjui takozvanih najviših zvaničnika, promocija nasilne i neodgovorne politike. Šta su, ako ne najcrnji rijaliti, dugometražni izveštaji sa Vučićevih konferencija za štampu i njegov nepodnošljivi logoreični desant u javni prostor, posle koga i kakofonija iz Mitrovićevih i Marićevih imaginarijuma zvuči kao recitovanje Prevera. Ako predsednik države redovno nastupa kao predigra „Parova“ uz izvinjavanje što im je „ušao“ u termin, to nešto govori: pre svega, koji intelektualni i svaki drugi nivo glasača podrazumeva i kakvim pravi i šta misli o narodu kojem predsedava.
Saučesnik je i smrtonosna ćutnja onih koji su provalili mehanizam ali ne upozoravaju, ne rade na demontaži ili se nedovoljno trude, na kraju i pogibeljna lenjost pojedinca naučenog da će njegov posao uraditi neko drugi, pa će i na izborima smeniti „ove“ ili „one“. Neće.
Rijaliti programi su, dakle, samo segment mnogo kompletnijeg projekta kontaminacije društva, vešto ubačen bacil njegovog kvarenja i truljenja, dok se ne napravi poželjni kompost u koji je moguće zasaditi korov svake vrste, otporan na i herbicide i na plevljenje. Upravo smo svedoci njegovog raskošnog bujanja na sve strane i na svim nivoima.
„Rijaliti“ i „realnost“ su se planski izmešali u smrtonosni miks koji je postao autoimuna bolest društva i razjeda ga iznutra. Baka Milanka, ako posluša doktora, možda malo i reguliše pritisak i živce, nama ostalima dugme na daljinskom ne može pomoći. Rijaliti je iskoračio iz ekrana i čeka na svakom ćošku.
Glosa: Rijaliti je samo deo političko- medijske „ebole“ koja služi tačno utvrđenoj svrsi
Ranko Pivljanin
Izvor: iskra.co
