Baš u ovoj rubrici, pre oko mesec dana, u tekstu „Ružić ante portas“(1) nagovestio sam kako se može pokazati da je imenovanje Ružića za ministra ne jačanje uticaja socijalista u Vladi već početak jedne „false flag“ („pod lažnom zastavom“) operacije Aleksandra Vučića protiv Ivice Dačića, kako bi SPS izgubila svoju autohtonost i pretvorila se u jedan od satelita SNS-a. Neko će reći da je ona to i sad, ali nije tako. Satelit je Dačić koji se poput krpelja prikačio za Vučića, ali ne i stranka. Dok god na izbore izlazi u drugom taboru i osvaja relativno stabilan broj glasova Vučić o SPS-u razmišlja kao o potencijalnom protivniku, ali i resursu koji treba prigrabiti.
Sa te strane SPS je Vučiću interesantan jer mnogo glasova osvaja u nekim malim sredinama u kojima ima jake lokalne lidere, poput braće Tončev recimo. Ti lideri su, kao i postizborna koalicija sa pobednikom, sačuvali SPS od masovnih prebega u SNS, kakve su imali DS, DSS, Nova Srbija i druge stranke, koje su se zatim urušile same po sebi.
Ali, sa druge strane, upravo ti lideri bili su izvor tinjajućeg nezadovoljstva u stranci jer su smatrali da Dačiću daju mnogo, a od njega dobijaju malo, što je u pricipu i bilo tačno. Kažem Dačiću, a ne stranci, jer poznato je da se SPS odrekao bilo kakve ideologije i postao interesna organizacija koja funkcioniše po piramidalnoj šemi. U takvim okolnostima kako hijerarhijska stepenica ide nadole plen je manji a nezadovoljstvo veće. Za to se, naravno, krivi partijski lider, koji u slučaju Dačića zaista ima putera na glavi. A to, opet, u vrhu jača aspiracije onih koji bi da budu „kalif umesto kalifa“. Zbog toga je Dačić gotovo suspendovao organe stranke i odluke donosi u vrlo uskom krugu ljudi.
Zašto to čini, pokazao je poslednji glavni odbor SPS-a, održan u Aleksincu, gde je Dačić jednog od nezadovoljnika, Novicu Tončeva, unapredio u potpredsednika stranke. Odbor je namerno održan van Beograda, kako bi se ova odluka lakše „progurala“ što je stari politički trik, ali ovoga puta to nije previše pomoglo.
Protiv napredovanja Tončeva bio je član veća Beograda Slobodan Šolević, i to, kakao je objasnio, zato što je Tončev pod sankcijama Statutarne komisije.
Kada je došlo glasanje, Šolević je bio uzdržan, a to je Dačića razbesnelo. Kroz zube je pitao Šolevića: „Šta to znači, što to radiš?! Šta hoćete, što se ne jave i ostali? Dođete kod mene, pričate jedni protiv drugih, a onda se svi skupite i pričate protiv mene”.(2)
Još otvoreniju polemiku Dačić je imao sa Nikolom Nikodijevićem, prvim partijskim saradnikom ministra Antića u vođenju beogradskog odbora. „Nikola, šta vi iz Beograda hoćete? Gde su rezultati? Videćete, ko ne bude prešao cenzus na izborima, biće sankcionisan!”, pripretio je Dačić, ali mu Nikodijević nije ostao dužan: „Kad ja budem birao članove Izvršnog odbora, onda ću i da odgovorim na to pitanje.(3)
Nakon toga je Dačić ustao, prošao kroz masu besno, seo u kola i otišao iz Aleksinca. Prvi put nije ostao na svečanom ručku. Nije Dačić otišao besan zbog odluke koju je progurao uz jednog uzdržanog, već zbog odgovora Nikodijevića, koji politički nije nimalo naivan i onoga što se iza brda valja.
Dakle, nevolje za Dačića su već počele. A Ružić ćuti i čeka …
Dragan Milašinović
www.fsksrb.ru
______________________________
1) www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/analiza-vesti/balkanske-skice-ruzic-ante-portas/
2) 91.222.7.144/hronika/blic-dacic-besan-napustio-glavni-odbor-sps-skupite-se-pa-pricate-protiv-mene.html
3) Isto
