Begunica iz Tajlanda nova Srpkinja ili Šinavatra vrti gde burgija neće

2
463

Kada po srpskoj Interpolovoj poternici Francuska, Italija, Severna Makedonija ili neka četvrta država ne urade ništa, odnosno, odbiju da tražene zločince izruče našoj zemlji, mi se s pravom ljutimo i protestujemo zbog očiglednog nepoštovanja međunarodnog prava.

Za nas, međutim, ta ista poternica ponekad postaje neobavezan formular, pa se svesno pravimo da ne umemo da ga pročitamo, a još manje da postupimo po njemu. Ponekad pođemo i korak dalje i licu koje je na poternici dodelimo državljanstvo Republike Srbije (doskora je ono bilo srpsko državljanstvo, ali pošto je taj naziv smetao srpskim muslimanima, to je morao da bude promenjen – prim. autora).

Takav je i najnoviji slučaj sa izdavanjem pasoša Republike Srbije Jingluk Šinavatri, bivšoj predsednici Vlade Tajlanda. Ona je zbog svojih korupcionaških poslova 2017. osuđena na pet godina robije, ali je uspela da pobegne iz zemlje i sa sobom odnese veliku svotu novca.

Otada za njom po svetu kruži Interpolova poternica koju je raspisao Tajland. Gđa Šinavatra, inače saradnica velikog neprijatelja Srbije u vreme NATO- bombardovanja i zatim savetnika Ace Srbina, boravila je posle bekstva iz Tajlanda u Engleskoj i Abu Dabiju ali je vlasti tih zemalja nekako nisu primetile, uhapsile i vratile u otadžbinu koja je željno iščekuje.

Nova zanimljiva pojedinost u životu bivše predsednice Vlade Tajlanda, zabeležena je 27. juna ove godine, kada je Vlada naše zemlje donela odluku da joj se dodeli državljanstvo Republike Srbije, a što će, verovatno, još više odložiti susret gđe Šinavatre sa vlastima u Tajlandu.

Ostaće nepoznato da li je bivša premijerka tajlandska ikada dosad boravila u Srbiji, kada je i zbog čega zavolela našu zemlju: možda zbog prijatne umereno kontinentalne klime, srdačnih ljudi, mudrih političara ili nečeg četvrtog, a onda i gde joj je i kada naš pasoš uručen.

Da Vas podsetimo:  Da li mi opet gradimo od nigde do nikuda

Kako piše u našem Zakonu, o nečijem prijemu u državljanstvo odlučuje Vlada Srbije ako je u interesu Srbije (on može da bude ekonomski, politički, naučni, kulturni, sportski… – prim. aut.).

Kao što rekosmo, Vlada je 27. juna odlučila da begunici iz Tajlanda dodeli srpsko državljanstvo. Ova odluka, međutim, tek što je objavljena, odmah je i nestala sa zvaničnog spiska,. a što je začudilo novinare koji ne rade u glasilima pod kontrolom Ace Srbina. Oni su postavljali pitanja na osnovu čega je Vlada donela odluku o dodeli državljanstva bivšoj premijerki Tajlanda; da li od nje očekuje doprinos u kulturi, nauci, sportu, ekonomiji ili nekoj drugoj oblasti u kojoj nismo dovoljno jaki, već nam je potrebna nova snaga. A posebno ih je zbunjivalo što je odluka o državljanstvu tako brzo obrisana.

Uzalud su se ovi novinari, „strani plaćenici“, obraćali predsednici Vlade i ministrima da saznaju pobude za donošenje odluke, a zatim i razlog što je izbrisana, odgovora nije bilo. Ćutala je predsednica Vlade, koja je potpisala odluku, ništa glasniji nisu bili ni ministri koji su prisustvovali sednici. A bar je Ivica Dačić, ne bi ga ništa koštalo, mogao da kaže kako je odluka Vlade o dodeljivanju državljanstva gđi Šinavatri samo mala i nedovoljna osveta Tajlandu zbog toga što je priznao Kosovo.
Sreća je, ipak, za javnost što Srbija ima Acu Srbina, jedinog čoveka u zemlji koji sve zna, shvata, a i nije mu teško da daje izjave.

Ovom prilikom, međutim, predsednik SNS-a i svih građana Srbije koji su glasali za njega nije se upuštao u podrobnije analize već je rekao kratko i nejasno: „Ne vidim šta bi to (dodeljivanje pasoša – prim. aut) za nas bilo problem, posebno ako je Vlada mogla da vidi ma kakvu ekonomsku ili bilo koju drugu korist za našu zemlju… Dovedite ljude u našu zemlju, bolje da dovodimo ljude, mnogo smo ih izgubili zahvaljujući siromaštvu u kojem su nas ostavili“.

Da Vas podsetimo:  Crvene linije ili Kosovo i Metohija između tiganja i konopčeta

Zanimljivo je da se ovom prilikom podsetimo na podudarnost životnih puteva nove državljanke Srbije i njenog brata Taksina. I on je bio premijer Vlade u Tajlandu, i on je osuđen za korupciju, pa je i on pobegao iz zemlje i skrivao se do 2009. godine, kada se skrasio u Crnoj Gori, gde mu je Milo Večiti dodelio državljanstvo. Uspešno se bavi hotelijerstvom, kupio je i deo ostrva Sveti Nikola kod Budve, pa za njega sada govore kako je „najbogatiji Crnogorac“.

Poslovne i druge namere novopečene državljanke Srbije, istina, nisu poznate, ali, ako u novoj otadžbini bude koristila iskustvo svoga brata i svoj dar za korupciju, verovatno joj neće biti mnogo teško da za neku godinu postane veliki investitor, poslodavac robovske radne snage srpskih građana i „najbogatija Srpkinja“.

Vojislav M. Stanojčić
Izvor: stanjestvari.com

2 KOMENTARA

  1. Samo posmatrajte stvari iz drugog ugla. Da ste vi kriminalac, kontravezni biznismen, korumpirani politicar i slicno… Pa ima li lepse i bolje zemlje na svetu od Srbije za pobeci? Sa malo para cak i drzavljanstvo mozete da kupite. Nocni provod, kurve (pardon starlete) , splavovi… a rudnici, zemlja, izvori vode skoro pa dzaba. Radna snaga dzaba, porez nista… Kaubojci vise ne beze u mexico, vec u Srbiju.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime