Na iznenađujuću vest da je iznenada preminula moja stara poznanica i koleginica, novinar, istoričar umetnosti, Ksenija (Janković) Vučič, majka dvoje dece, sina Danila i ćerke Milice (i prva supruga sadašnjeg predsednika Srbije) objavio sam, pod SVOJIM PUNIM IMENOM I PREZIMENOM, na veoma čitanom (opozicionom) portalu Nove srpske političke misli, koji uspešno vodi i uređuje opozicionar Đorđe Vukadinović, svoje najiskrenije i duboko saučešće Ksenijinoj familiji Janković i porodici Vučić (s kojim je Ksenija dugo bila u braku i imaju dvoje dece)!
I, odjednom, naravno anonimni, botovi-protivnici predsednika Srbije, počeli su da mi lupaju minuse na komentar-saučešće porodici Vučić?!
Nijednom rečju nisam ulazio u političko opredeljenje, ni u čiju političku pripadnost, ali to anonimusima-protivnicima politike predsednika Srbije, nimalo nije zasmetalo da se ostrve i na moj komentar udarajući besomučno minuse…i komentare.
Na znam, da li smo mi, Srbi, i u Srbiji, zaboravili na sveto hrišćansko pravilo: „o mrtvima sve najbolje“?! Ili smo, ipak, toliko zaslepljeni mržnjom, pa da se okoristimo, ako treba, i kada neko, kao novinar Ksenija Vučić, dobra majka dvoje dece iznenada premine? Ili su „posmrtni pljuvači“ samo slepi tipkači minusa i bezumnih izliva mržnje po nečijem nalogu ili komandi?!
Istina, o ukusima i političkom opredeljenju ne bi trebalo raspravljati…Ali, o neukusu, kiču, besflemiji i kičeraju – ako želimo sebi dobro – moramo!
Uz to, nejasno mi je – zašto se na internet portalima UOPŠTE DOZVOLjAVA anonimno pljuvanje ljudi, i anonimni jezik mržnje?! Jer, ti anonimusi, beskičmenjaci, u svojim otrovnim (bezimenim) komentarima olako imenujući ljude – šire, mahom neproverene, glasine i gadosti o njima, i sve vreme su anonimno skriveni u mišju rupu ili pacovski kanal…Tim pre, što na svakom portalu stoji „uputstvo“ da se neće dozvoljavati – JEZIK MRŽNjE! A, zapravo jezik mržnje koriste ti anonimni terminatori svega ljudskog.
Tu, naravno, u komentarima moguće je iskazivati i neuskus, ali ako ste već toliko raspoloženi za pljuvanje i širenja jezika mržnje – onda se bar potpišite?! Da bi Vam prozvani mogao da odgovori. Samo, ubeđen sam i siguran, da kad bi morao „anonimus“ da se potpiše – da bi se broj komentara i komentatora odmah smanjio!
Sećam se iz svoje novinarske prakse jednog slučaja iz Ćuprije, davnih osamdesetih godina prošlog veka, kada sam pisao seriju tekstova u Novostima o jednom lokalnom moćniku, kojem Ćupričani nisu smeli da stanu ni na senku, a ime mu izgovarali – šapatom.
I tada, često su me Ćupričani, pozivali telefonom, ne predstavljajući se naravno, uz „komentar“: „samo izdrži, mi smo uz tebe?!“ I pošto sam jednom prepoznao glas, upitah ga: „Ko si ti i kako se zoveš, kad čujem da mi nudiš podršku?“
-Jesi li ti lud, kako smem da ti kažem kako se zovem, mogao bi to ON možda da čuje?!
I tras slušalicu!
Kad je taj moćnik konačno „pao s vlasti“ moji anonimni podržavaoci su se ohrabrili i počeli da mi se javljaju – na ulici! Mogu, istina da zamislim – šta bi bilo i šta bi se desilo – da je TAJ MOĆNIK ostao na vlasti?
Da li bi me onda javno tapšali po ramenu i prilazili na ulici?!
Uostalom, mnogi ovi današnji protivnici politike sadašnjeg predsednika Srbije, svojevremeno, kada je Ksenija Vučić radila na tada opozicionom kultnom Fokus radiju (gde sam često gostovao), jedva dočekivali da gostuju u njenoj emisiji, i da kritikuju tadašnju vlast!!
Ali, očito, sve se menja sem kamenja!
autor:Vladan Dinić
(Autor je glavni urednik „Svedoka“)
