Biljana Maksimović: Neslavan kraj slavnog Studio B

Piše: Biljana Maksimović

Na društvenim mrežama juče su burno odreagovali na slike koje su prikazivale spomenik pesniku Dušku Radoviću prekriven građevinskom otpadom. Fotograije snimljene ispred “Beograđanke” svedoče o tužnoj sudbini nekada najpoznatijeg gradskog radija i televizije u regionu.

Logika ništavila, rastakanja i uništavanja sadržana u uverenju da je moguće, čak i potrebno uništiti nešto dragoceno, potrebno i vredno da bi se na razvalinama i krhotinama gradilo, bez temelja i plana, drugačije, neznatno i neprepoznatljivo što bi zvali našim, nadvijala se od devedesetih kao zla kob i na postojanje radio i televizijske stanice Studio B.

Slobodarski duh sa talasa, međutim, nije utihnuo i u žabokrečinu se pretvorio ni kada su dugim cevima pokušavali uređivačku politiku da odstrele. Ni onda, ne tako davno, kada se ukazivao procep između deklarativnih zvučnih zavetovanja o slobodi i demokratiji i tihih, pridnih gušenja svilnim gajtanom,ucenama od kojih nije bila imuna nijedna vlast.

Od grupe “Film” koja je ne samo za spot pronašla inspiraciju i mizanscen, već i u onom što je bit malog, velikog radija poklič nadolazeceg talasa opevala kroz stihove kojima se simbolizuje i težnja generacije koja prestaje samo da zna šta neće, počinje da shvata sta je ono što želi, istorija prestoničke stanice jeste filmska i sigurno za anale.

Pre par godina, već otupeli i oguglali na pretumbacije na političkoj sceni koje nas okrnu i otkinu deo, nedovoljno glasno smo branili osvojeno. Ono što smo imali pet decenija blagodareći radu, trudu, pregalaštvu i posvećenosti ljudi koji su stvarali Studio B smatrali smo svojim neotuđivim. Pogrešno, sve svoje se mora braniti. Bacanje na đubrište ploča, bilo je minorno dešavanje u kontekstu famoznih lista nepodobnih novinara, mračnih silueta na ekranu i praznogovora koji se pomalja kao vesnik gubitka, trajnog i nenadoknadivog. Profana faza o poslednjem ekseru čini se jedinim opisom onoga što se zbiva pre i nakon prodaje Palate “Beograd” u kojoj je na vrhu bio vrhunski radio i televizija.

Mogli smo da izaberemo iluziju i koprenu satkanu od vere da navučemo i pomišljamo da možda novi vlasnici zgrade nisu imali  mladost ispunjenu radošću iščekivanja pesme koja te ponese, da nikada nisu poželali da čuje baš onu, da nisu se pronalazila u rečima i rimama, da nisu klonulost lečili melodijama i razgovorima, da se nisu se nikada ranije odvažili da zažele da svira radio jako, da samoću nisu gurali od sebe u ugao sobe slušajuci ljudi koji su pričali u studiju, da od marta tamo nekog nisu gledali u ekran da vide stvarnost, da nisu jedino verovali jednom novinaru kada vode iznenada nema ili se radijatori ohlade, da nisu ujutru razbuđivali uz “Dobro jutro”.

Mogli smo da hranimo iluziju dok ne naraste i proguta nas ili se borimo. Nažalost izgubili smo, utišani. Svi. Beograđani, ponajpre. Jedina istina koja se pokazala nepobitnom je o isprepletanosti Bograda i Studio B. Kada je počeo da se gubi i iščezava veliki u davanju, škrt u uzimanju Beograd i Studio B je lelujao i gubio se.

Studio B koji u doba socijalizma, društvene svojine i uravnilovke osnovali novinari, koji nam je ušao u domove kao dragi, pričljivi, raspevani i brižni komšija, nikada savšen kao što ni sami nismo bili, savestan i brižan da postane sve bolji, nažalost seli se u pamćenje generacija koje su uz njega i u njemu odrastale.

Gotovo da nema značajnog novinarskog imena koje se ne pominje u stvaranju i trajanju časnih pet decenija rada Studio B. Bili su škola za mlade, putokaz za one nešto starije i siguran oslonac zrelijim ljudima. Poročno radoznao duh mnogobrojnih novinara, nespokojni, umni i veliki Duško Radović, tepemramentni i neumorni Đoko Vještica, kritična i britka prema pokvarenjacima i prevrtljivcima u politici Lila Radonjić i mnogi drugi bili su stvaraoci.

Istinski. Izgleda da je došlo vreme kada stvaranje nije u agendi, buntovništvo se prezire,a kultura zatire.Studio B je bio moćan da stiže i prestiže svoje doba i granice, u svakoj nacionalnoj baštini novinarstva imao bi mesta, bio još dugo među prvima prema značaju i uticaju. Ali, u periodu kada sve doživljavamo “prvi put u istoriji i kao nikada pre” Studio B su ruševine i jedna ugrožen svetionik.

Tekstovi objavljeni u rubrici „Komentar” odražavaju stavove autora i ne mogu se smatrati stavom redakcije portala MediaSfera.rs

Izvor: MediaSfera