Rukometaši, Rukometnog kluba Borac iz Banja Luke, u trećem kolu EHF Evropa kupa igraće protiv ekipe tzv. Besa Famgasa iz Peći, u Peći. Ovim postupkom rukometaši Borca i njegovo rukovodstvo zabijaju nož u leđa Srbima sa Kosova i Metohije, kao i zvaničnoj politici Republike Srpske, BiH i Srbije!
Ovakav postupak pored toga što je sraman i izdajnički baca neoperivu ljagu na, očigledno, nekad uspešan banjalučki klub! Kako bi ovi sportisti iz Republike Srpske igrali u Peći potrebna je viza tzv. Kosova. Imajući u vidu da će u njihovim pasošima stajati odobrena viza za ulazak u tu samoproglašenu državu, taj klub i njegovi članovi direktno priznaju tzv. Kosovo. Da li će igrači, koji igraju u petak obići jedinu srpsku porodicu koja živi u Peći ili možda Pećku patrijaršiju, koju će im domaćini prezentovati kao kulturno bogatsvo tzv. Kosova? Možda će vam pokazati mesto stradanja Srba, među kojima je i kafe-bar Panda? Hoćete li im upaliti sveće, od voska? Takve sveće ponesite iz Banjaluke, jer ih tamo nećete naći. Da li će vas odvesti na srpsko groblje da vam pokažu kako su ga „očuvali“ od terorista koji vladaju na KiM? Neke igre se jednostavno ne igraju! Ne igra se sa bolom srpskog naroda sa Kosmeta. Svaki korak koji napravite na Kosmetu, na osnovu viza tzv. Kosova srušili ste još jedan spomenik, proterali ste još jednu srpsku dušu sa svete srpske zemlje i to uz osmeh dok dajete gol. Da li ste bol srpskog naroda i Republike Srpske već zaboravili? Kako to da ste vi zaboravili šta znači biti proteran sa vekovnih ognjišta ili želite da se podsetite na zgarištu spaljenih i porušenih srpskih grobova, crkava, manastira, ognjišta. Uzalud se nadate, tamo vas neće odvesti! Hoćete li se tom prilikom setiti i Srđana Perovića, kapetana srpske policije iz Peći koga su 06. jula 1998. godine oteli i zverski mučili, sekli mu uši, nos, polni organ…? Da li vam dovoljno strašno zvuči? Hoće li vas odvesti u Lođu da vam ispričaju o tom strašnom zločinu? Neće, jer ćete zločince možda sretati po gradu. Da li ćete na utakmici zahtevati da vam puštaju pesmu „Onamo, `namo“, dok vas na poluvremenu podseća „viza“ gde ste došli? Hoće li vas odvesti u turistički obilazak Đakovice, da obiđete srpske monahinje koje već 20 godina nisu izašle iz porte zbog onih koji vam dadoše pečat da možete igrati ili do Zočišta da vidite srpsku suzu isplakanu i izgrađenu nakon što su minirali manastir, opet isti oni koji vam dadoše vizu?
Ovo su slova apela da ipak imate bar malo stida što niste ni tražili da igrate na neutralnom terenu, već u pasoš relativizujete nezavisnot tzv. Kosova. Pored vređanja srpskih žrtava i pored toga što se svojim domaćinima već uzvratili poziv za dobrodošlicu, radite i protiv zvanične politike Republilke Srpske. Ja ću vam oprostiti, živ sam! Da li će vam oprostiti mučeni Srbi i onih koji suze pustiše za njima!?
Filip Fićović
