Iako sam oko četvrt veka mlađi i mnogo manjeg intelektualnog kalibra i učenosti od Vas, usuđujem se da Vam uputim nekoliko saveta i preporuka jer, kao Srbin, doživeh iskustvo sa Zapadom koje je oko 200 puta duže od onog koje Vi doživljavate tokom ovih 60-ak dana od Ruskog Voskresenija i Samoubistva Zapada, započetog 24. februara 2022.
Jednoga dana, u pobedničkoj budućnosti, svega ovoga ćemo se sećati kao nauka o tome kako se kalio čelik, i da samo slobodni, dobri i časni ljudi mogu da razmenjuju misli, osećanja i darove, dok se prevrtljivci, kukavice i lopovi slome pod težinom svojeg zajedničkog zla i laži.
Pre tri decenije sam propovedao mojoj srpskoj sabraći (a i mnogim Rusima u Vašingtonu, gde sam tada živeo) da se Beograd i Srbija (a i Moskva i Rusija) brane u Krajini. Ipak, dozvolili smo da padne u šake Nacistima. Zlo je pobedilo tada pa se sada svo Srpstvo nagoni na Istočni front protiv Rusije svim marionetskim vladama koje je Zapad postavio po istorijskim srpskim zemljama na Balkanu. Videćemo da li su Rusi i Rusija naučili nauk da danas Svjataja Rus nema prostor za povlačenje van Ukrajine…
Želim da Vas podsetim da nije samo Gandi bio taj koji je propovedao civilizaciju i čovečanstvo zasnovano na nenasilju već da je postojala i istinska drevna civilizacija, čitavo čovečanstvo tog doba, poznata kao Vinčanska, sa prastanovnicima Balkana i precima današnjih Srba i Rusa, koji su negovali, razvijali i održavali nenasilan i sorabski način življenja u slivovima Morave, Save i Dunava, tokom 2 milenijuma, pre nego što su nasilničke civilizacije Grčke i Rima zavele čovečanstvo na stramputicu koja ga je dovela do današnjeg NATO-vskog globalnog raspusništva i zloglasnosti.
Današnje elite Zapada, i njihove države bile su, od najranijeg doba, utemeljene na pohvalama i nagrađivanju prevrtljivosti, pljačke, ponižavanja i izrabljivanja Drugog – bilo to kroz trojanske i rimske mitove, konkistadorsko ”pokrštavanje” naroda Novog sveta, ili anglosaksonsko ”civilizovanje” ”domorodaca” širom zemaljskog šara. Njihovi glavni gradovi su puni blaga i spomenika dostignuća drugih naroda, koje su oteli njima ili jedni od drugih. Krv i suze teku njihovim venama a krici, roptanje i jadikovke odzvanjaju njihovim umovima. Jedini način da Zapad izbegne izluđivanje zbog tog mnoštva ljudskog stradanja koje je izazvao je bilo njegovo postavljanje samog sebe iznad i izvan dometa tih Drugih, preobražavajući sebe u sudiju i porotu celog sveta dok za sebe uvek ima pomilovanje. Zapad i dalje veruje da će tako biti i ubuduće…
Da se vratimo na Srbe i naše nedavno i sadašnje iskustvo sa Zapadom, upoređujući ga sa onim što Vi i Rusija trpite danas:
Dok ovo pišem, tek je oko 60 dana od kako se ispoljila pomahnitala mržnja. Odvratna je, i nanosi bol, ali je i ozdravljujuća i razbuđujuća. Srbi je trpe već 200 puta duže – oko 12 hiljada dana materijalne oskudice i isto toliko užasnih noći punih sećanja na nevino stradale – preko tri duge decenije javnog i uvredljivog blaćenja, pljuvanja i pakosti… Pravo biblijsko ispunjeno vreme jednog pokolenja kojim se označava i zrelost i spremnost za ostvarenje zadatka koji Bog postavlja pred svoj Izabrani narod, koji je, posle teškog iskušenja, spreman da ugazi stazu u novu budućnost.
Možda smo služili i kao priprema za osvešćenje današnjih Rusa, zapanjenih i zgranutih bujicom laži i uvreda, kako bi mogli da se suoče i da pretrpe neprestane i smrtonosne napade Zapada, koristeći naše iskustvo u preživljavanju, koje nas je ojačalo i opametilo tim više što su napadi i uvrede bili jači, i što smo usamljeniji (napušteni i od Rusije pod jeljcinovštinom) stradali.
Dakle – ne upadajući u Zapadnu već postavljenu zamku generalizacije i stereotipa, moramo da prepoznamo i prihvatimo da je stvarnost to da zapadnjačke ubitačne i besramne političke i socio-kulturološke većine u tim državama zahtevaju uništenje Rusije, ali i da odamo počast i da izrazimo zahvalnost svakom skupom pojedinačnom odstupanju od norme. Ovo drugo je mnogo lakše jer je jedva primetno i statistički je zanemarljivo, ali je stoga i neprocenjivije draže.
Bilo bi tako (zapadnjački!) lako i razumljivo da se, na primer, Poljaci nazovu glupima i samoubilački nastrojenima, da se ustvrdi da su Nemci opet tako otmeno smrtonosno pokorni, da Hrvati nastavljaju da se valjaju u svojoj krvožednoj neophodnosti da se samoproglase za žrtve (ne samo kao osvajači u Krajini već i kao dobrovoljci u Ukrajini!), da muslimani BiH doživljavaju svojevrstan vrhunac psihopatskog mazohizma (iako su potpuno ošamućeni prisustvom najčistijih muslimanskih snaga Čečena usred ”pravoslavne vojske Zla”), da englesko-američki tandem opet uživa u svom anglosadizmu, da bezdušna birokratija evrosojuza i OUN-a ponovno koči globalnu ekonomiju i društvene odnose, da je zapadna ”akademska” zajednica ponovo sluđena svojom scio-suicidnom stultutokratijom[2]… Ali, nećemo ustvrditi ništa od toga!
Prosto ćemo ustanoviti stvarnost pred nama i videti da su zapadnjačke jednoumne horde strogo postrojene u samonadziruće komšijske vodove, u čete za odmazdu poslovnih ljudi bez savesti, u kaznene pukove nemilosrdnih članova društvenih mreža, dok ono Kolektivno Ja Zapada faire les yeux doux[3] prema interkontinentalnim supremacističkim vašingtonskim ubicama i pljačkašima, maloumno se smešeći na njihove priče o furtum[4]-budućnosti abrakadabraičnih finansija, dok zapevaju kletve i vradžbine, bacajući ih na Putina i Rusiju, bukvalno združujući opčarana mnoštva u Satansku Crkvu, najmiliju i najodgovarajuću bezvernim i bogoboračkim skupinama bivših ljudi, posvećenih samo trošenju i rasipanju.
Kao što naglasih – ovo iskustvo je i ozdravljujuće i razbuđujuće – naročito za samohvalnu i prečesto zabludelu i samosažaljivu rusku inteligenciju. Sada mogu da se uvere da nije bilo ničeg uzvišenog ili izvanrednog kod zapadnjačkih akademskih elita, i da među njima ima mnogo više Lisenka nego što ih je bilo u SSSR-u. Mogli bismo se zapitati i to: Šta li bi Lenjin danas napisao Gorkom o njihovim tvrdnjama da su ”mozak” Zapada?
Sada, pred urbi et orbi[5], stoji neosporna istina da se zapadna akademska zajednica svesno rastala od prekrasne humanističke mašte i stvaralaštva kako bi sebe utamničila u užasne apse mozgomučnog ”Vokizma”[6], bezrazumne Političke Korektnosti, i samu sebe dala u ropstvo Vladajućem Režimu, zaboravljajući na Nauku i njen Metod, odričući se Ispitivanja, Istraživanja, Pretpostavki, Opita, i Zaključaka na osnovu Činjenica, a prigrlivši umesto toga hitno izvršenje presuda primljenih bez pogovora od strane mentalne poremećenosti, pohlepne neukosti i moralnog bezobzirja Slepog Pokoravanja Tiraniji, postavljenoj na pijedestal za obožavanje.
Danas čak i najtuplji ruski zastupnik veličanja Zapada mora da prizna da je Zapad na najgluplji način preobratio svesno najkooperativnijeg i najstrpljivijeg ruskog lidera u poslednjih 100 godina u pokajničkog neprijatelja Imperije Laži. Takođe – bilo koji svetski intelektualac, koji je ostao kritičan i moralan, i koji je užasnut smrću i uništenjem koje donosi rat, mora da zastane pre nego što se pridruži zapadnoj histeričnoj orgiji ”dvominutne mržnje Rusije” pa da pita: Gde su, BRE!, bili svi oni tokom 8 godina dombaskog pakla? Pravog srebreničkog genocida? Kriminalnog uništenja i okupacije Srbije 1999? Tekućeg holodomora u Jemenu? Kada je ”sila Dobra u svetu”[7] pobila 500 hiljada iračke dece? Kada su Malvini oteti? Kada je izvršeno korporativno čišćenje Untermensch-a[8] širom Centralne Amerike? Kada je NATO silovao čitave države tokom ”Prolećâ” po Bliskom Istoku? Gde su bili vapaji tokom inkvizicije Asanža? Zašto se ćuti o nastupajućoj gladi i smrzavanju evropskih masa za par meseci zbog genocidnih odluka državnih funkcionera NATO-a i Evrosojuza?
Ne smemo zaboraviti ni oružane snage Zapada! Moramo uvideti da je ta ”najmoćnija vojna sila koju je do sada video svet”, kao i njeni poslušnici, obučavala ”pro-demokratske” snage srbomrzačkih i rusomrzačkih ”saveznika” da čine upravo ono u čemu je NATO najbolji – isto ono što su te krvoločne zveri činile vekovima: istrebljivale bespomoćne žene i decu a razbežavale se pred naoružanim ratnicima koji su se borili za svoju otadžbinu, veru i rod. Da li se iko seća Avganistana?!
Dakle – dragi moj ruski brate – usredsredite se na pobedu, i na oslobođenje svoje zemlje i svog naroda, budite najjači, pa unapređujte svoju državu, gradeći novi svet u kojem će slobodni, hrabri, moralni i dobri ljudi otkloniti uslove za ponovni rast paklenog raka Zapada – sve one -izme kojima je uništavao Čoveka i Ljudskost.
Samo Pobednik to može!
autor:Višeslav Simić
Meksiko
