Cirkus fabrika

2
389

Vlastodršcima u Srbiji koji su izmislili davanje subvencija za nova zapošljavanja od samog početka draži su bili strani investitori od domaćih. Ko će znati zašto, tek domaći poslodavac ako konkuriše za subvenciju za otvaranje novog radnog mesta tj. za zapošljavanje novih radnika dobije od države 100-200.000 dinara (nešto između hiljadu i dve hiljade evra), a strani investitor dobije 10.000 evra po jednom novozaposlenom.

Osim toga strani investitor, kao što smo se uverili na primeru Forverka u Čačku, dobije i kompletnu komunalnu infrastrukturu za „dž“, pa još i novoasfaltiranu ulicu sa imenom svog gazde.

Nešto slično dogodilo se i komšijama u Kraljevu, tačnije Adranima. U pitanju je turska firma „Eurotay“.

Iz Kraljeva nam je stigao mejl u kome jedna od zaposlenih opisuje kako izgleda rad u tekstilnoj fabrici u Adranima, jer to valjda treba tako da bude u državi koja je ekonomski tigar na Balkanu i zemlja u kojoj građani žive u blagostanju. Pa evo kako to blagostanje izgleda:

Poštovani,

Mesecima razmišljam na koji način mogu da slikovito i što približnije opišem Fabriku tekstila u kojoj radim duže vreme.

Pre izvesnog vremena u našem gradu gostovao je cirkus Korona, gledajući njihovu predstavu dobila sam pravu asocijaciju. Direktor fabrike je trener životinja koji na vrlo prost i glasan način podseća na autoritet koji ima nad zaposlenima. A da li ga ima, da li je to njegovo pravo? Ja predpostavljam da malo ko zna za fabriku „Eurotay“ u Adranima. To je ogromna hala gde šije i radi oko 1.000 žena za minimalnu zaradu, stojeći. Osam sati, sa dve pauze kolko da malo odmore noge.

Možete li da zamislite da šijete 8 sati stojeći? Nisam mogla ni ja.

Da Vas podsetimo:  Sudovi širom Srbije obaraju prijave policije protiv građana zbog učešće u blokadama saobraćaja

Na sve te „uslove za rad“ koje su nam obezbedili, dođe dan kada Direktoru nije dan, pa traži prvu žrtvu koja mu je kriva za sve… Glasno izgovori gomilu reči, vređajući, na turskom, kao da ništa nije rekao ako je rekao na turskom jeziku. Koliko puta je izgovorio da je neko glup i ko zna još kakav na turskom, kao da se to ne važi.

Država im je obezbedila da otvore fabriku i posluju sa subvencijama, ali ta ista država ne zna na koji način su tretirani srpski radnici tu… Znači, mi im omogućimo da zarađuju, imaju za plate, znači sve na gotovo, a poštovanje – NEMA GA. Da li možete da zamislite da su šefovi neobrazovani, kompjuterski nepismeni, ne znaju engleski jezik, neki zaposleni se nazivaju inženjerima ili bez završenog fakulteta, ili sa završenim turskim jezikom. Ne želim nikog da uvredim, ali se valjda zna šta je inženjer. Pogotovu inženjer tekstila! Kad samo pogledam koliko je žena sa fakultetom na liniji kao operater, ali nikada nisu dobile priliku za napredovanje. Baš se pitam zašto. Nisu bile dovoljno glasno i nisu dovoljno puta izgovorile „Umit Bay“.

Svako sa strane, ko se iole malo razume će reći da to nije dobro organizovan posao, u startu potpuno pogrešno postavljena organizacija, način rada, iz meseca u mesec poslovanje nikakvo, jer nema ko da vodi tu fabriku. Ono što je i bilo ljudi, koji su iole nešto znali otišlo je ili su dobili otkaz jer nisu dovoljno nisko pali naspram „trenera u cirkusu“. Tri godine ova ista firma je kao i mnoge strane dobijala subvencije od države do kraja 2021. godine.

Da Vas podsetimo:  Ko seče šume na Fruškoj gori?

I šta se sad dešava? Nemaju više za plate, otpuštaju, traže pomoć opet od države, koja je hvala Bogu odbila – pa zar nije bilo dosta? Pokušavaju da uštede na sve moguće načine pa su sad uveli da se svaki dan radi po deset sati, a da se ne radi petkom. A onda dodaju, ko želi može da radi petkom. A hteli su da uštede na organizovanom prevozu jedan dan manje i na toplom obroku, zaista nas ima sa svih strana, a sad opet radimo svih pet radnih dana. Gde je tu ušteda?

Da se ne radi subotom kao što je bilo kada smo počinjali sa radom – ali ubrzo je i svaka subota postala radna? Uskoro kad bude svaki petak po 10 sati, uvešće se i subota. Oni zapravo samo žele da iskoriste poslednji atom naše snage. I šta će biti rezultat – da same odlazimo? Koliko radnih sati nedeljno, stojeći sa par smešnih pauza? Šta ostaje ženi posle 10 sati rada, vreme i snaga za porodicu?

U sklopu fabrike je vrtić. Nikada otvoren. Razlog – Korona. Pa Korona se prenosi i u fabrici među zaposlenima, to ne može da se spreči. Koliko bi bilo lakše ženicama koje imaju malu decu da znaju da im je dete blizu.

U Turskoj radnici rade po 10 sati, ali imaju pauzu od sat vremena? Kako će opravdati što već posle prvog dana od 10 sati rada koleginice kolabiraju u pogonu. To naravno nije novost. Kolabirale smo celo leto od vrućine i umora. Pa je došla zima, sada se smrzavamo jer grejanja u pogonu nema… Sada ne kolabiramo od vrućine, već od umora… I opet postavljam pitanje, šta će biti rezultat – radnice same odlaze.

Da Vas podsetimo:  Kako preživljavaju ljudi u Srbiji? Ovo je moja caka da preživim sa 250 evra

Ovim putem htela sam da skrenem pažnju ženicama koje razmišljaju da se zaposle ili promene posao i dođu u Adrane. Dobro razmislite šta dobijate, a šta gubite. Dobro se raspitajte… Mnoge od nas će sad otići, koliko će oni ostati ovde pitanje je. Ovako ne posluje ozbiljna firma, ona preživljava na račun Srbije i nas, mišljenja sam – ne još zadugo. Želim da skrenem pažnju društvu šta se događa, šta se trpi. Zašto?

Možda bi bilo bolje da mi otvaramo fabrike i sami sebi pomažemo nego što ovo dozvoljavamo. Nadam se da sam na ovaj način bar nekome pomogla. Sebi nisam znala.

Radnica Eurotay-a

https://www.ozonpress.net/

2 KOMENTARA

  1. Туга од државе и народа који је допустио да га у робље продају Турцима савремени прекодрински јаничари. Ко зна да ли је ово божија казна за сва зла почињена у прошлом и овом веку од стране безбожника на власти.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime