„Crni Cerak“ i druga crnila

Cerak je lepo, relativno novo beogradsko naselje, u severozapadnom delu Beograda, građeno sedamdesetih godina prošlog veka, sa pretežno porodičnim kućama i ulicama idiličnog naziva – ulica lipa, ulica breza, ulica ….

Imam rođaku koja tamo živi, prića – komšije su dobre, pomažemo jedni drugima, pijemo kafu zajedno …

A u toj idili, rodio se i muzički sastav savremenog pravca – ono više rep, nego muzika, Crni Cerak, u kojoj tri momka odrasla na Ceraku, Relja, Đorđe i Miljan, govore i o nečem drugom – o odrastanju na Ceraku i ne samo Ceraku! A svašta su ti momci preživeli – bilo je tu i droge i zatvora … i rada po gradilištima da se zaradi koja para, jedan od njih je čak radio kao broker – i sve se to napustilo, jer grupa je stekla ogromnu popularnost, sa „milionskim pregledima“ što je glavno merilo za tu vrstu delatnosti.

„Pevaju o mračnoj strani ulice, drogama, dilovanju, policiji, nemaštini…“ Mnoge od tih stvari su, sudeći po pesmama, preživeli i sami: „Mi jato gavrana, rasli kô u Ranama“, jedan je od stihova iz njihove pesme …“ (Iz intervjua listu Danas – Ko su momci iz grupe“ Ceni Cerak“ , 21.04.2023).

U istom intervjuu, jedan od njih kaže:

„Ali nije to samo Cerak. Mislim da je vrlo slično u bilo kom drugom kraju u Beogradu, ili uopšte u Srbiji. Čak mislim da je u provincijama mnogo teža situacija. Imao sam priliku da i tamo provedem vreme sa ljudima. Mladima je stvarno teško. Imaš situaciju gde deca od 14 – 15 godina imaju način da zarade i više para nego njihovi roditelji i to je možda i najveći problem. Te plate roditelja, koje nas teraju na sve to“.

I poruka:

“Da klinci treba da se ugledaju na ono što su članovi grupe sada, a ne na ono što su bili”.

A klinci, poludeli za njima, opšti je utisak koji bi se mogao steći na osnovu brojnih komentara o kojima se danima raspravlja nakon što je grupi “Crni Panter” dozvoljeno snimanje novog spota u osnovnoj školi Đura Jakšić na Kanarevom Brdu, u Beogradu, a na snimanju se, kažu nenadano, pojavio i osuđivani junak crnih hronika i zvezda rijaliti programa, Kristijan Golubović.

Roditelji su burno reagovali, traže smenu direktorke škole, direktorka se brani – snimanje je prošlo bez problema, završili su posao i otišli, nije znala da će se na snimanju pojaviti Kristijan Golubović, brani je i Unija sindikata prosvetnih radnika – nije imala jasna uputstva šta se sme a šta se ne sme, valjda od Ministarstva, Ministarstvo prosvete vraća loptu na školu – škola je obrazovna ustanova za negovanje pravih vrednist … i tako redom u krug, do neke nove teme i novog problema, a o onom prethodnom, po starom.

Pa da počnem od ovih poslednjih – Ministarstva prosvete. U pravu su kad je reč, o ovom konkretnom slučaju – škola je morala da vodi računa o tome. Nisu – debelo, u pravu kad je reč o tome kako smo došli do toga da su klinci “poludeli” za tom vrstom muzike, očigledno u jako opasnom uverenju – da je to to. Podrazumeva se da za to nije isključivo krivo ovo aktuelno ministarstvo, ali to ih ne opravdava, jer neko mora da krene sa rešavanjem baznih problema koji na to utiču, a kad je reč o aktuelnom ministru prosvete, on je tu već drugi mandat i nikako da mu to padne na pamet.

Direktorka škole je u konkretnom slučaju direktno odgovorna. Ne očekuje se od nje da preventivno sluša sve vrste muzike, ali ako je ušla u posao dozvole snimanja, trebala je da se upozna i sa tom vrstom muzike i sa opasnoštima koje iz tog posla mogu da nastanu, te da se potrudi da i te stvari budu regulisane ugovorom, a ne samo da je interesuje cena izdavanja, pa makar to bilo i za krečenje škole. Ne može se sve regulisati, mnogo toga proizilazi i iz karaktera osnovne delatnosti, pravila o tome su ista za svako rukovodeće mesto. To je istovremeno i odgovor sindikatu koji loše brani direktorku. Proizilazi, po njima, da bi u praksi tu moglo da dođe i do snimanja filma za odrasle, jer ne postoji jasno uputstvo da je to zabranjeno.

Priprema ovog posla je loše urađena, a za to je odgovorna direktorka. Mogla je čak, da tu ukazanu priliku iskoristi u pozitivnom pravcu – da usmeri učenike na ono što poručuje ova muzička grupa – “da klinci treba da se ugledaju na ono što su članovi grupe sada, a ne na ono što su bili”. Bez toga, ispalo je obrnuto – kao promocija onoga što su bili.

Roditelji su u pravu kad je u pitanju kolektivni bunt. Kad bi se postavilo pitanje individualne odgovornosti, mnogi od njih bi mogli biti izuzeti od te abolicije, zavisno od toga koliko su u prilici u mogućnosti da suštinski učestvuju u rešavanju baznih problema koji do ovoga dovode i obrnuto – ima onih koji objektivno čak ni na svoje dete ne mogu da utiču, jer deca ko deca – povode se za opštim trendom.

Za decu sam već rekao – oni su plod koji raste na zemljištu pripremljenom od odraslih.

Nisam ljubitelj tih alternativnih muzičkih vrsta, pa ni te o kojoj je ovde reč, ali grupu Crni Cerak, smatram najmanje odgovornom. I hvala im što ukazuju na problem. I za ono – “Da klinci treba da se ugledaju na ono što su članovi grupe sada, a ne na ono što su bili”, jer u tome bi morala biti poenta.

U mom selu ima jedan opančar.

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

autor:Dragiša Čolić