U glavi mi je ona famozna fotografija iz Bijeljine na kojoj vojnik šutira u glavu ženu koja leži na ulici. Šta se dešava u tvojoj glavi dok tome prisustvuješ? Da li da ostaneš sa svoje strane objektiva ili da postaneš učesnik, reaguješ, kaže Dejan Kožul.
„Ispred murala s likom Ratka Mladića bilo je mnogo novinarskih ekipa koje su stajale sa strane i kao da su jedva čekale incident. Ako snime razbijene glave, savršeno su uradili svoj posao. A ja imam problem s tim, s pasivnošću i nemešanjem. I u novinarstvu i uopšte u životu“, govori za Cenzolovku Dejan Kožul, beogradski dopisnik više medija na prostoru bivše Jugoslavije.
Tog 9. novembra, na Međunarodni dan borbe protiv fašizma, policija je sprečila aktiviste da prekreče mural posvećen haškom optuženiku. Privedene su aktivistkinje Aida Ćorović i Jelena Jaćimović, a pre toga zabranjena je akcija prefarbavanja murala, najavljena iz Inicijative mladih za ljudska prava.
Novinar Dejan Kožul priznao je da je on sam „ulaskom u ring, prešao granice novinarstva“.
Prišao je dvojici ljudi u civilu, koji se tada nisu predstavili kao policajci, i pokušao da ih ubedi da puste Aidu, vičući: „Pustite je“, „Šta radite?“, „Ne dirajte ženu!“
Gde je granica? Kad novinar mora da reaguje?
Na pitanje Cenzolovke da li smatra da novinari mogu biti aktivni učesnici ovakvih događaja i koji je to trenutak kada ljudska potreba da reaguješ ipak preovlada, Kožul kaže da je upravo ta tema jedna od njegovih opsesija.
„Gde se povlači ta granica, individualna je stvar. U ovakvim trenucima u glavi mi je ona famozna fotografija iz Bijeljine, ona na kojoj vojnik šutira u glavu ženu koja leži na ulici. Ti koji si prisutan, šta se dešava u tvojoj glavi? Da li da ostaneš sa svoje strane objektiva, na kojoj si inače, ili da postaneš učesnik, reaguješ? Kopkalo me je to i, moram priznati, dešavalo mi se da ostavim profesionalnu dužnost i pređem na stranu ugnjetenih. Za mene je to ljudski čin i žao mi je što i drugi ne postupaju na taj način.“
U razgovoru za Cenzolovku pre skoro pola godine, Kožul je istakao da su pretnje onima koji govore o genocidu u Srebrenici dozvoljene, ali da govoriti o samom genocidu – nije.
Prašina oko beogradskog murala će se sleći, a pitanje je da li će, posle svega, otvoren razgovor o Srebrenici biti značajniji deo javnog diskursa ili će sve strane ostati zakopane u svojim rovovima i o genocidu će govoriti samo oni koji su to i ranije činili.
„Iskreno bih voleo da je ovo probudilo nešto kod ljudi. Rekao bih da negde i jeste, ali prisutno je i veliko nezadovoljstvo što je taj mural i dalje tu. Uz to, strah je još veći i opravdan je. Počevši od samih stanara te zgrade. Oni su odlučili da se mural skloni, ali niko ne sme to da uradi i treba ih razumeti“, smatra Kožul.
„Žao mi je samo što ona strana za koju kuca moje srce ne pronalazi više načina, ali kažem, deluje mi kao da se neki ljudi bude i nadam se da će se akcije nastavljati. I to ne samo noću, jer ovo jeste jedna civilizacijska stvar. Ne treba bežati, već ohrabriti građane da uzmu stvari u svoje ruke. Svi smo zajedno u tome.“
Prema Kožulovim rečima, akcije naknadnih čišćenja murala i grafita koji slave zločine izvedene su planski, dok policija, iako je bila obaveštena, nije reagovala i sprečila ono što jeste samo nekoliko dana ranije.
„Dobro smo videli na čijoj su strani organi reda. Rekli su da su tu da nas štite. Od koga? Od njih samih? Na istoj su strani kao i sve one profašističke grupe, kriminalci i huligani, ovo je njihov rad. Bez obzira na prostor i vreme poslata je poprilično moćna i zastrašujuća poruka – da su pretnje i batine moguće i da ulice pripadaju neofašistima.“
Više ne prijavljuje pretnje tužilaštvu
Zbog serije pretnji koje je tokom maja dobio putem društvenih mreža – još jednom u vezi sa stavovima o Ratku Mladiću – Kožul je svojevremeno dao iskaz u Odeljenju za visokotehnološki kriminal Republičkog tužilaštva.
Slučaj nije mnogo odmakao od toga. Pretnje se nastavljaju, ali ih novinar više ne prijavljuje.
„Nemam nikakve povratne informacije iz tužilaštva. Zbog toga i ne prijavljujem nove pretnje, nema više nikakvog smisla. I kada odreaguju, oni to čine isključivo zato što im je to u tom trenutku u interesu. I tada zahvate samo vrh ledenog brega. Ne znam više ni kome bih se obraćao. Šta je rešenje? Da imam zaštitu u vidu policijske pratnje 24 sata dnevno? To nije slobodan ni normalan život. Tako nešto ne želim nikom“, zaključuje sagovornik Cenzolovke.
Podsećamo, posle pres konferencije predsednika Srbije Aleksandra Vučića i člana Predsedništava Bosne i Hercegovine Milorada Dodika, održane početkom juna, više tabloida optužilo je Kožula da je „provocirao zbog Srebrenice“ i izazvao „skandal“.
On je na svom Tviter nalogu napisao da mu je uskraćen odgovor na pitanje da li se Vučić i Dodik smatraju odgovornim za stanje u društvu u kom se bez posledica preti onima koji ukazuju na to da se u Srebrenici dogodio genocid.
Nekoliko meseci ranije predstavnik Srpske liste ometao je Kožula dok je uoči kosovskih izbora snimao na trgu u Kosovskoj Mitrovici. Poručeno mu je da ne sme da se snima „da se ne bi loše protumačilo“.
Autor: Danijel Apro
Bravo Zorane53!!!
Dejan Kozul, novinar koji je branio Aidu Ćorović, pokušava da nam se predstavi kao jedna dobra, ljudski dobra osoba ,koja je eto, u opasnoj situaciji ispoljio svoju dobrotu i ljudskost, i zaštitio Aidu.
I kada bi to gledali samo za sebe, bez konteksta, bez pozadine, još bi i prošao. Dejan Kozul nije novinar koji je juče “ pao sa Marsa, pa pojma o ničemu nema, bar za zadnjih 30 godina, Mural Ratku Mladiću, jeste protest najvećeg dijela Srpske javnosti na selektivnu pravdu Haškog tribunala, koja je do te mjere bila selektivna da je vidjena i shvaćena kao ruganje pravdi i zrtvama rata. Kozul i sad u Drzavi Srbiji priča o “ genocidu u Srebrenici “ ! On se ponaša tako kao da je obavezno prihvatiti takav ugao istine. Imamo dvije institucije koje su donjele svoje mišljenje o Srebrenici. Haški Tribunal koji je proglasio genocid i ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA u kojima je odbačena ideja o genocidu u Srebrenici. Koja institucija ima veću pravno formalno tezinu, Haški sud ili OUN ?? Da li znamo na koji način je došlo do proglašenja genocida u Srebrenici od strane Haga ??? U procesu protiv koga je to ustanovljeno?? Tko je bila ta ličnost ili ličnosti na osnovu čega je donesen takav zaključak ??? Tko su bili branioci optuzenog ili optuzenih u tako vaznom procesu ??? Kada se sudilo Mladiću i Karadziću , Srebrenički slučaj je spominjan kao već zaključen i ustanovljen “ genocid “ !! Grdno se pokajao Haški sud što se diskutiralo o Srebrenici u Slučaju Karadzić. Tu su isplivale neke neoborive činjenice, od kojih su se i Haški sudci postidjeli. Zašto novinar, Kozul, ne zagrebe malo po tome, prije nego što nekome priljepi “ genocid“ ??? Hrvatski generali, Gotovina i Markač, prvo su osudjeni na 24 i 20 godina zatvora , a onda ih je u procesu zalbe na presudu, sud oslobodio jer je neki sudac ili grupa sudaca napsao …….. da artiljerisko gadjanje koje promaši cilj više od 200 metara, spada u neselektivno gadjanje !!! To bi bilo vrlo slično, kao da je netko oslobodio optuzene Njemce ,koji su uspostavili gasne komorame u konc logorima , sa namjerom brzeg ubijanja ljudi, zato sto je tuzioc naveo krivu dimenziju dizne kojom prolazi gas………..“ !! Niti jedna osoba nije osudjena zbog zločina nad Srbima ??? Bio je to gradjanski rat !! Hrvati i Bošnjaci su osudjeni zbog medusobnih nedjela, a lov na Srbe je uvjek bio otvoren i ne predvidja kaznu !!! Zbog toga postoji mural Mladiću, za sada, a biti će i imena škola i ulica i po Mladicu i po Karadziću, sve dok rat protiv Srba bude nastavljen putem Haškog rugla i u sudnici !!! General Vladislav Lazarević je osudjen na dugogodišnju kaznu ( mislim 12 godina) iako je odmah kaznio sve vojnike i starješine koji su se ogriješili o ratno pravo. Svjedoci su mu bili i pripadnici albanskih postrojbi ,pa to nitko nije osporavao. Medjutim, Haški sud je ustanovio ( ne postoji nikakvo pravno niti drugo objašnjenje) da je , kada se tako nešto dogodilo, „Lazarević morao da zaustavi cijelokupno vojno djelovanje petog korpusa VJ “ …………naravno, bez obzira šta u tom trenutku činio neprijatelj…….
Da li ti je sada jasno Dejane, šta većina nas misli o Haškom tribunalu, ali i o tebi, koji ne mozeš biti baš toliko glup da ne shvataš, ali mozeš biti i jesi beskrajno bezobrazan. Vjerovatno je taj bezobrazluk
dobro plaćen i isplati se!!