DISKRIMINACIJA DO SRBA EVROPSKE SLOVENIJE

1
167

Poznato je da je Slovenija preuzela presedavanje EU u ovoj godini 2021, Srpska nacija u Sloveniji je bar za to vreme očekivala toleranciju. Inače, poprečno svake godine EU dodeljuje godišnje slovenačkom Ministrstvu za kulturu iznose od milion do dva miliona evra. Dakle, zahtev EU je poznat, da se taj novac kroz konkurs mora razdeliti za godišnje važnije kulturne aktivnosti uspešnijih subjekata (društava), koji spadaju u ranljive kulturne zajednice u Sloveniji. Istini za volju, taj novac od EU već dobrih 10 godina se kroz navedeno slovenačko Ministarstvo kulture dodeljuje bilo to po političkoj ili prijateljskoj osnovi, a verovatno jedan deo i kroz neke sumljive transakcije. Smešno ali istinito, svi nazivi tih godišnjih konkursa za novčana sredstva EU istoga naziva „za ranljive kulturne zajednice u Sloveniji“.. Mada, kroz dodele tih EU sredstava na pojedine subjekte od 100 do 140 hiljada evra ostaje po njihovom, da jedino srpski kulturni subjekti u evropskoj Sloveniji ne spadaju u ranljivu kulturnu zajednicu, a slovenački spadaju i oko 80% tih konkursnih sredstava dodele upravo njima. Ako pogledamo u ogledalo istine videćemo, da su Srbi u Sloveniji najbrojnija i najkulturnija još nepriznata etnička zajednica. Zajednica koju iz godine u godinu „prebrojavaju“, a čiji se broj duplo umanjuje, pa čak i iz srpskih Matica. Uvek isto pitanje – Koliko vas ima u Sloveniji?

Slovenački državni urad za statistiku, Srbe ne vodi u svojoj evidenciji nakon zadnjeg popisa stanovništva. Po podatcima Socijalne stranke Srba Slovenije i Saveza srpske dijaspore Slovenije, njegovih društava ostaje jedino najverovatnija tvrdnja, da u Sloveniji živi 212.000 Srba. Zadnjih godina istupanja pojedinaca u Sloveniji, pa čak i srpskog porekla (Todorovići, Rajići, Milići, Sladojevići..) kojima je hipotetički kapnuo za navedeno dodatno nešto u džep. Naravno, da činjenice pokazuju i naši učestali godišnji protesti u vezi diskriminacije pred slovenačkim sudovima, tužilaštvima i ministarstvima. Verujte, nije sve to u vezi meda i mleka, nas Srbe slovenačke institucije jedino brižno vode oko poreza i drugih doprinosa za dopunjavanje državne blagajne.

Ministarstvo kulture Slovenije je zadnjih privližno desetak godina pojedinim kulturnim društvima, koja su pokazala veće godišnje aktivnosti dodelilo i Status državnoga interesa za kulturu. Šta to u praksi znači? Naravno, slovenačka društva sa tim nazivom mogu i dobiju državna novčana sredstva za svoje aktivnosti bez konkursa, a uz to i besplatne prostore na području opštinskog registra. Navedeno je čak, da konkursne komisije mogu u startu oceniti do 20% više konkurisani projekt. Šta dobiju srpska društva na osnovu Statusa državnog interesa za kulturu? Odgovor je – ništa, izuzev jednog subjekta SSDS koji je putem sudskog pravosnažnog rešenja dobio od MOL prostore koje trenutno upotrebljava. Ministarstvo za kulturu Slovenije vodi posebnu evidenciju o takvim subjektima, te svake godine do meseca marta je za proteklu godinu potrebno dostaviti i dokaze o aktivnostima. Neki od društava to dostave 4 ili 5 dokaza, a za naš Savez i Udruženje dostavimo od 30 do 50 i unatoč tome nisu zadovoljni, ipak je to od Srba. Imajući u vidu, da smo unazad desetak gogina počeli sakupljati i kupovati knjige za jedinu registrovanu srpsku biblioteku „VUK KARADŽIĆ“ Ljubljana, koja se nalazi upravo u navedenim prostorima SSDS za koju nije dala ni opština, a ni slovenačka država do sada niti jedan cent. Verovatno im je to „trn“ u oku da biblioteku svim silama ugase. Poznato je svima, da je jezik osnova očuvanja kulture neke od nacija. Ako ćemo mi Srbi igrati neko svoje kolo, a pevati i pričati, recimo nemački, to nikim slučajem se ne može nazvati očuvanje srpske kulture ali tradicija. Unatoč, da smo jedini koji besplatno sakupljamo slovenačke knjige i besplatno ih dostavljamo slovenačkim manjinama izvan Slovenije, da bi i njihove populacije održale svoj materni jezik. Svakako, čak i troškove dostave takvih knjiga krijemo sami, koji i nisu tako mali. Kroz razgovore prilikom dostava i drugog komuniciranja saznajemo, da kao priznate slovenačke manjine zadovoljne, države su im omogućile prostore, a dobiju i dovoljno financijskih sredstava za svoje godišnje kulturno umetničke aktivnosti.

Da Vas podsetimo:  Počinje nova faza prokazivanja Srba: Kad ih neko pita da li su genocidni, ne smeju ni da ćute

Mi nikim slučajem ne želimo popularizaciju svojih srpskih subjekata, kroz sve navedeno, nego je to činjenično ogledalo istine u kojem se oni nalaze.

Svakako, smo navedenom ministarstvu dostavljali i više takvih overenih zahvalnica, mada to nam nije išlo u prilog, ipak smo mi Srbi koji živimo u Sloveniji manje više još od bivše zajedničke države SFRJ.

Već pred objavljivanjem konkursnih rezultata slovenačkog Ministarstva za kulturu i predhodnog pokušaja oduzimanja statusa za kulturi istovremenu Savez srpske dijaspore Slovenije i Udruženje srpskih književnika Slovenije obratili smo se i ministru za kulturo slovenačkog Ministarstva kulture dr. Vaska Simoniti, ali činjenično nije preduzeo ništa, kako bi navedeno bezakonje bilo na vreme umaknuto. Potrebno je naglasiti i to, da smo sa svojim dopisom molili i razgovor sa našim predstavnicima dotičnog ministra, ali do realizacije nije došlo, pa čak ni primerni odgovor nismo dobili.Tako je i verovati, da je to sve već unapred isključivo za nas Srbe i planirano.

Stručno mišljenje pravnika SSDS podružnice BPP u vezi javnih natečaja od strane slovenačkog Ministarstva za kulturu zadnjih godina

Savez srpske dijaspore Slovenije i Udruženje srpskih književnika Slovenije su u proteklih desetak godina, zbog želje za čim boljim i kvalitetnijim projektima, predavali projektne zahtjeve i prijavljivali se na raspisane konkurse, koje finansiraju kulturne projekte. Nažalost, naša iskustva su veoma loša, što se tiče projektnih zahtjeva Saveza srpske dijaspore Slovenije, kao i Udruženja srpskih književnika Slovenije, jer su uvek odbijeni ili finansirani sa minimalnim iznosom slovenačkog Javnog fonda za kulturne delatnosti, uprkos tome da u poređenju sa drugim projektima iste vrste praksa nije takva. Ostali projekti su svake godine finansirani znatno većim iznosom, čak i mnogo lošiji projekti drugih organizatora, po mišljenju komisije, koja je ocenjivala naše projekte sa minimalnim bodovima da bi se uopšte i mogli uvrstiti u ovu vrstu sufinansiranja.

Da Vas podsetimo:  Bakir se uzalud nada unitarnom pašaluku i prijeti ratom

Pored toga što je očito iz pripremljenih projekata, da su projekti Saveza srpske dijaspore Slovenije i Udruženja srpskih književnika Slovenije veoma dobro sastavljeni i pripremljeni na visokom nivou, ipak su ocenjivani sa najnižom ocenom u usporedbi sa ostalim prijavljenim projektima, a razlika u kvaliteti je i više nego očita. Jasno je da su naši projekti pripremljeni detaljnije, jasnije i da su kvalitetniji od ostalih.

Nakon svih takvih i drugačijih zapleta, kada bi detaljno pregledali tuđe projekte, bilo je jasno da su naši projekti zaista pripremljeni odgovarajuće i da zaslužuju u određenim primjerima sufinansiranje, odnosno veći iznos finansiranja datih prijekata. Savez srpske dijaspore Slovenije i Udruženje srpskih književnika Slovenije su se zato odlučili da ulože žalbu na Ministarstvu za kulturu RS, gdje je bila dozvoljena pritužba, a nakon toga i na Upravni sud RS. Uložena pravna sredstva nisu bila uspešna. Savez srpske dijaspore Slovenije i Udruženje srpskih književnika Slovenije su odlučili da se žale sa ustavnom pritužbom na Ustavnom sudu RS. Tvrdimo, da su prekršeni 2. član Ustava, 14. član Ustava i 22. član Ustava. Savez srpske dijaspore Slovenije i Udruženje srpskih književnika Slovenije veruju, da u postupku javnih raspisa nisu bila poštovana načela pravne službe, jednakost pred zakonom i čuvanje jednakih prava. Nadamo se da će Ustavni sud RS prepoznati kršenje Ustava, koja potvrđujemo. Želimo da Savez srpske dijaspore Slovenije i Udruženje srpskih književnika u Sloveniji dobiju pomoć pri izvođenju svojih godišnjih projekata, kako se u budućnosti ne bi događale neutemeljene odbijenice naših projekata. Ponovo spominjamo da zadnjih 10 godina i visoka novčana sredstva (po pojedinom projektu i 140.000,00 evra), koja šalje EU slovenačkom ministarstvu da ih razdeli ranljivim kulturnim zajednicama, oni ih dele svima drugima, pa čak i Zavodima za tekstilnu industriju ali srpska društva učestalo odbivaju. Da, tako izgleda da žele dokazati, da jedino srpska zajednica u Sloveniji nije ranljiva, a slovenačka društva jesu u vlastitoj matici. Verovatno slovenačkoj vladi se ide da i ova aktivnija srpska društva po Sloveniji ugase, pošto je srpska kultura, pismo i sve drugo u slovenačkoj domovini zaista svedeno na minimum. Savez srpske dijaspore Slovenije i Udruženje srpskih književnika Slovenije trebaju pomoć pri svom delovanju i u buduće žele konstruktivno sudelovanje, kako se predstavnicima Ministarstva za kulturu, tako i svima ostalima, koji su upleteni u ove slučajeve, posredno ili neposredno.

Da Vas podsetimo:  Uspravna sveća srpstva na Kosmetu

 

SSDS, Podružnica BPP, USKS, UEASNU i Socijalna stranka Srba Slovenije – generalni sekretar David Tepić

 

 

1 KOMENTAR

  1. Bitno da sve naše vlasti kažu da sa Slovenijom nema nikakvih otvorenih pitanja, do posljednjeg Srbina. Isto je i u svim drugim zemljama u okruženju. Svi naši vlastodršci urliču kako štite prava Srba ma gde bili. Sve se završava na tim urlicima. A srbi samo treba da izdrže, zbog mira u svetu, do poslednjeg.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime