Nisi ti, Aleksandre Vučiću, ni za šta kriv!
Zaista nisi!
Bednik si, kukavica i Juda taman onolika koliki smo mi, jer nisi se ti dogodio Srbiji već Srbija tebi…
Srbija koja će u strahu oćutati svako tvoje nepočinstvo, svaku tvoju laž, sve što činiš da u tebi vidimo sve najgore u sebi, no pristali smo da to najgore bude najbolje što smo zaslužili…
Narod Gazimestana, Kajmakčalana, Košara, Paštrika…je dozvolio sebi da mu bedna kukavica komanduje juriš u večita povlačenja…
Da se razumemo – ne prezirem tebe već sebe, jer da je išta praotačkog u meni ne bi nam se ti, i ona žuta kuga što ti je prethodila i utabala prtine – dogodili!
Da mi zaista shvatamo da je biti Srbin blagoslov a ne jaram, ne bi ti smeo ni da pomisliš a kamoli izgovoriš ono što jesi, bedo, a što smo ti oćutali otaljavajući živote u senkama da gde ne sretnemo sebe…
Predsednik Srbije da izjavi: “Nemam prava kao predsednik države kazati da je u Jasenovcu bio genocid, to bi značilo narednih sto godina problema s Hrvatima”, i nikome ništa!
Tišina u Srbiji! Niko ni reči!
Glasnije je ono sveto, mučeničko jasenovako polje, više je života u rasutim kostima, gledaju povađene oči, viču preklani vratovi, digle se jame i vrtače, prelile reke krvi… samo Srbija ćuti.
Pa, šta je ako genocid nije, ti najbolji od nas najgorih?!
Šta je tvoje, vajni predsedniče, nego da to vazda i svugde ponavljaš, pa neka to znači stotine vekova nemira s Hrvatima ako je barem tren mira nevinoj srpskoj krvi?!
Državništvo je to da krvniku ne zamerimo što su mu ruke krvave?!
Da mu sa krvave kolevke damo plahtu da prebriše nož?!
Nacionalni interes je da pazimo kada ćemo i kome govoriti o nacionalnoj tragediji?!
Vrli si junak dok zaposedaš rovove po Srbiji, ali kad drugo gde treba stati na bedem radije ćeš stati na živu ranu roda svog?!
Kakav nam to mir kupuješ prodajući crninu srpske majke za panađurske šatre?!
Pitam, šta je Jasenovac ako genocid nije, i koliko reka krvi košta hrvatski mir?!
Misliš li, Judo, da je nisu još žedni ako Jasenovac izbirtijaš i podvučeš crtu – kuća časti?!
Koliko nas valja pod zemljom za mir s Hrvatima i koliko nad zemljom da tebi i tebima nalik ne bude previše?!
Neka je doveka nemira sa svim krvnicima Srbije ako će biti tren mira za sve znane i neznane grobove naše!
No, rekoh i ponavljam: nisi ti ni za šta kriv – mi smo!
Koliko god znali da si ono najlošije u nama i od nas toliko smo spremni da to najlošije trpimo!
Lakše nam je živote prihvatiti kao milostinju negoli blagoslov!
Blagoslov valja svakoga dana životom potvrđivati – za milostinju je dovoljno sagnuti glavu da gde ne ugledamo sebe…
Otuda tebi i hrabrosti jer nije vrani teško među plenom biti orao, a šta smo mi do plen sebe samih!
Ti si, bedo, samo posledica- uzrok smo mi, trebalo nam je opravdanje za pad umesto snage za let…
Otuda tebi i hrabrosti da pitaš: “Šta za uzvrat Kosova i Metohije”, kao da postoji nešto za uzvrat kolevke i groba!
Šta je Jasenovac ako genocid nije, šta je Kosovo i Metohija ako nije veđa svakoga od nas sa onim vrednijim od pukog kusuranja dana, ono divna spoznaja da život nije avet no zavet..?
Kod tebe je, lažni mesijo, sve za uzvrat, no za to smo krivi mi!
Mi, pristali smo da za uzvrat Srbije nagomilamo zalihe ćutnje za crne dane, pitajući se zašto ne sviće..?
Pognutih glava čekamo da nam neko pokaže plavetnilo neba…
Autor: Mihailo Medenica
Izvor: Ceopom-istina
Меденица, није лако уочити и знати разлику од “кукоља и пшенице”. Треба за то наука, култура и осјећај. Није довољно хтјети и узети страну.