Jedna Ana je Premijer Vlade Srbije. Ona je, protivzakonito i protiv prirodno, postala „otac“ jednom mališanu kojeg je iznela njena „partnerka“. Tu je očigledna šizofrena atmosfera dozvoljena jer, „porodica“ u ovom slučaju nije iz poRoda, nije Rod, pa nije data, ni kao jezički pojam, ni kao fakt. Ovo je privid porodice – laža. Ali, ova bolesna i neprirodna struktura se po zapadnim nametnutim “vrednostima“ uvažava.
Hebrejska reč „satan“ שָׂטָן jeste glagol koji znači „stopirati, zaustaviti, sprečiti“ (prirodu) – tako je jasno da je ono što je protiv prirodno, satansko u suštini.
Zašto dete premijerke Srbije nema pravo na normalnost na prirodne uslove za odrastanje ? Da spoznaje oca sopstvenog ? Gde su prava ovog deteta da gleda kako se dva pola vole ? Jedan duboki glas, jedan visoki glas, kao dve različite muzike Univerzuma koje se harmonizuju kroz kontrast, jedno mišićavo telo, naspram mekog, nežnog; jedna majčina ruka naspram očeve – ujedinjene suprotnog, kroz ljubav, čini da Čovek raste moralno i duhovno, poštujući različitost. Kako raste dete gde nema muškog modela, jer ga „mame“ neće ? Nije li njima trebalo zabraniti da formiraju lažu od poRodice? Da se niko ne pita, da li ovo dete može da izraste u normalnu osobu ? Premijer Ana se javno slika sa usvojenim detetom koje raste sa dve mame – centri za socijalni rad se ne brinu u šta dete izrasta ako nema tatu a jedna žena bez testisa, izigrava tatu.
Ovu Anu, AV izvanredno hvali i podržava, a ona ga sluša i obožava kao samog boga, isto onako kako sluša Klaus-a Schwab-a kod koga redovno leti u Švajcarsku na primanje zadataka za sotonsko resetovanje apokaliptičnog sveta.
Druga Ana, pobožna, sa Bogoslovije, je rodila tri sina i dala im anđeoska imena u decenijskom kontinuitetu. Deset godina opstajanja u Veri su opečačenja u imenima njenih mališana : Mihajlo, Gavrilo i Rafael su dokaz majčine izvanredne stabilnosti, mentalne snage i predanosti duhovnim pravoslavnim vrednostima. Opstala je kao majka pored partnera opterećenog porocima kome je svedočila hrišćansku vernost i odanost, u ime Boga. Rađanje je njoj bilo – božja stvar. Deca – božji poklon.
Ovu Anu su slikali na litijama gde je redovno viđana da hrani svoje potomstvo i mirisom timjana, pravoslavnim pojanjem i Rečju božjom. Slike predivnih mališana pod okriljem majke, sa litija, izlaze na svetlo dana, sada, kada ovoj Ani centar za socijalni rad zabranjuje da vidi svoje potomstvo. Država joj je otela decu. Skriva ih od nje. Možda ih je država prodala u inostranstvo, kao što to čini poodavno u kooperaciji sa internacionalnim sotonskim akterima.
Ovu Anu AV blati po svojim blatoidima, a ona se zasigurno moli Bogu za sve nas, kao što to majke čine.
Ove dve Ane u zemlji Srbiji su istovetne svim kontrastima koje život nosi – kao levo i desno, napred i nazad.
Hoćemo li uz jednu ili uz drugu? Izbor je slobodan i dat svima nama.
Ovde ćutanja i neopredeljenosti ne može biti. Tražiti hitno stavljanje izvan zakona haškog sporazuma o internacionalnoj adopciji, pozivanje na odgovornost svih aktera krađe beba i rušenje celokupnog mafijaškog sistema su sada naš sveti zadatak.
„Neka borba bude neprestana“
Dr med Jasmina Vučić Peev
u srBskoj 7532 godini, u suhom 12-og
Код нас хвала Богу, још није донет закон да се могу венчавати истополни бракови. Према томе ова заједница је ван закона, а дете би требало препустити социјалним институцијама за бригу о деци. Нит је Ана зконити „ћале“, нит је Милица законита мајка, већ једино може бити самохрана мајка – отац непознат. Али оне имају пара, а то је увој убогој Србији најважније! Мани, мани, мани ):!
Ovaj tekst bi trebalo javno citati na svim skupovima opozicije, javnim okupljanjima, protestima. Pre neki dan „Blic “ je objavio sliku srecne porodice, Milice, Ane i malog decacica. Za mene nenormalno. Sta ko radi izmedju svoja cetiri zida nije me briga ali briga me je za nastupajuce generacije kojima se ova nenormalnost sipa u glavu.