Ekološki pokreti i izazovi politike

0
316

Najteža optužba koja se može čuti od strane ostrašćenih jurišnika naprednjačkog režima i njihovog neprikosnovenog vođe je da se neko bavi politikom ili politizuje zalaganje za rešavanje određenih društvenih problema. Zato se u našem društvu i javlja stalno pravdanje da se težnja za okupljanje oko neke društvene inicijative ili organizovanje protesta ne nalazi u sferi politike, jer je ona rezervisana samo za Srpsku naprednu stranku, njene funkcionere i aktiviste, satelitske organizacije i konstruktivnu opoziciju.

Ona je, pored apsolutne medijske kontrole, uspostavila i monopol bavljenja politikom koji bezuslovno zastupa i brani. Na taj način je i postignuto da je uspostavljen poseban metod dezavuisanja i obesmišljavanja svake društvene akcije koja nije usklađena sa naprednjačkim monopolističkim načinom vođenja politike. Tako se ostvaruje jedan od glavnih ciljeva svih autoritarnih režima zasnovanih na ličnom obliku vladavine, što neminovno dovodi do razaranja političkog pluralizma i uspostavljanju fasadne demokratije, što možemo prepoznati i u našem savremenom društvu. Tako se dobija željeni učinak da je svako delovanje koje nije pod striktnom kontrolom naprednjačkog režima bude izloženo besomučnim napadima, politikantskim diskvalifikacijama i optužbama za politizaciju.

I nedavno održani Ekološki ustanak je od predstavnika naprednjačkog režima odmah stigmatizovan kao neželjena i neprihvatljiva politizacija, a nije izostala i optužba za služenje stranim uticajima  i neizbežna politikantska mantra za pokušaj rušenja A. Vučića

I nedavno održani Ekološki ustanak je od predstavnika naprednjačkog režima odmah stigmatizovan kao neželjena i neprihvatljiva politizacija, a nije izostala i optužba za služenje stranim uticajima  i neizbežna politikantska mantra za pokušaj rušenja A. Vučića. To je dobro poznata politička tehnologija kojom se neprestano služi naprednjački režim: pacifikacija i umrtvljavanje svake inicijative i zahteva koji  nisu pod njihovom neposrednom kontrolom i uticajem.

Zato je i Ekološki ustanak proglašen kao pokušaj da se steknu određeni politički poeni, bez obzira što su njegovi učesnici u svojim istupanjima ukazivali na nestranački karakter ovog okupljanja. U nekoliko navrata je na ovom skupu ponovljeno opredeljenje da se ne radi o vođenju politike, već o artikulaciji društvenih inicijativa za rešavanje izuzetno teške ekološke situacije u zemlji. Inicijative građana, okupljene oko ekološkog aktivizma, opredelile su se za marš kroz institucije i neposredni pritisak na urušene institucije sistema i iniciranje promene zakona iz ove oblasti. Naprednjačka vlast je odmah krenula u razvodnjavanje političkog pritiska za rešavanje ekoloških problema donošenjem niza zakona u nelegitimnoj skupštini Srbije. Na taj način ona nastoji da neutrališe inicijative ekoloških organizacija najavljujući minimalne ustupke, a zadržavajući svoju osnovnu političku orjentaciju da ekološka pitanja i dalje podređuje zahtevima investitora i otvaranju novih radnih mesta, bez obzira na brutalno i bahato nepoštovanje osnovnih ekoloških standarda, ali i radnih i socijalnih prava zaposlenih.

Naprednjačka vlast je odmah krenula u razvodnjavanje političkog pritiska za rešavanje ekoloških problema donošenjem niza zakona u nelegitimnoj skupštini Srbije

Za naprednjački režim najvažnije je da izdrži prvi udar nekog protesta, odmah zatim oni pristupaju oprobanoj metodi stigmatizaciji i marginalizacije. Ekološki zahtevi i težnja za ostvarivanje prava na zdravu i održivu životnu sredinu ne spadaju u sferu klasične stranačke politike, već su oni mogući začetak različitog inovativnog načina artikulisanja politike u našim savremenim uslovima kada je politika koju poznajemo izgubila svoje uporište i snagu. Profesor Zoran Stojiljković je, odgovarajući na pitanje čiji su zeleni glasovi rekao „Ekologija je jedina stvar koja se toleriše i u koju građani nisu izgubili veru. Zanimljivo je da smo postali osetljivi na probleme ekologije, a da nemamo nijednu uticajnu ekološku stranku. Zar to nije čudno? A zato će bilo vlast, bilo opozicija o zaštiti životne sredine i pravima radnika govoriti afirmativno, jer je to politički korisno. Politika se realno procenjuje gde ste između interesa korporativnog kapitala i interesa životne sredine“.

Da Vas podsetimo:  Ko nas vodi? Gde su „sabrani u ime moje“?

Ekološki ustanak je pokazao vitalnost i politički potencijal koji  imaju njegovi zahtevi, ali  oni će, kao i mnoge građanske inicijative i protesti, ostati na margini ako ne budu na racionalan i inovativan način politički artikulisani i organizovani. Ovakav dosadašnji, u velikoj meri gerilski način delovanja ekoloških pokreta i inicijativa, bez jasnog političkog organizovanja i delovanja, upravo odgovara naprednjačkom režimu, jer uspeva da lokalizuje i marginalizuje njihovu snagu i institucionalni uticaj.

Upravo je put kroz institucije ono što najviše odgovara aktuelnom režimu, jer to je najlakši način da se ekološke inicijative  delimično i sporadično usvajaju, a da se pri tome ne menja ekonomski i politički sistem koji je glavno izvorište katastrofalnog stanja u zaštiti životne sredine u Srbiji. O tome jasno svedoči izjava A. Vučića „Sada više nisu glavna tema radna mesta niti životni standard, jer građani znaju da sve ide dobrim putem, već se govori o ekologiji i zaštiti životne sredine“. Zar posle ove licemerne izjave nije jasno da predstavnici vladajućeg režima ne shvataju urgentnost i izuzetnu važnost rešavanja katastrofalnog stanja ekologije u našoj zemlji.  Jer sve ide dobrim putem, a zahtevi Ekološkog ustanka dolaze kao rezultat posebnih uspeha u oblasti privrede i upravljanje prirodnim resursima, a upravo je naprednjački način vođenja ekonomske politike osnovni uzrok izuzetno teških ekoloških problema. U njenom središtu je tzv. do sada nedostignuti istorijski razvoj društva koji se ostvaruje, bez obzira na ljudsku cenu i uništavanje naših najvažnijih prirodnih resursa. To je fundamentalna politička vododelnica pred kojom se sada nalazi narastajući ekološki pokret.

Upravo je put kroz institucije ono što najviše odgovara aktuelnom režimu, jer to je najlakši način da se ekološke inicijative  delimično i sporadično usvajaju, a da se pri tome ne menja ekonomski i politički sistem koji je glavno izvorište katastrofalnog stanja u zaštiti životne sredine u Srbiji

U Srbiji je stvoren specifičan međuprostor koji samo pogoduje naprednjačkom režimu. On nastaje zbog sve manjeg poverenja građana u etablirane stranke koje više nemaju potencijal da artikulišu prihvatljivu političku i socijalnu alternativu i pokreta građana i građanskih inicijativa koje nisu spremne da uđu u živo blato naše politike i na taj način ostaju izvan političkog prostora i institucija u kojima se donose najvažnije odluke i kreiraju zakoni. Posledice ovakvog stanja ogledaju se u sve većoj apatiji u društvu jer se ne nazire politička i društvena snaga i delatna alternativa naprednjačkom režimu donoseći nove ideje i dosadašnjim načinom vođenja politike neopterećene ljude.

Da Vas podsetimo:  Novi rat u SNS: Vučić gubi kontrolu, sednica prekinuta, skoro se potukli

Upravo su ekološke inicijative onaj politički potencijal koji može vratiti najvažnija životna pitanja u centar naše politike, a to nije moguće bez političkog organizovanja ekološkog pokreta koji će biti negacija oligarhijskog karaktera postojećih političkih stranaka. Reditelj Janko Baljak je u svom reagovanju na domete Ekološkog ustanka jasno istakao neophodnost učešća ekološkog pokreta u našem političkom životu „Ohrabren sam i zadivljen brojem ljudi, a vidim da i nemali broj starijih učesnika prepoznaje deo one fantastične i neponovljive atmosfere iz protesta 96/97.

Studentski protesti 96/97

Ne smemo upadati u providnu zamku da se diskredituje protest tako što će okupljeni ljudi biti optuženi da se bave politikom. Treba na svakom sledećem protestu glasno reći: da, mi se bavimo politikom, vrhunskom politikom i od svih njenih oblika, jer nema ničeg važnijeg od naših reka i vazduha koji udišemo. Ogadili su nam bavljenje politikom, učinili su svojim nepočinstvom da je sramota biti političko biće.

Zato politiku treba u velikom stilu vratiti tamo gde joj je mesto, na ulice i trgove. Ako je ekologija nešto što najbolje ujedinjuje građanski bunt, onda samo hrabro napred“. A upravo se od ovakve vrste bunta građana, motivisanog odbranom prava na dostojan život i obezbeđivanje uslova za zdravu i produktivnu životnu sredinu najviše zazire naprednjačka vlast, jer ne može tako lako da ga kontroliše i manipuliše, kao što to čini sa postojećim opozicionim strankama.

Ne smemo upadati u providnu zamku da se diskredituje protest tako što će okupljeni ljudi biti optuženi da se bave politikom. Treba na svakom sledećem protestu glasno reći: da, mi se bavimo politikom, vrhunskom politikom i od svih njenih oblika, jer nema ničeg važnijeg od naših reka i vazduha koji udišemo

Ekološki pokret, osnažen inicijativom građana koji shvataju izuzetan značaj očuvanja životne sredine i podsticanja održivog razvoja, mora se aktivno uključiti u politički život i doneti novu energiju i način organizovanja i omogućiti da se ostvari osnovni cilj- promenu ekonomske politike i institucionalnog i pravnog okvira koji generiše ekološku katastrofu u Srbiji. Bez učešća u procesima odlučivanja, ekološki pokret ostaće još jedna u nizu propuštenih prilika da se radikalnije menja postojeći politički sistem i naš politički život, a pitanje ekologije biće samo jedna od prigodnih tema u izbornim kampanjama i političkim sukobljavanjima vladajuće stranke i opozicije koja do sada nije uspela da problematiku očuvanja životne sredine jasno artikuliše i pretvori u delotvornu političku akciju.

Da Vas podsetimo:  Kuršumličanka najstarija žena u Toplici, napunila 101 godinu

Borislav Pekić imao je izuzetno istančan osećaj za politička kretanja zato i nije slučajno što je svojevremeno podržao ekološki pokret „Iz tih razloga moje simpatije pripadaju zelenom pokretu. Prijateljima zemlje, inicijativama za zaštitu ljudskih prava (uključujući i prava životinja), društvima za borbu protiv smrtne kazne, pokretima za ograničenje nauke odnosno njenu kontrolu; ukratko, svemu što na ovaj ili onaj način predstavlja alternativu „civilizacijskom mehuru“ u koji nas je istorija zarobila i u kojem je očevidno namera da nas uguši“.


Marinko M. Vučinić

Izvor: Nspm

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime