Poslednja dva dana svedočimo seriji ostavki gradonačelnika širom gradova u Srbiji, što znači da će će izbori na svim nivoima biti spojeni ili jedni za drugima – parlamentarni, pokrajinski i lokalni. U javnosti se spekuliše da se očekuje i ostavka premijerke Ane Brnabić.
Nakon dve nedelje tišine vladajuće stranke i njihovog bivšeg predsednika Aleksandra Vučića o održavanju izbora u decembru ove godine, što je postao zahtev opozicije na protestima „Srbija protiv nasilja“ od početka septembra, usledile su ostavke gradonačelnika širom Srbije. Uprkos zahtevima opozicije da se izbori razdvoje, Aleksandar Vučić je rekao da će izbori biti „zajedno parlamentarni, pokrajinski, beogradski i u nekim opštinama“, prenosi N1.
Stručnjaci i politički analitičari upozoravaju na stav da ovi vanredni izbori neće rešiti krizu u kojoj se trenutno nalazi društvo i politički sistem u Srbiji. Kako za DW kaže Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), a prenosi N1: „ovakav korak pokazuje da mi imamo izborni sistem koji je u funkciji jedne stranke i jednog čoveka. Ovo je zapravo zloupotreba izbora, na kojima ćemo umesto biranja najboljih kandidata imati izbore na svim nivoima, na kojima će se aklamacijom birati između podrške i odbijanja lične vlasti Aleksandra Vučića“, ocenjuje Gavrilović.
Svake dve godine izbori
Od 2000. godine izbori se prosečno održavaju na svake dve godine po jedni redovni ili vanredni parlamentarni izbori. Od 2012. godine se ovaj trend samo ubrzava sa održanih četiri parlamentarnih izbora. Kako je Crta pisala na svom sajtu, nakon izbora za Narodnu skupštinu 2020. godine, demokratija u Srbiji se nalazi u najdubljoj institucionalnoj krizi u poslednje dve decenije. To je bio najlošiji od svih izbornih procesa koje je Crta do tada posmatrala jer su suštinski nedostajali preduslovi koji bi ih učinili demokratskim, poštenim i slobodnim. Slične zaključke je ova organizacija imala i na poslednjim izborima.
Kako su tada pisali, posmatračka misija Crte je ocenila da je „integritet izbora bio značajno ugrožen jer je ravnopravnost izbornih učesnika bila urušena u korist stranaka vlasti, birači su ostali uskraćeni za ravnomerno i objektivno informisanje o izbornoj ponudi, a sloboda izbora je bila ugrožena za određene grupe stanovništva. Sveobuhvatne promene izbornih zakona koje su, suprotno međunarodnim demokratskim standardima, sprovedene uoči raspisivanja izbora, uz napuštanje višedecenijske prakse organizovanja izbora, opteretile su izbornu administraciju i doprinele pravnoj nesigurnosti. Izbore su obeležile rasprostranjene klijentelističke prakse, pritisci i zastrašivanja, izražena medijska neravnopravnost i zloupotreba institucionalnih prednosti koje su zamaglile granicu između države i vladajuće stranke. Pokušaji da se zaštiti integritet izbora ostali su bez pravovremenog institucionalnog odgovora i bez epiloga.“
Kako izbori predstavljaju temelj legitimiteta vlasti, očekivano je da im se pristupa i da se sprovode sa izuzetnom odgovornošću. Ono što prečeste provere „volje naroda“ u Srbiji sa druge strane pokazuju, jeste da je politički sistem suštinski nestabilan, ali govori i o motivaciji i političkim praksama donosioca odluka.
Sudeći po ocenama i zaključcima stručnjaka i organizacijama koje prate izborne cikluse u Srbiji, izbori sve manje nose svoju osnovnu demokratsku funkciju i sve više postaju specifična politička praksa koja otvara prostor za stalno vanredno stanje i predizbornu kampanju. To, nadalje, omogućuje instrumentalizaciju izbora kako bi se vršio politički pritisak na slabije političke aktere koji nemaju infrastrukturne i ekonomske mogućnosti da isprate stalne političke kampanje.
Prethodne izbore obeležile su brojne neregularnosti i problemi, ali i prijave za vođenje funkcionerske kampanje najviših predstavnika vlasti.
Šta nas čeka ove zime?
Kako navodi Crta, poslednji rok za ostavku aktuelnog gradonačelnika Beograda je najkasnije 2. oktobar, te je njegova današnja ostavka ispunila uslov da izbori zaista budu raspisani za 17. decembar. Crta takođe napominje i da „kampanja za beogradske izbore takođe može trajati minimalno 45 dana, a maksimalno 60 dana, što znači da bi, u slučaju da se ovi izbori održavaju istog dana kada i parlamentarni, svi rokovi predviđeni za održavanje izbora za narodne poslanike, važili i u slučaju izbora za gradske odbornike.“
Za lokalne izbore pravila su ista, a serija ostavki gradonačelnika pokazuje da se radi na tome da se ispoštuje zakonski rok kako bi izbori mogli biti objedinjeni.
Iako izbori ove zime dolaze kao odgovor na možda najdublju društveno-političku krizu koja svoj vrhunac dostiže masovnim ubistvima u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i okolini Mladenovca 3. i 4. maja ove godine, deluje da jesen i zima donose nove probleme. Pored ovih velikih tragedija i neadekvatnog odgovora države na njih, tu su i najnovije tenzije i sukobi na Kosovu, a predstojeća jesen i zima donose mogućnost povećanja socijalnih tenzija rastom cena grejanja, struje, hrane i osnovnih životnih potreba.
Kako kaže Dejan Bursać, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju za list Danas hipotetička najava izbora od strane Aleksandra Vučića u decembru ove godine nije najjasnija jer će na zimu javnim mnjenjem dominirati vrlo negativne teme: „rast cena, fijasko na Kosovu, borba protiv nasilja nakon dva masovna majska masakra“.
Kako će izgledati predizborna kampanja ove godine, ostaje da vidimo.
Šta nas čeka na po ko zna koji put novim, vanrednim izborima? Naravno- ništa pozitivno za narod. Velemajstori u lopovluku, iznuđivanju odluka i rasipanju narodnih para, mafijašluku i svim drugim vidovima prevara i rasipništva, AV i njegovi, postaraće se da uspešno iznude još jednu izbornu prevaru kako bi i dalje ostali na vlasti. Znači- da i dalje mogu da muzu budžet i pljačkaju narod. Imaju veoma veliki broj mogućnosti- od potplaćivanja penzionera „vanrednim“ donacijama para, podele para deci, povećanja plata i penzija od novih zaduživanja koja će vraćati decenijama narod, pa do neskidanja sa TV ekrana kako bi satima prikazivali zaglupljenom i omađijanom narodu navodne uspehe kojih, ustvari, osim ogromnih zaduživanja kod svetskih lihvara, rasprodaje Srbije i rasturanja srpske privrede i predaj strancima itd. nema! Ali- ako, tako nam kao narodu i treba. Kako ono beše -SVAKI NAROD IMA VLADU KOJU ZASLUŽUJE pa tako i mi Srbi. Izgleda da su nam kroz vekove okupatori, mučitelji i izrabljivači „usadili“ gen trpljenja pa tako to „trepljenje“ i ovih današnjih „političkih mafijaša“ traje li traje! Od očigledno državnih, pravih mafijaša Koluvije, Velje nevolje, Radoičića i Veselinovića pa do mnogih drugih. A opoziciju su na vreme, po ugledu na rimskog imperatora Julijus Cezara kome se pripisuje način vladavine po sistemu „zavadi pa vladaj“ (latinski: Divide et impera) „sredili“ pa i od njih, verovatno, nikakva vajda!