Ili: zašto vruća supa privlači majmune?
Svetislav Basara, Maradona naš literarni, pisac čuvenog dela „Fama o biciklistima“ i vlasnik opake kolumne „Famozno“, iskoristio je novogodišnju društvenu uzburkanost za teatralni dribling kojim je „polomio kičmu“ svojoj ekskluzivno-urbanoj ekipi, „poslao ih po burek“, i iz „Danas“ ušetao u „Kurir“.
Prelaz je izazvao snažno uzbuđenje u javnosti koji se još ne smiruje.
Kurir je neuporedivo tiražniji i finansijski jači pa u Danasu ne bi mogli zadržati Basaru taman da se svi u dukate pretvore. Međutim, ne ide baš sve tako jednostavno „na ovim prostorima“ iliti, da izvinete na izrazu, u Srbiji. U našoj društvenoj i političkoj konstelaciji, što će značiti pri stanju okupacije, ni svi dukati zapadnog Balkana ne bi bili samodovoljan razlog za selidbu. Suviše je Basara krupna figura u nomenklaturi beogradske koterije. Neko politički moćan je morao da blagoslovi drhtavi Basarin upit ili da mu migom pokaže pravi put.
Iznad svega, za čitalački puk Danas i Kurir su oličenje dva antipoda, stožeri okupljanja „lepe i pametne“, izdajničke, druge Srbije (Danas) vs. krezave i tupave, patriJotske, prve srbijetine (Kurir). Jedni su biva svetski, zapadni, drugi izvesno rajetinski i duh-palanački, ruski i kineski. Smatra se da je jaz između ove dve falange nepremostiv. Smatra se, kako ćemo videti, bez razumnog razloga.
Sam Basara, uncle Bas kako sebi tepa, kiselo je pokušao da auditorijumu predstavi nekakve duboke etičke i strateške razloge svog preletanja u neprijateljski tabor:
„…U jednoj od narednih kolumni razmotrićemo i mit o majmunu koji drži kurac u supi – ključ misterije svih srpskih mitova – ipak je, držim, red da znatiželjnom čitalištu pobliže odgovorim na naslovno pitanje: Zašto sam posle 11 godina, tri meseca i 10 dana kolumnu „Famozno“ iz Danasa premestio u Kurir?
Evo prvog odgovora – zašto da ne! Na drugo pitanje ću odgovoriti citatom mog štim-kolege iz Danasa Alekseja Kišjuhasa, koji kaže da je „smatranje da je naša lična kultura (dodao bih i politika) superiornija od kulture većine pripadnika našeg naroda jednostavno – elitizam. Ili (još gore) kultur-rasizam. Dok psiholozi ono arogantno ili nadobudno verovanje da smo mi lično, kao osobe (dodao bih i grupa) u celini, nadasve bolji od naših sunarodnika nazivaju – egocentrizam ili narcizam.“
Uncle Bas ceni da su majmun sa crvenim bančićem u supi, čije nutrenje nemilosrdno raubuje godinama u svakojakim prilikama, i štim-kolega mu Kišjuhas bez bančića u supi, moćni filozofski autoriteti koji ga štite od zlomisli Euromahale. Nabrojao je Basara još snažnih razloga koji su ga naterali da promeni stranu: Vučićevi su bolji ljudi; Danas je odveć đilasovski; nije mogao da diše od tamošnjih veštica… i slično.
Svi ti izgovori našeg barbarogenija u pokušaju su jadni. Mogao je Kišjuhas da drži crven-bančića u supi a majmun da metaniše o kultur-rasizmu, ništa se ne bi suštastveno promenilo. Prosto pitanje „svih pitanja“ je šta traži pristojan i situiran čovek u Kuriru, kao što je pitanje od milion sendviča šta je tražio častan i situiran čovek u Danasu?
Nema tu druge filozofije do masnokopitarske duhovne vertikale. Istom trnovitom stazom od nacionalnog i/ili građanerskog podvižnika do Vučićevog izmećara prošla je nebrojena horda naše kulturne elite. Bokan, Ćirjaković (vaistinu, Z.Ć. se već u mrtvi čvor svezao od premetanja), Antonić, Vuk Drašković, Predrag Tasovac, ili Duda Ivković… lista je predugačka. Gre’ota bilo ne pomenuti i ekipu iz tv-franšize „Državni posao“, koji su od projekta „Velika Srbija“ na tada autošovinističkom TV B92 stigli kao ofucano kancelarijsko osoblje na istu adresu gde i Basara – TV Kurir. Kao što je svima jasno, ne postaje elitni intelektualac izmećar kvislinškog gaulajtera čerez duboke kontempacije, već zato što je takav intelektualac u dubini svog elitnog telesa ostao obručen duhom malograđanina sitnog zuba. Bilo i biće.
O čemu piše Basara u Kuriru? Obrušava se žestinom ostarelog evnuha na sve i svakoga ko ometa „Visokago Vučića“ u vršenju lapota (koji Basara eufemistički naziva „promenom svesti“) nad Srbijom po Đinđićevoj viziji, čak i po onima koji bi najradije pomogli Visokagomu u tom poslu. Za svaki slučaj. Seče Basara levo i desno, pod devizom „nema zarobljenika“! …„ponekad seirim nad usplahirenošću demokratske svetine“…“Grigorije je naseo na vekovnu zabludu lenjivaca da se stvari mogu menjati a da se ne dignu dupeta“…“Danas je potpao pod Đilasov uticaj! Taj bih uticaj mogao izraziti u sumama, lično ih je Đido „procurio““…I naravno Koštunica, ali i šire grupacije: „Koštunica je uradio Face Lifting Miloševićevog režima“…“Kad Srbiji krene „93 intelektualca“ daju sve od sebe da stvari vrate u orijentalnu čamotinju i to zovu patriotizam“…
Takve kolumne Basara podastire u Kuriru. Po nekim pitanjima je u pravu, što svakako nije teško – u septičkoj jami lako se uhvatiti za govance. Međutim, zna se da u septičkim jamama najveći komadi isplivaju na površinu, ali te najveće komade uncle Bas iskusno zaobilazi. Brnabićku, Visokago Vučića, nedajbože Andreja, ne pominjajet. Toliko je zažagrio u svojoj izmećarskoj zadaći da je postao zdravo intrigantan i za brdsko-planinski patriotski sajt „Vidovdan“ (tudi i tudi). Eno ga tamo u istom kolu sa patrijotkinjom tetka-Milijanom Baletić, šire ideje Visokago Vučića o pristojnoj i evropskoj Srbiji.
Naravno, novi uncle Bas je toplo dočekan od Kurirove publike. Izdvajamo par komentara:
Boki (12-01-2021): Otkud u ovom čoveku, Basari, ovolika količina genijalnosti? Da mi je barem 1%.
Đorđe (01-01-2021): Drago mi je da ljudi sazrevaju, svaki, pogotovo pametan Srbin nam treba, da se obnovimo, ojačamo, zaštitimo… (Stvarno ‘oće da nas satru…)
Dakle, Basara u pratnji majmuna & Kišjuhasa je proglašen od Kuriraca za pametnog do genijalnosti Srbina neophodnog nam radi opštenarodne odbrane i društvene samozaštite. Valja pogledati kako to u praksi izgleda:
Tzv. Igmanska inicijativa izdala je decembra 2020. proglas u kojem se konstatuje da je Dejtonski sporazum „ozbiljna prepreka razvoju BiH“ i da stoga taj sporazum treba revidirati kako bi ”BiH postala jedinstvena, funkcionalna država ravnopravnih građana”. U prevodu sa političkog zmijskog jezika, zahteva se ukidanje Republike Srpske. Proglas u potpisale mnoge viđene ličnosti sa ovih prostora. Ne moramo mnogo nabrajati, pored peticonaša Dinka Gruhonjića i Sonje Biserko tu se nalazi potpis i našeg novopečenog pametnog ONO i DSZ Srbina Svetislava Basare. On inače prezire peticionaše, naročito „klerolelemudne“ provenijencije ali proglasu/peticiji Igmanske inicijative nije mogao odoleti koliko je dobra.
Eto, takav je ONO i DSZ „patriotizam“ koji potuljeno promiču Vučićevi medijski bauštelci. Ili, drugim rečima, svedoci smo kako radi unutrašnji veleizdajnički javni diskurs u Srbiji.
Na drugoj strani Danasovi luzeri su pokušavali da sačuvaju dostojanstvo javno obeščašćene pa ostavljene frajle. Mi im nećemo pristajati na muku i bruku, budući da se ispostavilo inflagranti da nisu ni izbliza onoliko pametni, ekskluzivni i nevini kako im je ogledalce svakog jutra kazivalo. Izdvajamo samo jednu autobiografsku opasku glodura Danas Draže Petrovića :„Bolje je početi u Kuriru, nego završiti u Kuriru“! Tja. Izgleda vickasto ali ne znači ništa više nego da je i D.P. novinarski prostitut. Basara je mogao dopisati „bolje početi u Danasu nego završiti u Danasu“. Kada neko tumara okolo-naokolo, povodeći se za niskim instinktom (u)rođenog podrepaša i lešinara, sve jedno je odakle je krenuo i kuda ide.
Na Danasu su poveli priču i ko je doveo neprežaljenog im Basaru u tu najdosledniju građansku novinu pre toliko godina. Mihal Ramač, jedan od osnivača novine i eks glodur, pohvalio se (sa zrnom gorčine jer ga je Basara „zaboravio“): „…Počeo je da piše u Danasu kad sam ja bio urednik. (On to preskače, pominje samo 11 godina, tri meseca i 11 dana.) Nikad nije kasnio, za razliku od mnogih kolumnista. Nisu kasnili ni Erdeljan, Boarov i Kišjuhas…“ . I, to je „puzla“ koja dovršava sliku. Ramač i Boarov su došli iz novosadskog Dnevnika gde su bili desna i leva ruka tamošnjeg glodura, komunističkog genseka, pokrajinskog malog boga-i-batine, Tomislava Marčinka. Taj Marčinko je morao da beži nakon „jogurt-revolucije“ u Zagreb gde je postao uzdanica Franje Tuđmana i ideolog ratnog agitpropa na hrvatskoj državnoj televiziji. Tada više nije krio da potiče iz ustaške porodice (naseljene u Srem tokom Drugog svetskog rata) i da je lično u sebi baštinio ljubav prema ustaštvu. Nakon rata oteran je sa HRT i sada se bavi uglavnom mešetarenjem u fudbalu.
Naravno, Ramač i Boarov su znali kakav „kadar“ im je nadređeni urednik. Zašto su mu onda tako verno služili? Prirodno – baš zato što je takav. Zato što si isti („Sličan se sličnom raduje“ – Similis simili gaudet). Posle pada „autonomaša“ u Beogradu su se prikazali kao najveći borci za građansko, ljudskopravaško i demokratsko društvo i antifašistički giganti.
Tako je zaokružena priča o Basarinom epohalnom driblanju umišljenih građanističkih puvala i prelaska iz okupacionog Danasa u okupacioni Kurir. Od Marčinka do Igmanske inicijative, sve je hermetički zatvoreno i zapečaćeno. Basara može da posrče svoju obogaćenu vruću supu.
Izvor: Nimbusov podrum
