Film „7.000 duša“ o drugom najvećem srpskom groblju van Srbije osvojio više od 70 nagrada

0
237

Igrano-dokumentarni film o stradanju Srba u austrougarskim logorima u Češkoj „Sedam hiljada duša“ scenariste i reditelja Sanjina Mirića osvojio je u poslednjih desetak dana sedam nagrada na festivalima u Indiji i Sjedinjenim Državama. Film „Sedam hiljada duša“ ukupno je osvojio više od 70 nagrada.

Foto: Printscreen YouTube/GM Films

Autor filma Sanjin Mirić kaže da su mu tri najvažnija priznanja nagrada za najbolji humanitarni film u SAD za 2020. godinu, „Zlatna Bukulja“, jer voli da ljudi u Srbiji vide njegov film, a najvećom nagradom smatra to što je Ministarstvo prosvete, nauke i tehničkog razvoja Srbije uvrstilo film u obaveznu građu za srednje i osnovne škole.
„Sedam hiljada duša“: Drugo najveće srpsko groblje van Srbije

Film „Sedam hiljada duša“ je dokumentarno-igrani film o stradanju srpskih i ruskih vojnika i interniranih civila u austrougarskim logorima u Jidrihovcima i Bromovu, na teritoriji današnje Češke. Ti logori su imali oko 500 objekata u kojima je bilo između 60.000 i 70.000 zarobljenika od kojih se nije vratilo kućama 7.100 ljudi.

„Na mestu logora u Jidrihovcima napravljen je mauzolej gde je sahranjeno 7.100 Srba i 189 Rusa i to groblje je drugo najveće srpsko groblje van Srbije. Malo ko je u Srbiji išta znao o tom mauzoleju, osim nekih istoričara kojima je to posao i zato sam ja, pošto živim u Češkoj, odlučio da snimim film. Problem su bile finansije i ja sam 2019. godine odlučio da uradim film bez obzira da li imao novca ili ne“, kaže reditelj Mirić za „Orbitu kulture“.

Počeo je da sakuplja istorijske fotografije koje je dobijao od raznih istoričara i muzeja, sakupio ih je više od 200, počeo je da ih boji i prebacuje u 3D. Nije imao novca, međutim, pomogli su srpski biznismeni iz Češke tako da je premijera bila u februaru 2020. u Beču, godinu dana posle početka rada na „Sedam hiljada duša“.

Da Vas podsetimo:  Mit o sporazumu iz Karađorđeva – nije bilo dogovora Miloševića i Tuđmana o podeli Bosne i Hercegovine

Narator Tihomir Stanić uradio je svoje deo posla bez nadoknade, dok je najboljem češkom dubleru Janu Kačeru Mirić platio ručak posle snimanja.

„Iza bodljikave žice“ – glad, batinanje i pegavi tifus

Kad je reč o dokumentarnoj građi, pomogli su mu istoričari koji su radili monografije o logorima, a posebno mu je drago što je pronašao brošuru holandskog novinara Andrije Bera „Iza bodljikave žice“, koji je pisao o prebacivanju ranjenika iz holandskih logora.

„On je bukvalno išao od kreveta do kreveta i intervjuisao borce koji su bili na lečenju. Ta brošura je objavljena 1919. a tek je 2018. prevedena na srpski“.

Situacija u logorima je bila teška. Bili su pretrpani pa su zarobljenici umirali od gladi, hladnoće, pegavog tifusa koji je harao Evropom u to vreme. Batinanje zarobljenika bilo je svakodnevno, osim kad su ih obilazili predstavnici humanitarnih organizacija.

Interesantno je da su srpskim zarobljenicima, pre 1917. kad su SAD ušle u prvi svetski rat, pomagale američke humanitarne organizacije čiji su predstavnici tokom poseta učili srpske zarobljenike da čitaju i pišu, ali i da igraju američki fudbal.

Sanjin Mirić trenutno sprema seriju od deset do 12 epizoda o heroinama Prvog svetskog rata – Sofiji Jovanović, Milunki Savić, Nedeždi Petrović, Ruskinji Darji Korobkinoj, Australijanki Oliviji King, Flori Sands…

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime