U SRBIJI je demokratski razvoj u 2015. godini nastavio da se umereno pogoršava, što je primećeno i 2014, a zbirna ocena demokratskog razvoja opala je na 3,75 sa 3,68 koliko je bila prethodne godine, navela je američka nevladina organizacija Fridom Haus (Freedom Hause) u danas objavljenom izveštaju.
Fridom haus razvoj demokratije ocenjuje od jedan do sedam, pri čemu jedan predstavlja najbolju ocenu. Ovaj izveštaj se odnosi na 2015. godinu.
Ocena Srbije, koja je klasifikovana kao polukonsolidovana demokratija, pala je u odnosu na prethodnu razmatranu godinu u dve od sedam kategorija, nacionalnoj demokratskoj vladavini i nezavisnim medijima, a u ostalim je ostala nepromenjena.
„Dok su neke oblasti demokratskog razvoja zabeležile manja poboljšanja, prevagnule su zabrinjavajuće stvari koje se ogledaju u stavu vlade prema neslaganju ili kritici”, navodi se u sažetku godišnjeg izveštaja Fridom Hausa „Nacije u tranziciji”.
Ukazuje se da je vlada ostvarila značajne korake u kretanju ka pristupanju EU i normalizaciji odnosa sa Kosovom i primeni ključnih ekonomskih reformi.
Međutim, kako se dodaje, vladajuća koalicija Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije je nastavila da pokazuje netoleranciju za svaku vrstu kritike koja stiže od opozicije, nezavisnih medija, civilnog društva i čak od običnih građana.
Ukazuje se na zabrinjavajući trend političkog nasilja i zastrašivanja za vreme lokalnih izbora, koji je počeo 2014. i nastavio se 2015. godine.
Navodi se kao pozitivno to što je civilno društvo, uprkos manjku finansiranja, ostalo vrlo aktivno. Građani su pružili podršku velikom talasu migranata koji su prolazili kroz Srbiju sa Bliskog istoka, i drugu godinu zaredom aktivisti LGBT održali su Prajd paradu u Beogradu bez incidenata, mada uz veliku policijsku zaštitu i malu javnu podršku.
Mediji su, suprotno tome, ostali pod velikim pritiskom.
Malo napretka je ostvareno u poboljšanju efikasnosti pravosudnog sistema 2015. godine, a borba protiv korupcije je bila više na rečima nego na delu.
Opšta ocena se formira na osnovu sedam kriterijuma. Ocena za demokratsku vladavinu pala je sa 3,75 na 4,00 zbog, kako se navodi, prevelike koncentracije vlasti u rukama premijera Aleksandra Vučića i postepenog pogoršanja domaće demokratske vladavine poslednjih nekoliko godina, što predstavlja dugoročni trend.
Ocena za nezavisne medije pala je sa 4,25 na 4,50 pošto je, prema izveštaju, prostor za nezavisne medije nastavio da se smanjuje i rasprostranjena je autocenzura, dok je kontrola vladajuće stranke nad oglašavanjem i drugim izvorima finansiranja, uz verbalne napade državnih zvaničnika predstavljaju indirektnu cenzuru.
U regionu Makedonija ima ocenu 4,07, Bosna i Hercegovina 4,5, Kosovo 5,07, Albanija 3,14, Crna Gora 3,93, Hrvatska 3,68 i Bugarska 3,25.
O izgledima Srbije za 2016, u izveštaju se navodi da nema mnogo sumnje da će SNS izaći kao pobednik na izborima, „posebno pošto je opozicija i dalje u rasulu”.
„Biće važno posmatrati da li će vladajuća stranka pojačati napore da dovede nezavisne medije pod veću kontrolu uoči izbora, što izgleda verovatno”, piše u izveštaju.
(Beta)
