Građani Srbije srećna vam promena Ustava

1
86

Na referendumsko pitnje: „Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije”, juče, 16.1.2022. godine, 29,6% građana Srbije je izašlo na referendum i većina od njih je rekla – Da! Uzimajući u obzir broj onih koji su glasali – DA, proizilazi da je 16,1% građana promenilo Ustav Srbije, a iz toga pitanje – kud se dede ona odredba da je za promenu Ustava potrebno da se o tome izjasni više od polovine građana Srbije, a ne ovo sada – većina glasova onih koji su izašli na glasanje, bez obzira koliko ih je bilo.

Promenio je to „Akt o promeni Ustava Republike Srbije”. Akt, kao pojam, je po definiciji svaka službena isprava (rešenje o godišnjem odmoru, na primer), pa ostaju pitanja (1) ko je taj akt i po kojoj ustavnoj proceduri sačinio i (2) dao mu snagu da menja Ustav, najviši pravni akt zemlje.

Na prvo pitanje nema odgovora, pa to ostaje na dušu „projektantima“ promene Ustava, dok je na drugo pitanje odgovor jasan – onih 16,1% građana koji su juče na referendumu potvrdili gore pomenuti akt. Drugo je pitanje koliko je sve to legalno, a o legalitetu i da ne govorimo.

Lepo! Sad smo pronašli „legalnu“ formu za promenu Istava, sledeći put će biti još lakše. Šta je na redu – Rio Tinto, Kosovo …

I sad će neko da kaže – gde si sa tom pameću, bio pre referenduma. Tu gde sam i sada. Iznosio sam te stavove i pre referenduma. Gde? – na društvenim mrežama, tamo gde običan građanin (sve jedno što imam visoko pravno obrazovanje i što sam se pravom više od 50 godina bavio) jedino i može da iskaže svoj stav. Da nisam možda mogao da pronađem svog delegata – poslanika u Skupštini Srbije, i naložim mu da o tom pitanju otvorii skupštinsku raspeavu.

Da Vas podsetimo:  Boško juče: Referendum da se poništi! Boško danas uviđa viziju: Svi na referendum!

Ova poslednja opaska još više ide na dušu naše opozicije – imali su idealnu priliku da se oko ovog pitanja, kao pitanja od jedinstvenog nacionalnog značaja, svi okupe i sprovedu organizovanu raspravu. Oni to nisu učinili. A glavna dilema među protivnicima ovakvog referenduma bila je – izaći na izbore i reći ne, ili ne izaći na izbore. Da su se makar oko toga dogovorili, rezultati jučerašnjeg referundamo bi sigurno bili znatno drugačiji. Eto u Beogradu, čak i bez takvog dogovora, protivnici referenduma su pobedili.

Mogli su se zapitati i otkud sad tolika zainteresovanost vlasti za sprovođenje ovakvog referenduma. Te priče da to zahteva Evropa – tačno je da i oni primećuju da je naša Skupština isključivi servis vlasti, da takva Skupština bira sudije i tužioce, te da takvo rešenje nije garancija da če se smanjiti uticaj vlasti na pravosuđe, što svi vide, ali i do sada su iz EU stizale svakojake primedbe, a nije poznato da je ova vlast ikada tak oprilježno pristupala da po tome postupa – čak je bilo i grubih odgovora sa naše strane, primedbi o mešanju u unutrašnje dtvari zemlje – odgovoa koji nikako ne priliče zemlji koja navodno pretenduje da postane član EU. Uostalom, ni usvojeno rešenje – da sudije i tužioci biraju sami sebe ne rešava pomenuti problem, čak bi se moglo reći da je to rešenje, u situaciji kakvo nam je stanje u tužilaštvui sudstvu, čak gore i od postojećeg rešenja koje sada menjamo. Nije problem u Skupštini kao skupštini već u ovakvoj skupštini. Za nadati je se da će se skupština jednog dana sa promenom vlati promeniti, a da će nam ovakve sudije i tužioci i dalje ostati.

Da Vas podsetimo:  „Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujemo ...“

Međutim, u našoj opoziciji vlada takav međusobni animozitret, da ni inicijativa o takvim pitanjima nije moguća. Onaj mutivoda, Boris Tadić, koga autor ovog teksta smatra glavnim krivcem i za gubitak vlasti i za raspad nekada moćnog DS, nikada neće moći da oprosti Đilasu što ga je ubedljivo porazio na stranačkim izborima po povratku u DS, nakon poraza od SNS-a, kada je tako nadobudan, uz pomoć svojih vernih pratilaca – Šuca, Goca, Kena … poželeo da opet stane na čelo DS i to ga još uvek drži – Osnovao je svoju stranku SDA, a više boravi u poraženim ostacima DS i sanja o obnavljanju velikog DS-a, sa sobom na njegovom čelu, naravno. Vidi o tome tekst u subotnjoj Politici – KORAK KA OBNAVLJANJU IDEJE VELIKOG DS-a – TADIĆ UJEDINJUJE DEMOKRATSKU LEVICU. Pa šta su onda, na primer, SSP Dragana Đilasa i Narodna stranka Vuka Jeremića? Znači li to da one nisu ni levica ni demokrate. A Tadić to radi neposredno pred izbore – da li će to pomoći ili odmoću poželjnom okupllanju opozicije u tom periodu? Pritom se poziva i na nekada moćnu vladajuću DS stranku, kojoj je on bio na čelu. Gospodine Tadić, tadašnji DS nije bio vladajuća stranka zbog vas, već zbog vašeg prethodnika Đinđića, a vaša jedina zasluga je što ste taj rejting uspeli da spustite na 2%.

Dragi Čitaoci, ja ne pretendujem da sam sa svojim stavovima u pravu, ali držim da je bilo objedinjene opozicoione rasprave o ovim pitanjima da bi rezultati jučerašnjeg referenduma bili drugačiji. Bilo kako bilo, izbori su na pragu, pa eto prilike da se tome drugačije pristupi. Ako ništa drugo bilo bi korisno čak i ono – ne pada sneg da pokrije breg, već da svaka zver pokaže svoj trag.

Da Vas podsetimo:  Gde je otišao Ponoš?

*U mom selu ima jedan opančar.

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

 

 

 

 

autor:Dragiša Čolić

 

1 KOMENTAR

  1. Ко пљује на Павлово “ДА“ за још увек важећи Устав, потпада под
    АНАТЕМУ!
    Сама идеја за промену важећег Устава, њено усвајање у Скупштини,
    организација самог референдума и тражње од гласача да се поново
    изјашњавају није благословено!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime