Po logici stvari proleće je vreme kada se sve budi i buja. Životinje se bude iz zimskog sna, biljke pupe, listaju i cvetaju samo opozicionari tonu u hibernaciju.
Posle onolikih kategoričnih i bombastičnih najava da će svim sredstvima braniti svaki glas, budući da je još pre izbornog dana čak i totalno zalađenima bilo jasno da će i ovi izbori proteći u znaku nepravilnosti i krađe, mirno i dostojanstveno, srbistanska opozicija se ničim izazvana povukla tihovanje i uživanje u samodovoljnosti svojih lidera.
Neko je verovatno i poverovao u to da će da će se nezadovoljni građani predvođeni opozicionim beskompromisnim, principijelnim i nepotkupljivim opozicionim liderima izliti na ulice prestonice kao onomad 1996. godine. Što bi i bilo logično posle onolike gomile prigovora i dokumentovanih nepravilnosti čiji epilog se sveo na ponavljanje parlamentarnih izbora na pedesetak izbornih mesta i na lokalnih u prestonici na minorna četiri.
Međutim, umesto vrelog poličkog proleća Srbistan je zadesila ko zna koja po redu opoziciona letargija. Doduše našeg zavičajnog Boškića, njegovu drugaricu Milicu zadušnicu i ostale osvedočene patrijote obuzela neskrivena postizborna euforija. A kako i ne bi, kada su plasmanom u poslaničke klupe na jednoj strani dobili priliku da koliko im je volja sa skupštinske govornice narod srbistanski podučavaju patrijotizmu, dok će na drugoj zahvaljujući poslaničkim platama i privilegijama itekako popraviti sopstvenu finasijsku situaciju.
Postizbornom tihovanju posvetili su se i čačanski ljuti opozicionari, pa neko neupućen može pomisliti da su izbori u našoj nazadnoj kasabi protekli u najboljem mogućem redu. Biće da je u ovom trenutku najbitnije to da je čačkonačelnik, odnosno nazadna lista, dobio manje glasova od opozicione čime po njima svaka dalja priča biva izlišna. Stoga se samo po sebi nameće pitanje da li u Čačku uopšte postoji opozicija.
Da li tako nešto funkcioniše samo u vreme izbora. Ako je suditi na osnovu sve veće inflacije, urbanističkog divljanja „investitora”, nevidljive građevinske inspekcije i onoga što su nazadni graditelji i ugraditelji planirali da naxogere na vrhu Kablara, odgovor je očigledno negativan. Biće da čačanske ljute, nepotkupljive i do koske principijelne opozicionare ove stvari ne dotiču i da se njime bave tamo neki zgubidani, kao bi to rekao gospodar Vučić.
Ovih dana neko je objavio na društvenim mrežama kako je smena opozicije prvi i osnovni preduslov da u Srbistanu bude smenjena nazadna vlast.
Šta mislite, vredi li razmisliti o tome?
Piše: Aleksandar Arsenijević
