Ne znam vas, ali mene ovo vreme rastavlja i sastavlja. Ne mogu da se uskladim sa njim nikako. Uvek su mi smetale ove promene, prelasci iz jednog godišnjeg doba u drugo, promene sata napred i nazad. Naravno, kada se vremenskoj terapiji doda i socijalna dimenzija, raznorazne, obično destruktivne vesti u etru, ringišpil radi punom parom. Negde sam čitao da je ovo dobitna kombinacija za upad u depresiju i da mnogi obično u ovom periodu, kraj septembra, oktobar i početak novembra skliznu u stanje koje ne mogu da prevaziđu u kraćem vremenskom periodu.
Ne. Ne. Nisam ja jedan od tih sugrađana, ali nekada sam bio. Radeći na sebi pronašao sam model koji mi pomaže da prevaziđem talase negativnih nadražaja i dešavanja pomešane sa vremenskim uslovima koji neminovno znaju i mogu da vas povuku na dole. Odmah sada bih vam preporučio sjajnu knjigu australijskog monaha Ajahn Brahma pod nazivom „Opening the door to your heart“ ili kako su je kod nas preveli „Krava koja je plakala i ostale budističke oriče“. Zaista sjajna i dragocena knjiga koja će vam kroz priče koje se u njoj nalaze i iskustva ovom monaha olakšati i verujem promeniti svakodnevnu rutinu ali i život. Ponavljam se, ali čitanjem knjiga koje govore o iskustvima drugih i načinima na koji su oni prevazišli prepreke i odgovorili izazovima u životu stičete ogromno znanje i alate za prevazilaženje ličnih problema i situacija u koje vas život sam po sebi uvodi. Niko se nije rodio pametan i teško da je umro pametan, ali siguran sam da ljubav i želja za ravnotežom mogu da vam olakšaju boravak na ovoj planeti i učine ga boljim i lepšim.
Najlakše je dopustiti politikantima da vladaju vašim svetom, ubacuju smeće u vašu baštu, truju vam srce i svest. Upalite televizor, isključite mozak i vašem „sagorevanju“ nema kraja, bar dok ne napustite ovaj svet. Govor mržnje, loše vesti, zlodela, negativne prognoze…smeće koje zagađuje vašu baštu tera vas u ćošak u kojem ste besni, posrnuli, puni gneva i zavisti, ćošak iz kojeg šta god da radite ne valja, šta god da vidite izgleda loše, ko god da vam se obrati potencijalni je neprijatelj. Međutim, krivac za takvo vaše stanje, osećaj koji imate, nisu loše vesti, tupsoni na političkoj sceni, „kralj“ neznalica i njegovi podanici već Vi. Vi ste ti koji dozvoljavaju da im se zagađuje bašta i od nje pravi deponija u kojoj ona živite nesrećni, zbunjeni, nezadovoljni i pomalo zlobni. Mudar čovek je srećan čovek, a srećan čovek nije besan. Dakle, na vama je. Od vas sve zavisi i centar svega ste vi. Vi odlučujete ko ste i šta ste, ko ćete biti i šta ćete raditi.
Sve što se dešava oko vas dešava se sa razlogom. Ništa nije slučajno i od vas zavisi da li ćete naučiti lekciju koju vam život nameće ili ne. Najlakše je kukati nad sudbinom, glumiti žrtvu i crpiti energiju drugih tražeći saosećanje i razumevanje kako bi ste utopili patnju, trenutno. Međutim, koliko vremena u životu protraćimo brinući zbog nečega za šta u tom trenutku, nema rešenja, pa prema tome, nije ni problem? Mi smo oni koji od komarca prave magarca. Mi dajemo ogromne dimenzije onome što je tako sićušno da se ne vidi golim okom. Mi smo oni koji u besu vide samo loše u moru dobrog što nam se dešava. Mi smo sebi tužilac i sudija, najveći prijatelj i najveći neprijatelj. Niko ne može da nas posrami kako mi možemo sebe same da posramimo. Mi sebi dajemo za pravo da smatramo da je ono što mi mislimo da je ispravno nužno treba da misle i rade drugi. Naša percepcija definiše svet oko nas. Dakle, zar onda kada se zbog nečega osećamo loše, šta god to bilo, ne bi trebali da promenimo percepciju?
Znate, nije sve tako komplikovano kako vam se možda čini. Vi ste tako mali na ovoj velikoj planeti koja je tako mala, sićušna u ovom ogromnom univerzumu. Zamislite samo koliko je onda mali vaš takozvani problem. Rekao bih da ne postoji. A on, taj vaš problem, vas dovede u stanje da ne znate šta da radite. Pomrsi vam konce, dovede vas do „ludila“. Međutim, zar nije logično da onda kada ne znate šta da radite jeste najbolje da ne radite ništa?
I ovde bih ja stao uz savet koji sam dobio od jedne divne, stare bake, davnih dana. Šta god da vam se dešava u životu, lepo ili ružno, proći će. Naučite sebe da sve šta vam se dešava prihvatite, obradite i otpustite. Nemojte se igrati time, guditi život analizirajući ga beskonačno dugo, tonući istovremeno. Doživeli ste nešto, desilo se, prošlo je. Sada ste ovde. Vi i ovaj trenutak. Sada. Ovde. To je sve što imate. Uživajte u ovom trenutku jer je poseban i ne ponovljiv. A i on će proći. Sve prođe.
autor:Željko Pavićević
izvor:https://inmedija.rs/
Nije teško ovakav tekst vidjeti iz dva, diagonalno suprotna ugla, onog pozitivnog i onog negativnog.
Način zivljenja u kojem svjesno biramo da većinu dogadjaja vidimo u dobrom , pozitivnom svjetlu, a za ono što nikako ne moze biti ni dobro ni pozitivno, jednostavno kazemo “ proći će “ !! I tako iz dana u dan,, iz mjeseca u mjesec….iz godine u godinu…….. zivimo uglavnom zadovoljno, bez obzira kakvo je realno stanje …..“ jer mi smo toliko mali na ovoj planeti, koja je isto toliko mala i sićušna obzirom na univerzum, pa zamislite koliko je malen i naš problem “ !!
Iz drugog ugla gledano, većina nas i zivi upravo tako, i to stvara jedan porazni rezultat. Zivimo u 21. Veku u kojem nema ni „D“ od demokracije. Jedan čovjek , poput despota, o svemu u naše ime odlučuje, i to veoma, veoma loše, suprotno našim interesima. Drzava se rasparčava i rasprodaje, ekonomski i ekološki uništava, roštilj majstori vode javna poduzeća, kupuju se diplome i doktorati, javni tuzioc sluzi samo kao tema za viceve i sprdnju, Ustavni Sud praktično ne postoji, „Drzava“ se bavi uzgojem droge i kriminalci su njen sastavni dio …………………………. a mi sve te ne zelimo da vidimo, jer za nas sve to je malo i sitno obzirom na planetu zemlju i univerzum, i na kraju …….. „proći će “ ….jer sve prolazi …….. ???