Opsesija konzumiranja samo zdrave hrane zbog verovanja da ćete biti zdraviji naziva se ortoreksija. Iako zvuči neverovatno ortoreksija može imati loš uticaj na vaše zdravlje.
Kada je Kaila Prins napunila 13 godina na njenom telu se pojavio osip. Njena majka se setila da su joj, kada je Kaila bila beba, lekari rekli da je alergična na soju. Do tada Kaila nikada nije obraćala pažnju na vrstu hrane koju konzumira. Međutim, nakon osipa je počela detaljnije da bira hranu koju će jesti, a vremenom je to preraslo u opsesiju konzumiranja zdrave hrane, prenosi „Gardian“.
Ubrzo nakon izbacivanja soje iz svoje ishrane Kaila je počela da izbacuje i prekomerne masti, šećer i druge stvari. Njena prehrana se zasnivala samo na hlebu, puteru i voću i salati.
Kako je odrastala njena opsesija zdravim načinom života postajala je sve veća. Osim stroge kontrole ishrane, redovno je vozila bicikl, trčala i trenirala u teretani. Zatim je počela da trenira sa ličnim trenerom, a postala je i veganka, što joj je uzrokovalo akne zbog kojih se počela da se stidi. Vremenom je i sama postala fitnes instruktorka.
Zbog prevelike posvećenosti zdravom načinu života Kaila Prins je postala depresivna.
Upisala je i fakultet, ali nije se mogla da se fokusira na učenje. Iako je osećala da nešto nije u redu s njom, nije to nikako mogla da objasni. Takvo stanje potrajalo je sve dok nije saznala za knjigu o ortoreksiji dr. Stivena Bratmana. On je prvi još 1997. godine „skovao“ termin ortoreksija, što označava želju za ispravnim načinom ishrane, koja postaje opsesija.
Ortoreksija trenutno nije priznata kao klinička dijagnoza. Zbog sve izraženije svesti o zdravoj hrani raste i broj vegana i onih koji izbacuju gluten iz svoje ishrane. To su razlozi sve većeg broja pacijenata sa simptomima ortoreksije. Iako postoje stručnjaci koji smatraju da se ortoreksija treba zvanično priznati kao dijagnoza i kao takva se tretirati, postoje i oni koji smatraju da to nije potrebno.
Tako najnovije izdanje o psihijatrijskim dijagnozama, Dijagnostički i statistički priručnik o mentalnim poremećajima (DSM-5), ne uključuje ortoreksiju kao zasebnu dijagnozu od anoreksije.
Doktor Tomas Dan, profesor psihologije na Univerzitetu Severni Kolorado, pravi razliku između anoreksije i ortoreksije. Prema mišljenju profesora Dana, anoreksične osobe ograničavaju unos hrane u organizam prateći „zdrave dijete“ s ciljem da bi bili mršavi, dok osobe sa ortoreksijom konzumiraju isključivo zdravu hranu da bi bili „zdraviji“.
Razlika je u motivaciji tih ljudi.
Prema podacima američke Nacionalne asocijacije za obolele od anoreksije, procenjuje se da više od 30 miliona osoba u SAD-u pati od poremećaja u ishrani.
Doktorka Anđela Guarda ističe da je konzumiranje zdrave hrane dobro, ali da je potrebno napraviti razliku i ne postati ekstreman. Kaila Prins je zatražila stručnu pomoć i sada se oporavlja uz pomoć posebnog režima ishrane koji ne uključuje samo „zdravu hranu“.
T.P.
dnevno.rs / klix.ba
