Kad 10.700 dolara znači siromaštvo

0
531

Švajcarski bankari izračunali su da je svaki punoletni građanin Srbije u prošloj godini  raspolagao sa 10.700 dolara. Kladim se da je većina koja je pročitala ovaj podatak pomislila – nemoguće, pa gde su mi te pare. Međutim, ne treba sumnjati u računice onih kod kojih se nalazi novac većeg dela planete.

Stručnjaci iz Kredi Svis banke su ukupnu finansijsku imovinu jedne zemlje uporedili sa brojem punoletnih građana i došli do prosečnih brojki. Ma koliko se cifra od “srpskih” 10.700 dolara činila respektabilnom, ona je zapravo najniža u okruženju. Prosečan Mađar je po toj računici “težak” 37. 500 dolara, Hrvat 35. 900, a Slovenac je za mnoge nedostižan sa “svojih” 79. 000. Dakle, i po ovoj računici se vidi ono što mi znamo sa čim živimo, siromaštvo. Čak su i stanovnici Bosne i Herecegovine ispred nas sa raspoloživih 14.000 dolara.

Švajcarci su uporedili i ko je za koliko porastao, pa je iz ovih podataka koji pojedincu mnogo ne znače uočljivo u kom pravcu se kreće neko društvo, gde bi nešto trebalo menjati, šta se od koga može očekivati. Činjenica je da se bogatstvo Srbije godinama nije bitnije uvećavalo dok su drugi ubrzano napredovali.

Srbija je pre tri decenije imala bruto nacionalni dohodak 37,4 milijardi dolara, da bi u 2017. stigla do 41, 3 milijarde. A pogledajmo, na primer, Mađare: U jednoj evropskoj studiji koja pokazuje rast bruto nacionalnog dohotka u prvoj deceniji ovog veka vidi se da su naši severni susedi sa 47 milijardi dolara BDP za 10 godina narasli na 130 milijardi, da bi u 2017. stigli do 139 milijardi dolara (9,7 miliona stanovnika). Mogli smo uzeti i primer Češke, Slovenije, Hrvatske, ali za Mađare je Srbija do juče važila za bogatu zemlju.

Da Vas podsetimo:  Vraćanje ropstva na mala vrata

Ovakve vrste poređenja vlasti u Srbiji ne vole, ni bivše ni sadašnje. Jer kada se i ovlaš poredimo sa drugima odmah je uočljivo naše zaostajanje, naše odsustvo koncepta, naša nesposobnost da državu postavimo kao lokomotivu koja vuče. Smisao vladanja ovde je zaluđivaje masa pričama o ugroženosti, neprijateljstvu, izdajnicima naoružavanju… Da smo samo svu energiju, novac i vreme koje je potrošeno na mitinge od Gazimestana do Niša usmerili u razvoj i proizvodnju i mi bismo danas bili tamo gde su naši susedi. Ali mi imamo preča posla.

Od raspada Jugoslavije pa do danas “razvojni plan” svake garniture na vlasti je bio, jeste i biće (dok se narod ne opameti?) – pljačka. Izvlače se pare iz banaka, iz fondova, iz javnih preduzeća, bez pauze – i nedeljom i praznikom i radnim danom i u vreme  sankcija i dok traju izbori, svake sekunde. A narodu se prosipa demagogija kako plate nikad nisu bile veće, kako je istorijski rast penzija. Međutim, nas ni rast primanja od 50 odsto ne bi naročito pomerio na listi siromaštva.

Kad bi neko izračunao koliko je novca svih ovih decenija izvučeno iz pomenutih institucija, stiglo bi se do zastrašujuće brojke koja verovatno premašuje jedan godišnji bruto proizvod ove zemlje. Zamislite da je taj silni novac plasiran u proizvodnju, u izvoz,  ne bismo mi bili na dnu pomenute švajcarske liste.

Milenko Vasović
Izvor: BIZLife

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime