Kako je korona uticala na poslovanje fast food objekata?

0
50

Šok i zbunjenost zbog virusa korona, koji je početkom 2020. godine počeo neverovatnom brzinom da se širi našom planetom, srećom nisu dugo potrajali. Ljudi su sve više ostajali u kući, imali su način da se snabdevaju, idu na posao ili rade od kuće. Tako su i ugostitelji morali da se snalaze jer, iako gosti nisu dolazili u restoran i u svojoj kući morali su nešto da jedu.

Dakle, trebalo im je hranu doneti na kućni prag, ili što bi se po onoj narodnoj reklo breg će Muhamedu, zaključili su znajući da će tako angažovati svoje zaposlene.

Brza hrana i kiosci su se našli prvi na udaru pa su morali da uvedu “izdavanje kroz šalter ili prozorče”. Ali kada je izlazak na ulicu bio zabranjen satima i u dane vikenda potpuno, dostavljači su postali traženi kadar, jer brzo stižu na biciklu, skuteri ili u autu. Imali su zadatak da hranu iz restorana i fast food objekata što pre donesu na vrata onih koji nisu imali vremena (jer su radili onlajn) ili nisu mogli da se bave pripremanjem hrane.

S obzirom da je korona – postala, ostala ili bila, sve zavisi od gledanja na problem – pretnja zdravlju stanovnika celog sveta, nema sumnje da je fast food na kraju odoleo pandemiji. Redovi koji slede otkriće vam šta se poručuje i koliko ti momci i devojke koji će vam doneti doručak, ručak ili večeru mogu da zarade. Ako biste prezalogajili ili nešto radili – izaberite.

Dostava svega – od doručka do večere

Ako ste već na pomen hrane ogladneli, misleći na nešto vruće i mirisno, upakovano u kutije koje će vam uz smešak uručiti “kurir za hranu”, znajte da oni raznose i više od obične fast food pice ili pljeskavice. Podrazumeva se da vi njemu uz račun date i neki dinar pride kao napojnicu, ali s obzirom da je sve više “onih koje mrzi da izlaze napolje da bi nešto jeli” poprilično je proširen meni onoga čime ćete utoliti glad.

Da Vas podsetimo:  Srbija je zemlja sporta... Bar tako Srbija misli

Ima tu svega, od doručka do večere. Sve zavisi od toga kada osetite da je vreme da sebi i svojim bližnjima priredite gozbu.

Ujutru, pre ili posle kafe za buđenje, možda će vam prijati omlet, prženice, sendvič s kajmakom, šunkom, pršutom, u podne ili popodne vaš stomak će se možda obradaovati nekom potažu sa mirisnim začinima, a onda i rižotu.

Sa mesom ili bez mesa, sa falafelom, salate mogu da budu kompletan obrok, začinjene, sa puno raznovrsnog povrća. Ako bez testenina ne možete da kažete da ste lepo jeli, poručite nešto iz tog fast food “repertoara”. Pogotovo ako su vam italijanski specijaliteti slabost – onda svakako i pica dolazi u obzir.

Raznosači mleka su stizali u zoru

Ako se malo ili malo više, u zavisnosti ko je kad rođen, vratimo u prošlost da bismo pobegli od korone i kovida 19, otkrivamo da su takozvane “mlekadžije” sasvim sigurno bile preteča današnjih dostavljača hrane i drugih potrepština. Kada to pominjemo mislimo na studente, koji su uglavnom do pojave prvih supermaketa u ranim jutarnjim satima, podeljeni po reonima Beograda, raznosili staklene boce s mlekom.

Još pre izlaska sunca, nikad posle šest ujutru, nečujno, gurajući ispred sebe u metalnim kolicima sa pregradama beli napitak, zamenjivali su prazne flaše ispred vrata domaćina – punim i tako zarađivali za džeparac. Nije bilo važno da li su poticali iz takozvanih dobrostojećih ili skromnijih porodica onog doba – bilo je popularno da mladi zarade “svoj dinar”.

Na biciklu ceo dan raznose porudžbine…

S obzirom na prohujalo vreme te “mlekadžije” sada nečije prabake i pradede a i hroničari onog vremena tvrde da su ti mladi ljudi delovali vrlo raspoloženo i da im nije teško padao taj ranojutarnji posao. A i da se zna, te flaše sa širokim grlićem i mekim zatvaračem od folije uglavnom nikada nisu nestajale, niti je komšijama padalo na pamet da uzmu onu ispred tuđih vrata.

Da Vas podsetimo:  Laž zvana STRANE DIREKTNE INVESTICIJE

Sadašnji dostavljači a i “potrčci”, kako su neki sami sebe prozvali pre pet-šest godina, kada su počeli da naplaćuju jednokratno dvesta-trista dinara za donošenje cigareta, piva i potrepština iz apoteke ili samoposluge, samo ponekad možda nose mleko. Mladi angažovani preko specijalizovanih firmi, čija imena čitamo na kutijama koje nose na leđima dok na biciklu hitaju ka klijentu, za jednu dostavu, uglavnom fast food obroka, sada dobijaju po dvesta dinara. To je prosek. I pride napojnica, ako primalac porudžbine bude široke ruke.

Ima i onih firmikoji zapošljavaju dostavljače za platu od 50.000 do 60.000 hiljada dinara mesečno, pod uslovom da imaju svoje vozilo. A najdalje su otišli vlasnici aplikacije koja zapravo angažuje taksi službu. Oni su čak uveli mogućnost da taksi vozila razvoze hranu iz restorana i to je usluga uglavnom namenjeno onima koji žele da se počaste skupljim specijalitetima.

…i ne zarade veliku platu, više je to džeparac

Dok uče i studiraju, ili su na raspustu pa i vikendom, mladi mogu da rade kao dostavljači i tako zarađuju mora se priznati zaista skroman prihod, s obzirom na celodnevno čekanje na klijenta i pređene kilometre. Brza hrana mora brzo da stigne do poručioca, a s obzirom da biciklima voze uglavnom po trotoarima, mnogo je nezadovoljnih prolaznika koji su prinuđeni da se sklanjaju u stranu.

S druge strane nisu u prednosti ni motorizovani. Po vrućini i saobraćajnoj gužvi, u špicu od 13 do 17 sati, voziti zakrčenim ulicama i brzo dostaviti ručak nekome – to je više od spretnosti i sreće. Oni iz manjih mesta i gradova radije se zato priklanjaju poljoprivredi, neki i kao stalnom zanimanju.

Zato i ne čudi da beogradskom ugostiteljstvu hronično nedostaje 15.000 radnika, uz 45.000 onih koji opstaju, ali male plate su u globalu iz ove delatnosti oterale i najveće optimiste.

Da Vas podsetimo:  Ćuti, može i gore

Na primorju rade leti da bi preživeli kod kuće zimu

Od proleća do jeseni oni rade na primorju u susednim zemljama za 1.500 do 2.500 evra mesečno, neki kao konobari, barmeni a većina kao kuvari, i tako preživljavaju u ostalom delu godine svaštareći u izboru posla.

I tako dok se neki snalaze radeći u belom svetu, naši ugostitelji nastoje da vraćajući se narodnim jelima poput kačamaka obogate meni, mada ima i onih koji uvode marketinške trikove sa porudžbinom zvanom “za pola sata”. Tačnije 29 minuta. Ako ne stigne kurir sa poručenom picom za 29 minuta poručilac je dobija besplatno. Bude i onih klijenata koji neće da otvore vrata da bi dobili ručak džabe, ali i to su naši ljudi, srećom u manjini.

I u svetu cveta dostava hrane

Kao zaposlenima u delatnost koja je zbog skraćenja radnog vremena i posebnog režima u vreme kovida 19 maltene proglašena “leglom zaraze” dok su ostali slobodno radili, vlasnici ugostiteljskih lokala su prinuđeni da se snalaze.

Između ostalog angažujući kuvare da spremaju brzinske fast food specijalitete, u koje su ubrajali doduše i bečke i ostale šnicle sa različitim prilozima i salatom, a drugu polovinu, konobare pre svega, kao dostavljače. Neki će ih razumeti i opravdati, zaposleni kojima je smanjena plata i koji su “unazađeni u šetače” svakako neće.

Sudeći po podacima i pisanju medija i u inostranstvu je zbog korone procvetala dostava. Neki su uspeli, poput mladih Turaka, da razviju uspešan posao sa hranom iz svoje zemlje usred Amerike raznoseći je od vrata do vrata. Prvo među svojim sunarodnicima pa onda i Amerikancima.

Našim dostavljačima ostaje da se nadaju da će jednog lepog dana, zbog manjka radnika i oni za jednu brzu dostavu brze hrane umesto 200 dinara dobijati 20 evra kao mladi Danci. A da ostanu ovde i ne isele se u Dansku, kao kuvari.

autor:Katarina Nikolić

izvor:https://mitrovica.info/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime