Kako reaguje „slobodarski Beograd“ na najavljeno postavljanje spomenika Draži Mihailoviću?

Prethodnih dana je u više gradova širom Srbije pokrenuta kampanja na bilbordima sa najavom današnjeg otvaranja muzeja i otkrivanja spomenika komandantu četničkog pokreta iz Drugog svetskog rata, Dragoljubu Draži Mihailoviću.

Kako navodi Radio Slobodna Evropa, iz Grada Beograd za ovaj medij tvrde da odluka o postavljanju spomenika još uvek nije doneta i da nije podneta sva potrebna dokumentacija, „udruženje “Naša Drina” koje postavlja spomenik nije odgovorilo na pitanja RSE-a o tome da li ima dozvolu za najavljenu akciju“, navodi ovaj portal.

Otvaranje muzeja i postavljanje spomenika na bilbordima širom Srbije najavljuju dve organizacije, „Naša Drina“ i „Boračka organizacija Srbije i Srpske“, „na čijem čelu je isti čovek – Igor Braunović, poslanik Socijalističke partije Srbije (SPS) i vršilac dužnosti direktora javnog preduzeća Srbijašume“, navodi RSE.

„Naša Drina“, kako se navodi na sajtu je udruženje ljubitelja prirode „osnovano je na inicijativu i predlog Igora Braunovića na osnivačkoj skupštini, 6. novembra 2020. godine, u Malom Zvorniku. Za predsednika udruženja jednoglasno je izabran Igor Braunović.“

Na sajtu je takođe dostupna i informacija da je udruženje „preraslo u patriotsko – ekološku organizaciju i 5. februara 2022. godine donelo odluku da se uključi u politički život i podrži Socijalističku partiju Srbije i Ivicu Dačića na parlamentarnim izborima 3. aprila 2022. godine. Predsednik udruženja „Naša Drina“ je kandidat za narodnog poslanika na ovoj listi“, navodi se na sajtu ove organizacije.

Ovo udruženje je, takođe, učestvovalo u transportu spomenika Slobodanu Miloševiću: „Članovi Udruženja „Naša Drina“ zajedno sa predsednikom Igorom Braunovićem, i članovima moto kluba „Noćni vukovi“, danas su u Subotici preuzeli spomenik Slobodanu Miloševiću koji će danas i biti poslat u Moskvu“, stoji na sajtu ove organizacije.

Reakcije burne, pitanje da li dovoljne

Reakcije na najavljeno otvaranje muzeja i postavljanje spomenika u jednom delu javnosti su burne, ali upitno da li su dovoljne za sprečavanje događaja i postavljanja spomenika.

Kako prenosi N1, nedaleko od zgrade u Bregalničkoj ulici, gde je za danas najavljeno otvaranje spomen sobe i skulpture Draži Mihailoviću sinoć je crvenom bojom prefarban mural Draži Mihailoviću i napisano je „antifa“.

Helsinški odbor za ljudska prava je najoštrije osudio „obnovljenu kampanju rehabilitacije i glorifikacije osuđenog ratnog zločinca i saradnika okupatora Dragoljuba Draže Mihailovića“, navodi se u saopštenju i dodaje da „otvaranje privatnog muzeja i postavljenje spomenika u Beogradu posvećeno vođi kolaboracije sa fašizmom i komandantu pokreta koji je izvršio genocid nad muslimanskim stanovništvom tokom Drugog svetskog rata predstavlja svojevrsno svetilište, smatramo još jednim korakom u pravcu ubrzane fašizacije društva. Za navedene negativne trendove odgovorni su mnogi činioci – najviše aktuelna vlast i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali i SPC, deo akademske i kulturne elite.“

„Ne treba zaboraviti da su trupe pod komandom Mihailovića, koji se nesmetano i uz saglasnost čitavog društva rehabilituje i heroizuje, odgovorne i za teške ratne zločine i nad civilima u okupiranoj Srbiji. Četnici su ubili stotine civila i seljaka, a najveća stratišta su sela Vranić kod Beograda i Drugovac kod Valjeva. Potomcima i preživelima navedenih masakra vlast u Srbiji bi morala da objasni ove trendove rehabilitacije fašizma i veličanja ratnih zločinaca i kvislinga“, navodi se.

Najavljenom događaju protivi se i Savez komunističke omladine Jugoslavije. Zeleno-levi front / Ne davimo Beograd je takođe osudio najavljeni pokušaj osnivanja muzeja i postavljanja spomenika u Beogradu, kako navode, „osuđenom ratnom zločincu i saradniku nacističkog okupatora, Dragoljubu Mihailoviću.“

„Osim što je svrha ovakvog pokušaja istorijskog revizionizma dalja polarizacija srpskog društva kopanjem rana iz prošlosti, on otkriva i političku pozadinu ovog nedopustivog i reakcionarnog čina“, navodi se u saopštenju Zeleno-levog fronta. „Pokušaji normalizacije zločinačke prakse četničkog pokreta, kroz veličanje upravo njegove najistaknutije figure, Dragoljuba Mihailovića, predstavljaju tešku uvredu uspomeni na žrtve fašističkog terora na ovim prostorima, kao i na sve žrtve ratnih zločina devedesetih godina prošlog veka, koje su počinile upravo snage inspirisane četničkom ideologijom”, kaže Branislav Dimitrijević, istoričar umetnosti i koordinator grupe za kulturu Zeleno-levi front.

„Odavno je jasno da je SPS lažna levica. Od razaranja jugoslovenskog društva čemu su dobrano doprineli, preko stvaranja prvih tajkuna u Srbiji i ratnih politika s kraja prošlog veka, do Dačićevih kofera i Bajatovićevih astronomskih plata. Socijalna pravda i ideje jednakosti u društvu odavno su samo deklarativne oznake za ovu partiju“, rekao je odbornik u Skupštini Grada Beograda, portparol Političke platforme Solidarnost i član stranke Zajedno Miloš Baković Jadžić.

„Naravno, nisu nikada zbog izjednačavanja partizanskog i četničkog pokreta bili spremni da se odreknu privilegija i učešća u vlasti ni poslednjih dvadesest godina. Ali vrhunac cinizma predstavlja najava današnjeg događaja: funkcioner SPS i direktor javnih preduzeća, osnivač lažnih ekoloških udruženja koje pokušavaju da pariraju narodnim pokretima protiv kriminalnog režima, sada želi da postavi bistu Draže Mihajlovića. Četnički pokret ne samo da je ostao upamćen po stravičnim zločinima od Vranića do Sandžaka nego su i vrednosti za koje se zalagao predstavljale pokušaj očuvanja predratnog društva nejednakosti, nepravde i međunacionalne netrpeljivosti“, izjavio je Baković Jadžić i poručio da slobodarski Beograd ne sme sebi da dopusti još jednu sramotu.

Rehabilitacija i dalja polarizacija društva

Podsetimo, Mihailović je rehabilitovan odlukom Višeg suda u Beogradu koji mu je vratio građanska prava koja su mu bila oduzeta u procesu 1946. godine. Kako je tada prenela AlJazeera, „sudija Višeg suda je rekao da je sud usvojio zahtev za rehabilitaciju i poništio presudu kojom je Mihailović 15. jula 1946. godine bio osuđen na smrt, a dva dana kasnije streljan.“

Kako je za Mašinu ranije pisala sociološkinja Jana Šarić, „Draža Mihailović predstavlja savršen simbolički spoj iskrivljene prošlosti, sadašnjice u transformaciji i poželjne, nacionalističke budućnosti. On je vesnik „nove“ istorije i novog poretka, a njegova pravna i društvena rehabilitacija predstavljaju momenat ispravljanja „istorijske nepravde“. Pod izgovorom da se ispravljaju nedostaci socijalističke istoriografije, otvara se prostor za novu nepravdu, nepravdu nad znanjem, dokazima, žrtvama i antifašizmom.“