Karakterna rđa

Od kada sam video scene koje su se juče dešavale u Skupštini Srbije, a kojima je načinom vođenja u mnogome doprineo Stojan Radenović, najstariji poslanik, koji predsedava do izbora predsednika, razmišljam kojim epitetom da ga počastim i ni jedan mi nije bio dovoljno ružan, sve dok, na fejsbuku ne pročitah tviter objavu Biljane Lukić:

„Pitala sam se svojevremeno zašto bi ugledni matematičar u ozbiljnim godinama svoje ime ustupio onima koji nikad nisu dobacili do njegovih predavanja. Skupštinska sednica mi je još jednom objasnila da obrazovanje (a ni godine) nemogu da saniraju karakternu rđu“

Prihvatam ovu kvalifikacijui kao svoju. Objava je postavljena u danu kad se to i dešavalo i već u 12.12h je imala 8.200 pregleda, što dovoljno govori i o tom događaju i o Stojanu Radenoviću.

Stojan Radebović je matematičar svetskog glasa, tako ga predstavljaju. Nisam poznavalac tih nauka, ali bilo mi je drago kad san te informacije o njemu slušao, posebno kad sam svojevremeno iz njegovog intervjua listu Danas shvatio da je reč o normalnom čoveku koji odmereno, ali sa puno skepse, govori o prilikama u zemlji i njenom vođenju.

Bilo je to u vreme dok je još uvek bio profesor Beogradskog univerziteta. U međuvremenu Stojan Radenović se penzionisao, iz biografskih podataka se vidi da je potom jedno vreme radio i u Saudi Arabiji – iz čega bi trebalo zaključiti da nije u nekoj materijalnoj oskudici, i sve je to tako izgledalo dok ga Vučić – lićno, pre par godina nije pozvao, što je Stojana koji sad ponosno govori o tome, toliko fasciniralo da je pohitao iz Njujorka gde se tada nalazio – i, pravo na dvor. Tamo je, onako mali i povijen video velikog Aleksandra Vučića i velikog Ssinišu Malog i snishodljivo ih slušao. Hteli su da mu poklone orden za zasluge i narod, tako to obično po difoltu zvuči, što bi i priličilo velikom naučniku, međutim od toga se odustalo zbog nekih tehničkih problema, o kojima smo tek ovih dana više čuli. Naime, tog odrenja je i tada bilo – po knjigama 24.000 komada, na stanju 0. Pohapšeni su neki ljudi, neki su u bekstvu, ovog puta nije rečeno da su iz „one vlasti“ iz čega proizilazi da su u pitanju napredni lopovi. Umesto toga Stojanu su poklonili lap top (kineska tabla još nije bila pronađena), i on ga je ponosno prigrabio kao dete lilihip.

Jednom selu građanstva, gde i ovaj autor spada, se taj susret nije dopao, a uskoro su za takvu impresiju stigli i novi argumenti – Stojan Radenović je postao član SNS-a, narodni poslanik, član odbora za obrazovanje i nauku, kažu predložen i za predsednika tog odbora, što bi s obzirom na njegovu reputaciju iz tih oblasti bilo i normalno, a on se zahvalio i podržao za predsednila Marka Atlagića, što bi njihov partijski kolega i šef njihove parlamentarne grupe rekao, jednog posve egzotičnog primerka ljudske vrste, o kome ne bih ovde više – iz higijenskih razloga.

Elem, Stojanu Radenoviću, penzioneru, se očito dopada uloga poslanika. On je kao vrsni matematičar na onom lap topu koji je na poklon od Vučića dobio izračunao da jedna poslanička platica povrh penzije nije loša stvar i da je to vredno čitave dotadašnje naučničke karijere, pa se svesrdno trudi da to poverenje i opravda.

Ovih dana Stojan Radenović kao najstariji poslanik predsedava skupštinskim zasedanjem do izbora predsednika i on to čini na način koji do sada nije viđen. On jednostavno ne daje pravo poslanicima opozicije da se obrate Skupštini, a na njihove glasne proteste odgovara – niste zaslužili da vam dam reč, čime on ustvari naknadnom profesorskom verifikacijom – svojeručno uvedenom, krši i Ustav i sve zakone koji se na Skupštinu kao instituciju – u svim zemljama sveta, odnose. A sve to čini još uvek fasciniran onim osećanjem o kome je govorio kad ga je Vučić pozvao da im se priključi, pa tako egzaltiran klikće sa mesta predsedavajućeg – “Većina ljudi na planeti je obična i obični ljudi rade samo normalne stvari, a vizionari kao što je naš predsednik Vučić rade stvari koje ostali ne mogu da vide i to je jedan od razloga zašto se njima zahvaljujem što su mi dozvolili da ih ja podržim!

Nažalost, Stojane Radenoviću, sve se vidi i ostaće viđeno i tvojim potomcima i generacijama koje dolaze.

U mom selu ima jedan opančar.

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

autor:Dragiša Čolić