Pre nego što je Rusija 24. februara 2022. godine napala Ukrajinu, Iran je bio država koja je bila podvrgnuta najvećem broju sankcija. Ruska invazija na Ukrajinu brzo je „progurala“ Moskvu na prvo mesto najsankcionisanijih država sveta. A veliki su izgledi da će tako i ostati u skorijoj budućnosti.
Od oko 11.327 sankcija targetira pojedince, a samo 2210 odnosi se na plovila, avione, organizacije…
U taj broj, međutim, nisu uključene tzv. sektorske sankcije, koje se odnose na generalnu zabranu trgovine gasom i naftom.
Uz sve to, više od 1000 stranih kompanija se potpuno ili delimično povuklo sa ruskog tržišta.
KO SANKCIONIŠE RUSIJU
SAD – 1948
Švajcarska – 1782
Kanada – 1590
Velika Britanija – 1429
EU – 1390
Francuska – 1324
Australija – 1076
Japan – 919
Ukupno: 11.458
*od februara 2022. izvor Castellum.AI
KOGA CILJAJU SANKCIJE RUSIJI
Pojedinci – 9207
Organizacije/Institucije – 2131
Plovila – 96
Vazduhoplovi – 24
*izvor Castellum.AI
SRBIJA I SANKCIJE
Srbija/Jugoslavija je dva puta bila pod sankcijama u poslednjih 30 godina.
757 bila je Rezolucija Saveta bezbednosti UN kojom su 30. maja 1992. godine SR Jugoslaviji uvedene sankcije kojima su zabranjena sva međunarodna trgovina, naučna i tehnička saradnja, sportska i kulturna razmena, avionska putovanja i putovanja državnih službenika iz SRJ;
200 miliona dolara vredela je imovina Vlade SRJ koju je američko Ministarstvo finansija zaplenilo 31. maja 1992. godine po naredbi predsednika SAD Džordža H. V. Buša.
787 bila je Rezolucija kojom je SB UN 16. novembra 1992. godine uveo široku zabranu pošiljki u i iz SR Jugoslavije. Usledila je serija pomorskih blokada SRJ, poput operacije „Pomorska straža“ i operacije „Oštri stražar“;
1074 bila je Rezolucija kojom je Savet bezbednosti UN 1. oktobra 1996. godine ukinuo sve sankcije koje su prethodno bile uvedene protiv SRJ. SAD su, međutim, ostavile „spoljni zid“ sankcija, koji je sprečavao SRJ da postane članica međunarodnih organizacija;
1160 bila je Rezolucija kojom je SB UN 31. marta 1998. godine ponovo uveo zabranu prodaje oružja SRJ zbog pojačanog nasilja na Kosovu. Usledila je zabrana letenja avionima JAT-a u zemlje članice EU, koje su istovremeno zamrzle svu imovinu SRJ koja se kod njih nalazila;
24. marta 1999. počelo je NATO bombardovanje SRJ, što je praćeno blokadom trgovine, finansijske pomoći i zabranom izvoza nafte u SRJ;
9. oktobra 2000. godine EU je ukinula sankcije prema SRJ, dozvolivši komercijalne letove i trgovinu naftom sa SRJ.
autor:Marko R. Petrović
