KOVID-19: tri godine „NEPAŽNJE PREMA ČINJENICAMA”

biti nepažljiv prema činjenicama – lagati – eufemizam koji se koristi u engleskim visokim krugovima

Piše prof dr Jovan P Antović – srpski internista i hematolog, redovni profesor koagulacije i kliničke hemije na Karolinska institutu i medicinski šef koagulacione dijagnostike u Karolinska bolnici u Stokholmu, Švedska

Kao nekome ko je pre oko 50-godina u porodici vaspitavan da ne govori drugima da lažu (”kaži da: ne govori istinu; zaobilazi istinu; izvrće činjenice“) bilo mi je teško da otpočnem pisanje ove kratke analize o Kovid-19 krizi koja ima sve odlike farse bez da koristim teške reči poput te. I onda kao što to obično biva u jednom članku ugledah informaciju da su još u vreme dok je školovan na Itonu za Borisa Džonsona njegovi profesori koristili izraz da je „nepažljiv prema činjenicama“. I tako dobijem pravi eufemizam za svoj tekst a istovremeno shvatim da sa ostrva koje je svetu donelo malo toga dobrog i na koje svako srpsko dete treba da bude upozoreno čim počne da sriče slova da nas njegovi političari vide kao neprijatelje, ponešto može iskoristiti i u pozitivne svrhe.

I tako je nastao ovaj tekst u kome sam po tačkama pokušao da nabrojim gde su globalni i lokalni mediji i njihovi omiljeni stručnjaci u ove skoro tri godine Kovid-19 krize bili nepažljivi prema činjenicama i iznosili stvari koje se kose sa svim onim što smo mi učili studirajući medicinu a potom i kroz godine lekarske prakse .

PANDEMIJA. 31-og decembra 2019 kineski lekar je prijavio 27 (dvadeset sedam) slučajeva upale pluća nepoznatog uzroka u kineskoj populaciji od 1,4 milijarde. Sedam dana kasnije virus je izolovan. 11-og marta Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je objavila PANDEMIJU u vreme kada se ukupni broj zaraženih (ne i obolelih) van Kine brojao u hiljadama (ako ne i u stotinama). Prema SZO definiciji pandemije koja je važila do 2009 a onda volšebno promenjena uprkos protivljenju stručnjaka: „Pandemija gripa nastaje kada se pojavi novi virus gripa protiv koga ljudska populacija nije imuna, a pritom dovodi do nekoliko istovremenih epidemija širom sveta, sa OGROMNOM (podvukao JPA) stopom smrtnosti i oboljevanja. Do današnjeg dana stopa smrtnosti nije ni približno ogromna, naprotiv. Da ovde nešto nije u redu govori i podatak da su na gore pomenutom ostrvu već 19-og marta 2020 skinuli Kovid-19 sa popisa zaraznih bolesti sa značajnim posledicama.

Bez „nepažnje prema činjenicama“ ovo ne bi bilo proglašeno pandemijom.

SMRTNOST. Na osnovu matematičkih predviđanja pre svega, ako ne i isključivo, Nila Fergusona teorijskog fizičara po obrazovanju, koji je poznat po netačnim prognozama o smrtnosti od bolesti „ludih krava“, kao i „svinjskog gripa“ 2009, procenjeno je da smrtnost može dostići gotovo 4% od broja inficiranih. Stvarni podaci (ne matematičko predviđanje) iz 2021 profesora Joanidisa sa Stanforda ukazuju da je taj procenat daleko manji i iznosi 0,15%, odnosno na nivou je smrtnosti od običnog gripa u jednoj „težoj“ godini. Ovo je u nivou procene koju je na početku, u jednom od najprestižnijih svetskih medicinskih časopisa, izneo i čuveni Antoni Fauči. Smrtnost je relativno visoka (do 5%) kod starijih od 70 godina sa pridruženim osnovnim bolestima. Po italijanskim podacima prosečna starost preminulih od (ili sa) Kovidom bila je u toku 2020 – 82 godine. Smrtnost kod mlađih od 20 godina bez pridruženih bolesti je 1 u 2 miliona (zbog toga vakcinacija u tom uzrastu nema nikakvog smisla da ne upotrebim neku mnogo težu, ali apsolutno tačnu kvalifikaciju). Umesto maltretiranja cele populacije trebalo je zaštiti stare i bolesne pre svega u staračkim domovima i ustanovama socijalne zaštite. A kada govorimo o višku smrtnosti koliko je to posledica otkazanih operacija, odložene dijagnostike malignih bolesti, psihičkih problema do samoubistava, alkoholizma, nasilja u porodici nastalih kao posledica nečuvenih „mera“.

Bez „nepažnje prema činjenicama“ smrtnost (koja ne bi izavala paniku) bi bila izražena u nivou one kod običnog gripa i pre svega bi se odnosila na starije od 70 godina i one sa pridruženim osnovnim bolestima prema kojima bi mere zaštite pre svega i bile usmerene.

TESTOVI. Broj zaraženih (ne broj bolesnih, niti broj onih koji su potencijalno zarazni za druge) procenjivan je na osnovu tzv. pozitivnosti PCR testova. PCR dolazi od ”Polymerase chain reaction” što je procedura koja uvećava količinu dostupnog genetskog materijala. Ako se broj ciklusa ponavlja dovoljno dugo, teoretski (uz malo literarnog preterivanja da me faktčekeri ne hvataju za ovaj podatak) od genetskog materijala mamuta pronađenog u ledu Sibira moguće je dobiti celog mamuta. No bez literarnog preterivanja po tvrdnjama naučnika koji je razvio ovaj test on NIJE NAMENJEN dijagnostikovanju virusa. Konačno na osnovu dostupnih podataka broj lažno pozitivnih testova ide i do 50%, a Australijska agencija javnih laboratorija je ukazala da u ZDRAVOJ populaciji sposobnost testa da tačno predvidi prisustvo bolesti je samo 5%.

Bez „nepažnje prema činjenicama“ test takvih osobina ne bi ni pod kojim uslovima bio korišćen u bilo kojoj laboratorijskoj dijagnostici, pa i dijagnostici virusne infekcije, te bi se onda broj zaraženih smanjio na one sa simptomima koji su jedini potencijalno zarazni za druge.

ASIMPTOMATSKE OSOBE ŠIRE ZARAZU. Na osnovu ove tvrdnje je došlo do uvođenja nepojmljivih mera zaključavanja, „policijskih časova“, ograničenja svih mogućih ljudskih prava. Skriningom 10 miliona ljudi u Kini pokazano je da asimptomatski slučajevi NISU infektivni. Uostalom, u dokumentu SZO iz 2019 godine (postavlja se pitanje zašto je politika nakon samo godinu dana promenjena bez ikakvog obrazloženja) jasno stoji: Ne preporučuje se: 1. praćenje kontakata zaraženih; 2. karantin izloženih kontaktu sa obolelim; 3. zatvaranje škola i radnih mesta; 4. izbegavanje skupova; 5. ograničenja putovanja i zatvaranje granica; 6. testiranja pri ulasku u zemlju. Kao da je neko stekao naknadnu pamet pa je u većini zemalja, posebno turističkih, danas moguće da i bolesni putuju (nikakav karantin!?) jedino uz upotrebu maski.

Bez „nepažnje prema činjenicama“ se ne bi po prvi put u istoriji desilo da se zatvaraju zdravi da bi zaštitili bolesne. O protipravnom i nepotrebnom ograničavanju ljudskih prava da i ne govorimo.

MASKE. Nikada nije u studijama pokazano da maske (uključujući i N95) štite niti onoga ko ih nosi niti od onoga ko ih nosi. Podaci o korisnosti maski bazirani su na podacima iz studija poput jedne koja je zasnovana na: „AGENTNO-BAZIRANOJ STOHASTIČKI“ MREŽNOJ SIMULACIJI KOJA KORISTI STANDARDNI DINAMIČKI MODEL ZARAZNIH BOLESTI?!?!?!?!“ Po procenama švedskih epidemiologa maske su mogle da donesu „lažnu sigurnost“ za one koji ih nose. Upotreba maski je praktično značila sakrivanje lica ljudi i minimiziranje socijalnih kontaka jer je ljudsko lice i njegova ekspresija neizostavni deo svake komunikacije među ljudima.

Bez „nepažnje prema činjenicama“ maske bi eventualno bile preporučene a nikako obavezne, posebno ne za najmlađe.

SOCIJALNA DISTANCA. Takav pojam u medicini ne postoji. Fizička distanca bi mogla da eventualno bude korišćena ali efekat i takvog distanciranja u sprečavanju širenja bolesti nije nesumnjivo dokazan (videti iznad).

Bez „nepažnje prema činjenicama“ pravi termin fizička distanca bi bio korišćen.

RANA (PREBOLNIČKA) TERAPIJA. Bazirana na proceni rizika u zavisnosti od godina pacijenata i prisustva drugih bolesti. Zasnovana na jednostavnim i dostupnim vitaminima i lekovima. Uključuje proskribovane Hidroksiklorokin i/ili Ivermektin. 1-2 pažljivo izabrana antibiotika. Inhalacioni kortikosteroidi i kortikosteroidi u tabletama ili inekcijama kod otežanog disanja. Aspirin ili lekovi protiv zgrušavanja krvi kod rizičnih pacijenata (detaljan tzv. MekKala protokol dostupan na zahtev od autora ovog teksta).

Bez „nepažnje prema činjenicama“ Hidroksiklorokin i Ivermektin bi bili široko dostupni lekovi uključeni u zvanične protokole prebolničkog lečenja a bolničko lečenje bi bilo ograničeno na jako mali broj zaista teških slučajeva.

RESPIRATORI. Početak haosa je obeležila trka za respiratorima. Političari su glumili heroje u borbi za nabavku istih. Lekari su prihvatili „igru“ i uveli respiratore kao neophodne u neograničenim količinama. U medicini koju smo mi učili indikacije za respirator su vrlo ograničene i pre svega se odnose na otkazivanje centra za disanje. Poboljšanje snabdevenosti krvi kiseonikom nije indikacija za respirator. Jedan (možda i najvažniji) razlog poremećaja nivoa kiseonika u Kovidu-19 je smanjena razmena između najsitnijih delova pluća i krvnih sudova usled zadebljanja (tromboze?). Dodavanje kiseonika pod pritiskom praktično probija te membrane dovodeći do trajnih i često fatalnih oštećenja. Stoga nije ni čudo da je po američkim podacima smrtnost na respiratorima preko 90%.

Bez „nepažnje prema činjenicama“ uloga respiratora bi bila svedena na pravu meru i bili bi korišćeni u malom broju indikovanih slučaja a pacijente koji su na njima bi pratili vrhunski specijalisti anesteziolozi i intenzivisti.

IMUNITET. Imunitet populacije (ne krda, reč krdo je još jedna koja se koristi da ponizi ljudska bića verbalno ih svodeći na nivo životinja). Po definiciji SZO iz juna 2020 se navodi da „Populacija postaje imuna kroz vakcinaciju ili kroz IMUNITET RAZVIJEN POSLE INFEKCIJE“. Međutim ta definicija je promenjena već u novembru iste godine pa je imunitet populacije: „Koncept koji se koristi za vakcinaciju kada se određeni nivo vakcinacije postigne. Postiže se ZAŠTITOM od virusa ne IZLAGANJEM virusu.“

Bez „nepažnje prema činjenicama“ populacija se ne bi nazivala krdom, a imunitet nastao posle infekcije bi i dalje kao stabilan, dugotrajan i solidan bio tumačen ako ne kao superioran u odnosu na onaj dobijen vakcinacijom, onda svakako ne kao inferioran pa bi se time izbegla možda i najveća medicinska besmislica ove krize da se osobe koje su preležale Kovid-19 vakcinišu jer im taj imunitet posle infekcije „ne važi“.I tako dolazimo do glavnog razloga ovog haosa koji ceo svet živi tri godine a to je:

VAKCINA.

a. Po definicijama iz svih najvećih rečnika engleskog jezika a i po definiciji američkog centra za kontrolu bolesti (CDC) do 2021 godine vakcina je bila: ”Suspenzija živog (obično oslabljenog) ili inaktivisanog mikroorganizma (bakterije ili virusa) ili frakcije koja se daje da bi indukovala imunitet i predupredila infektivnu bolest ili njene posledice.” Ukoliko danas odete na sajt CDC-a naći ćete definiciju da je vakcina: „Preparat koji se koristi da stimuliše imuni odgovor na bolest“. Na taj način umesto medicine koje smo mi učili gde se pod vakcinom podrazumeva ono što pruža zaštitu od bolesti najmanje godinu dana i kod najmanje 50% onih kojima je data, omogućeno je da se danas pod vakcinom podrazumeva genetska terapija koja je „efikasna“? i sprečavanju „teških oblika bolesti“, ne sprečava zaražavanje, niti prenošenje drugima a ta zaštita traje samo par meseci!?.b. Vakcine (osim kineske) su zasnovane na mRNK ili vektor DNK genetskoj tehnologiji korišćenja ćelija čoveka primaoca da proizvode virus. Čak i ako se zanemari potencijalna mogućnost da se ovaj genetski materijal trajno ubaci u gen primaoca, postavljaju se brojna pitanja vezana za efikasnost i sigurnost. 1. mRNK tehnologija se ispituje dvadesetak godina u različitim indikacijama (pre svega onkologiji) ali bez većih uspeha. 2. Za izbor antigena koji stvara organizam primaoca izabran je najštetniji deo virusa tzv. spajk protein (zašto ne neki drugi (neutralan ili manje štetan) deo virusa). 3. S obirom da je na ispitivanje vakcina potrošeno manje od godinu dana (uobičajno taj proces traje i do 10 ali svakako ne manje nego 5 godina) u studijama nisu ispitivani efekti toksičnosti na gene, toksičnosti na plod u trudnoći, potencijal za izazivanje malignih promena kao ni dugotrajna bezbednost. Možda se kroz to treba tražiti odgovor na podatak da nijedna od ovih vakcina nije odobrena za regularnu upotrebu već sve imaju samo odobrenje za upotrebu po hitnom postupku. Sadašnja upotreba se po podacima samih proizvođača podvodi pod kliničke studije koje će biti završene 2023.

v. Efikasnost. Vakcine po podacima samih proizvođača i dostupnih studija ne sprečavaju zaražavanje niti oboljevanje (Bajden, Fauči, Trudo da navedemo samo neke, svi bolesni i posle četiri doze vakcine). Od celog narativa je na kraju ostalo da su vakcine efikasne do par meseci u sprečavanju teških oblika, hospitalizacije i smrti. To nije dokazano u nezavisnim studijima u kojima nema razlike u smrtnosti između vakcinisanih i nevakcinisanih. U najboljem slučaju apsolutno smanjenje smrtnosti i to samo u grupi starijih od 70 godina je u nivou od par procenata.

g. Bezbednost. Toliko mala efikasnost (u neka dobra vremena medicine zasnovane na dokazima nijedan preparat sa takvom efikasnošću nikada ne bi bio odobren za upotrebu) ne opravda upotrebu čak i ako je preparat 100% bezbedan a NIJE. Vakcina Astra Zeneke je stavljena van upotrebe zbog razvoja tromboza već nakon par meseci u Skandinaviji, dok je zbog upala srčanog mišića vakcina Moderna isključena iz upotrebe za mlađe od 30 godina. Ne samo kod ove već i kod Fajzer vakcine jasno je pokazano da rizik od upale srčanog mišića raste pre svega kod mlađih muškaraca i muške dece (odnos koristi/rizika je posebno negativan kod mlažih od 20 godina, što ukazuje na besmisao vakcinacije u ovom periodu). Gledano zbirno za sve vakcine pre 2020 godine, godišnja smrtnost od vakcina bila je 158 u proseku. Po zvaničnim podacima VAERS-a (američki sistem izveštavanja o neželjenim efektima vakcina) broj umrlih nakon primanja vakcina protiv Kovid-a 19, već 21-og januara 2021 (nakon nepunih mesec dana od početka vakcinisanja) prevazilazi tu brojku (182 smrti) da bi 22-og aprila 2022 taj broj iznosio 12672. Prava cifra je mnogo puta veća i prema objavljenim rezultatima do 20 nedelje nakon vakcinacije višak smrtnosti kod onih koji su primili anti-Kovid 19 vakcinu je oko 150.000 i u 86% slučajeva nije bilo moguće naći neki drugi razlog osim vakcine kao uzrok smrti. Najveći porast smrtnosti beleži se kod starijih od 70 godina tj. kod one grupe koje bi vakcine trebalo da najviše zaštite. Ovo je statistika, a podaci o svakodnevnim „naprasnim“ smrtima prethodno zdravih a vakcinisanih ljudi u najboljim godinama kao i ogroman porast smrtnosti sportista ako ništa drugo pobuđuju sumnju i govore o potrebi da se to istraži.

Bez „nepažnje prema činjenicama“ klinička ispitivanja svih vakcina bi trajala dovoljno dugo da bi se ustanovila njihova stvarna efikasnost u skladu sa davno utvrđenim kriterijumima efikasnosti jednog medicinskog sredstva. Isto važi i za njihovu bezbednost. I konačno a to je i najopasnija nepažnja prema činjenicama (ovaj put bez znakova navoda) proizvođači, regulatorne agencije i medicinski radnici bi reagovali na signale za uzbunu i krenuli u ispitivanje dostupnih podataka o bezbedonosnom profilu, a ne bi svi zajedno insistirali na beskonačnom produženju krugova vakcinacije.

I na kraju zašto ovaj tekst. Ja sam ono što sam imao rekao već aprila 2020 i malo toga bih promenio i danas. Svako od nas može da pokuša da kaže istinu i spase svoju dušu ili barem ostavi deci i unucima poruku gde je bio kad je bilo teško. A u trenutku kada nam se očigledno smeši nova farsa ove jeseni, sa novim krugovima zatvaranja, maski i beskonačne vakcinacije vakcinama za soj virusa koji ne postoji već dve godine?!; kada nas plaše majmunskim boginjama (nomen est omen a vi odlučite) a ukoliko niste promiskuitetni homoseksualac ili ste stariji od 45 godina u Srbiji pa ste vakcinisani protiv velikih boginja nemate razloga da se ni njih plašite, ovo je moj pokušaj da umanjim strah i otvorim i neke druge perspektive. Jer strah ne samo da je parališući i blokira zdrav razum već može da bude i po život opasan. Za sve dobromisleće ljude jedan nauk: ako nešto nije logično najverovatnije nije istinito. Da smo se svi, a pre svega stručnjaci (ne tzv. struka šta god to značilo) vodili time u toku ove bolesti, krize ne bi ni bilo. Imali bi jednu malo težu sezonu, nešto zaraznijeg gripa sa nešto više neželjenih ishoda.

Napomena autora: pošto ovo nije stručno-naučni tekst reference bi ga samo opterećivale te su ovom prilikom izostavljene ali za svaku izrečenu tvrdnju postoji referenca najčešće iz prestižnog naučnog časopisa ili iz zvaničnog izvora. Svaka od njih (najčešće na engleskom jeziku) može biti na zahtev poslata čitaocu teksta kao i faktčekerima.

autor:dr Jovan Antović

izvor:https://dostajebilo.rs/