Šta bi sa konjima iz ergele „Džokej“, zna samo gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović i naravno njegov verni operativac Sovranije Čonjagić, tadašnji mu pomoćnik, a sada uvaženi direktor Slobodne zone, gde se , da podsetimo zaposlio pod sumnjivim okolnostima, odnosno bez uobičajene procedure i saglasnosti Vladine komisije i bez mišljenja Ministartsva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Ulogu džambasa „Zelenku“ su dodelili njegovi odbornici 2016.godine na poslednjoj sednici starog saziva gradske skupštine. Tad su odbornici ovlastili gradonačelnika da sprovede proceduru prodaje svih grla ergele „Džokej“. Nisu oni slučajno izabrali poslednju sednicu za taj važan posao koji je valjalo obaviti na brzinu, jer nisu obavezali gradonačelnika da bilo kome podnese izveštaj o tome koliko je konja prodao, po kojoj ceni i gde će novac biti potrošen.Usledili su lokalni izbori i formirana je nova skupština, koja nije imala obavezu da razmatra odluke bivših kolega.
Konjski predstavnik tada je bio pomenuti Sovranije Čonjagić koji je dao obrazloženje , ali naravno ne otkrivši pravi razlog i pozadinu rasprodaje ergele .
A samo nekoliko godina ranije , pomenuti Sovranije , tada član Gradskog veća, imao je domaći zadatak da popularizuje konjički sport u Šapcu, pa je tako ovaj grad postao poznatiji od Ljubičeva. Šabački hipodrom postao je mesto galopskih trka i ustanovljen je memorijal Kralj Aleksandar. Pričao je Sovranije da je tradicija konjarstva u Mačvi duga dva veka,pa je red da se tako i nastavi i dalje. Da Mačvani i Pocerci vole trkačke konje, svima je poznato. Organizovali su oni nedeljom trke i u Šapcu i u Bogatiću. Ugledni domaćini izvodili su svoje galopere. Najbolji, dobijali su pehare i zahvalnice i danima se prepričavalo koji je konj najbolji.
Ali u vreme Sovranija i njegove zanimacije za konje, sve je nekako postao biznis, i to dobar.
Još 2012. godine Sovranije se pohvalio da je postojećoj ergeli Konjičkog kluba pridodato 12 uvoznih kobila sa pedigreom.Kupovao je Sovranije sprinterke iz Engleske , najbolje rasne kobile. Nikome nije polagao račun koliko ih je platio, zašto je gradu bila potrebna ergela i koliko je koštala? Na stazama šabačkog hipodroma ,hvalio se Sovranije Čonjagić ,trčali su najbolji konji Evrope.
Nije se štedeo novac da se na hipodromu izgradi 150 boksova za čuvanje konja i zaposli 50 ljudi da se čiste štale, kupaju konje, potkivaju , treniraju.
Tako se pored pranja konja možda prao i novac, a to naravno nije imao ko da kontroliše.
Kada je svojevremno Dragoljub Marković rešio da se oslobodi svog konjskog stada , na usluzi se našao Šabac, pa je deo njegove ergele otkupio. Upućeni kažu da su islužene rage prodate kao pedigrirani konji, jer, valjalo je tada izvući Surčinca iz bule i upumpati mu malo novca.
Kupovinu konja pravdali su tadašnji predstavnici šabačke vlasti i kao dobar gest prema ljubiteljima konjičkog sporta . Hteli su kažu, da poklone rasnu ždrebad odgajivačima, ali nikada nisu otkrili kome su ih dali i šta je sa njima bilo.
A koliko se novca obrne na klađenju , malo ko zna u Šapcu . Ovde su na stazi padali konji sa penom na ustima od dopinga, ali je sve ostalo obavijeno tajnom. Nekada su i Čumetovi konji odnosili pobedu na šabačkom hipodromu.
E.E.
embargo.rs
