Pritvorenicima srpske nacionalnosti uskraćeno je grejanje, topla voda, telefoniranje i adekvatna hrana, a stražari su im čak sugerisali da beže, da bi potom mogli da ih likvidiraju
Kosovska Mitrovica – Srbi zatočeni u pritvorskoj jedinici u selu Grdovac, kraj Podujeva, zatvoru „visokog rizika” koji važi za jedan od najbolje čuvanih na Kosovu i Metohiji, pod danonoćnim nadzorom albanskih čuvara i kamerama, preživljavaju pravu torturu, posebno posle tragedije u Banjskoj, 24. septembra. Najveći deo članova porodica čiji su najbliži zatočeni u ovom kazamatu, i to pod optužbom ili su osuđeni za najteža krivična dela od strane jednonacionalnog albanskog suda u Prištini, nije bio voljan pod imenom i prezimenom da govori za javnost. Ističu da se tek onda vrši još gore maltretiranje i teror, „dotle da sumnjamo da mogu na bilo koji način da im naude, da ih ubiju, znajući da za to neće da odgovaraju”.
„Terorišu ih na sve načine. Od toga da im uskraćuju grejanje, toplu vodu, daju neodgovarajuću hranu za zatvorenike koji su na posebnom režimu, skraćuju minute za telefoniranje, do toga da su im letos rekli ’bežite’ ne bi li ih istog momenta upucali, okrivljujući ove Srbe da su pokušali bekstvo. Zamislite vi dokle oni idu. Držali su ih na nišanu, a rekli im bežite”, kaže za „Politiku” jedan od članova porodice Srbina koji je utamničen u Grdovcu, naglasivši da se „teror pojačao posle događanja u Banjskoj”. Kako dodaje, „od kada je zahladnelo, drže im otvorena vrata od samice, ne daju im dodatno ćebe, dok su im letos, kada je bilo pretoplo, držali zatvorena metalna vrata i još rešetke na njima”. Naš izvor još kaže da su svi zatvoreni Srbi u samicama i da tek kada se sretnu u zatvorskom dvorištu „jedni od drugih saznaju za svakodnevno terorisanje”.
Za „Politiku” je pristala da priča Suzana Trajković, supruga zatvorenog Slađana Trajkovića, bivšeg kosovskog policajca koji je uhapšen 15. decembra prošle godine. „Mom mužu i dalje ne daju terapiju koja je neophodna jer je on dijabetičar, a ima i cirozu jetre. Ovo traje skoro godinu dana. Nepojmljivo mi je kako je živ. Išli smo kod njega prošle srede i rekao je da mu više ne donosimo lekove, jer nema potrebe, ne daju mu ih. Tačnije, za dijabetes mu daju jednom mesečno, a treba svakog dana. Za cirozu jetre su sasvim ukinuli. On je dijabetičar, a oni mu za doručak daju marmeladu, dok su ručak, kako njemu, tako i ostalima, smanjili na minimum. Ranije su mogli da telefoniraju 15, a poslednji put smo razgovarali 12 minuta”, vidno potresena kaže nam Suzana Trajković, čiji je muž uhapšen u Kosovskoj Mitrovici, i to samo mesec i po dana nakon što je kao i ostali Srbi napustio kosovsku policiju u kojoj je radio skoro deset godina.
Suzana svedoči da su nedavno njenog muža vodili u prištinsku bolnicu gde je „lekarka prvo pitala za koje se delo tereti”. „Moj muž zna albanski, za razliku od mnogobrojnih Srba koji ni reč ne znaju. Razumeo je kada su čuvari lekarki rekli da je zbog ratnog zločina, što je bio razlog da mu propiše mast od koje bi mu se na telu stvarale ’žive rane’. Sreća pa mast nismo uspeli nigde da nabavimo ni u celoj centralnoj Srbiji, a jedna osoba nam je kazala da je ta mast prestala da se proizvodi i da je odavno nema u apotekama. Jako sam zabrinuta, a samo čekamo dan kada će da nam jave najgore. Pisala sam i odlazila kod svih međunarodnih predstavnika na Kosovu, svima rekla da će mog muža tamo da ubiju, ali reakcija nema”, kaže Suzana, koja opet upućuje apel svim međunarodnim predstavnicima na Kosovu i Metohiji, kosovskim institucijama, ali i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
Pozvala ih je da „posete zatvor u Podujevu, da saslušaju Srbe i da se upoznaju s kojim se terorom susreću”, a među njima njenog muža koji je od pritvaranja do sada oslabio više od 30 kilograma. Suzana svedoči da Slađana i dalje vezanog lancima pešice vode do najviših spratova, kada ide kod lekara ili na suđenja i „namerno ne koristeći lift, iako znaju da ima otvorene rane zbog dijabetesa, ali i da je potpuno iznemogao”. U Podujevu je i nedavno uhapšeni Ilija Elezović, koji ima tešku bolest, što su ustanovili i predstavnici više međunarodnih misija na Kosmetu koji su ga posetili, a imajući na uvid njegovu lekarsku dokumentaciju. U samici u ovom zatvoru je i Zoran Kostić, kojem, kako porodica tvrdi, ne daju terapiju. U Grdovcu su iza rešetaka i Milun Milenković Lune i Dušan Obrenović, obojica iz Kosovske Mitrovice, koji su prilikom hapšenja i davanja izjava brutalno pretučeni. Tu je i Nenad Orlović iz Zvečana, čije je hapšenje upamćeno po tome što su mu stavljali crnu kesu na glavu i slikali ga, a prethodno su ga naterali da se svuče go do pojasa.
Autor: Biljana Radomirović
