Ljiljana Bogdanović: Šta Srbiju sprečava da deluje u pravcu odbrane teritorije i naroda

3
183

Ogoljeni poredak

Kada je reč o legitimnim zahtevima Srbije za izvršenje neizvršenih obaveza utvrđenih rezolucijom SB UN 1244 (1999), visoko na listu treba postaviti i zahtev za neodložan slobodan, bezbedan i dostojanstven povratak oko 250.000 proteranih Srba i drugih nealbanaca u njihove domove i na njihova imanja u Pokrajini Kosovo i Metohija. Odnos tzv. kolektivnog demokratskog Zapada prema ovom zahtevu Srbije treba uzeti kao jedini pouzdani pokazatelj stava Zapada prema budućnosti srpske nacije kao celine i Srbije kao evropske države.

Ljiljana Bogdanović (Izvor: Pečat)

Možemo li da pogodimo kako se pomenuti zahtev „za dostojanstven povratak“ proteranih Srba na KiM, koji je minule nedelje javno izrekao Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, prihvata u redovima moćnih političkih aktera na Zapadu, zatim u regionu, ili – u Prištini. Budući da nam je aktuelno iskustvo s reagovanjem na predlog o povratku srpske vojske i policije u srpsku južnu pokrajinu otvorilo oči i proširilo vidike, odgovor pogađamo „iz prve“. Bez nedoumica o „odnosu Zapada prema budućnosti srpske nacije“! Naši nemački „prijatelji“, pomenimo sada samo skorašnji primer razmišljanja nemačke ambasadorke u Beogradu Anke Konrad, smatraju recimo da Rezolucija 1244 „ne daje osnov za povratak jedinica iz Srbije na sever Kosova“.

Kao neumoran, borben koliko i – poznavanjem prilika na domaćoj i svetskoj političkoj i diplomatskoj sceni – kvalifikovan govornik, Jovanović upozorava: „Zaštita interesa srpskog naroda i prava države Srbije na suverenitet i teritorijalni integritet teško su zamislivi bez ostvarivanja prava proteranih Srba i drugih nealbanaca na slobodan, bezbedan i dostojanstven povratak. Zapostavljanje, nejasan ili kolebljiv stav o ovom strateškom pitanju značio bi olakšavanje posla svih onih čiji je interes da opravdaju i dovrše etničko čišćenje preostalih Srba iz Pokrajine, da stvore tzv. veliku Albaniju i da osakaćenu Srbiju trajno pretvore u svoj privesak.“

Da Vas podsetimo:  Dačić: Nemojte da nas na KiM terate da moramo da se branimo

U iskazanom duhu suvislog, logički ispravnog zaključivanja, u kojem pojmovi suvereniteta i slobode znače upravo to što im definicije određuju, Jovanović često javno istupa. Čini to kao da ne razume pravila koja funkcionišu kao nepisani zakoni u političkom diskursu ne samo zvaničnog Beograda već i u rezonovanju ukupnog ideološkog spektra srpske političke scene, partijske, kao i šire – društvene i medijske. Ukratko – on štrči i uznemirava. Remeti poredak ovde uspostavljen poglavito voljom Zapada, a pogotovo od početka ovog veka. Poredak u kojem se inače dobro zna (ili instiktivno naslućuje) o čemu može da se govori, a još više o kojim temama i kojom intonacijom nije uputno javno raspravljati. (Otuda i ono jeretičke pitanje: Ako je bezbednost srpskog naroda na KiM toliko ugrožena koliko jeste, zašto Srbija ne zahteva hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN?)

Živadin Jovanović (Foto: Medija centar Beograd)

Na način sličan ovakvom promišljanju koje bez služenja svetoj neoliberalnoj dogmi uvažava logiku strateški i pravno odgovarajuće uspostavljenih stavova, istupio je nedavno general Mitar Kovač (skup „Bezbednosni i odbrambeni aspekti nezavisnosti Srbije“ u organizaciji Srpsko-ruskog bratstva), upozoravajući između ostalog da „NATO vrši pritisak da Srbija ne vrati služenje vojnog roka, a da nemamo jaku ličnost da to preseče“. On je ukazao i na opasnu nameru zapadnih stratega koji će „da bi uvukli Kosovo* u NATO, proglasiti da u taj pakt mogu da stupaju i ‘teritorije’“. „SAD će radi toga“, kaže Kovač, „izvršiti pritisak na članice zapadne vojne alijanse. To će se desiti nakon što Beograd potpiše pravno obavezujući sporazum. U ovom svetlu treba gledati francusko-nemački predlog, koji nije trebalo ni da se takav primi od strane institucija Srbije, a kamoli da se o njemu razgovara. Taj dokument pruža prostor da lažno Kosovo postane članica NATO-a.“

Da Vas podsetimo:  Srbija je 4. najsiromašnija zemlja Evrope, a ni „bronza“ nam nije daleko

Navedeni primeri javnog izlaganja jesu odstupanje od dogme čiji su učinak simuliranje rasprava i lažni angažman izjava bez suštinskog značenja – značenja koje bi moglo dovesti do posledica opasnih po aktuelnu stabilnost nacionalnog bespuća. Ovim se posredno otkriva ne samo ogoljeni poredak ideoloških i strateških postulata važnih za opstanak kolektivnog Zapada na pozicijama odbrane „hegemonije maskirane kao međunarodni poredak zasnovan na pravilima“ već i poredak odgovoran za trajanje parališuće slabosti koja gospodari političkom voljom srpskog društva. Ustaljeno je, naime, da u našem javnom i medijskom prostoru svako ko ozbiljno ospori pravilo povinovanja zapadnoj paradigmi rizikuje da bude obeležen kao ekstremista, nacionalista ili „desničar“ koji „ne razume“ stvarnosni poredak, ali i da dovede pod sumnju svoj ukupni mentalni, profesionalni, pa i moralni kredibilitet. Političari dogmu o suštinskoj ispravnosti neoliberalnog demokratskog konstrukta ne izlažu sumnji, ne želeći da ugroze svoj javni „autoritet“. Društvena elita takođe zazire od mogućnosti javnog bičevanja i podsmeha, te neizbežne sačekuše namenjene svima koji se usprotive bezgrešnosti Zapada. Retki su oni koji su kadri da ležerno ponesu breme duhovne nezavisnosti, pa poput Kusturice recimo kažu: „Evropa je u savezu s Hitlerom“! Ili, na primer, pitaju: Zašto se olako prelazi preko činjenice da je srpska pokrajina KiM pod mandatom SB UN, a ne EU, NATO-a ili bilo koje druge sile izvan međunarodnog pravnog poretka?

Zaista, zašto? Šta Srbiju sprečava da deluje u pravcu za koji bi neizostavno trebalo da se odluči zemlja koja brani svoju teritoriju i svoj narod? Okolnosti u svetu su izmenjene, ovo nije vreme za Srbe strašne završnice 20. veka. Premda je prozvala KFOR i UNMIK, i bezmalo rezolutno najavila aktiviranje mehanizma UN, Rezoluciju 1244, Srbija, čini se, i ne pomišlja na gestove poput zahtevanja hitne sednice SB UN! Ili povratka 250.000 proteranih Srba s Kosova. Uzdržanost, indukovano osećanje drugorazrednosti u međunarodnoj komunikaciji, gde se zna za koga važi ona narodna „mnogo je mačku goveđa glava“?

Da Vas podsetimo:  Nestala devojčica u Kragujevcu, roditelji apeluju za pomoć (FOTO)

Istina je, međutim, da nam je, kada je reč o gestovima nepokolebane volje u odbrani sopstvenih prava i interesa, upravo Evropska unija posredno usmerila vetar u leđa. Učinila je to takoreći ne okrznuvši nas ni delićem svesno usmerene pažnje i podrške, a preko svojih političkih autoriteta najvišeg ranga – dve moćne Nemice, čija nedavna javna promišljanja i poruke mogu dati podsticaje programiranju političkog delovanja. Reč je, naravno, o Ursuli fon der Lajen i Angeli Merkel. Za izbor strategija u ostvarenju ciljeva nacionalne politike koja bi zaštitila interese srpskog naroda i države od neprocenjive vrednosti je poznato i zapanjujuće priznanje Merkelove magazinu „Cajt“ da je Zapad veroloman, sklon obmanama, da ne drži do dogovora, sporazuma, časti i reči. Povodom ovih izjava bivši izraelski obaveštajac Jakov Kedmi je Rusima poručio: „Kada ćete naučiti i shvatiti s kim imate posla? Moskva treba da izvuče prave zaključke o podlosti SAD i EU!“ Ima li nedoumice o tome šta o stvarnim namerama Zapada danas treba da razume i koje zaključke sada da izvuče Srbija?

3 KOMENTARA

  1. Šta Srbiju sprečava da deluje u pravcu za koji bi neizostavno trebalo da se odluči zemlja koja brani svoju teritoriju i svoj narod?

    Србија има војске за једну бригаду а 10 тенкова на једну посаду. Другим речима док се не обнови војска која под Вучићем постоји само на папиру Србија нажалост не може да уради ништа.
    Одговор се сам намеће.

    • Sasvim je jasno da Srbija niti zeli ,niti moze, ući u rat sa Amerikom i NATO zbog bilo kojeg razloga, pa i zbog KiM. Pomenutih 10 tenkova, taman da ih je i 150 ili 1000, u suštini ne mjenja mnogo situaciju. Situacija danas nije ni priblizno slična onoj 1999. Otvoriti pitanje R1244 u SB OUN bi bio jedan veliki potres u OUN. Prisutnost Kine i Rusije su garancija da ne bi bilo vojnih aktivnosti na KiM.
      Bilo bi veoma zanimljivo čuti od Amerike i NATO, ispred cijelog svijeta, zbog čega je teritorijalni integritet Ukrajine neosporan, a isto za Srbiju ne vazi. Da li REZOLUCIJE SB OUN su još uvjek najjači
      Pravni akt medjunarodnog prava, ili ne vredi ništa…..Čemu onda O U N ?? Srbija moze proglasiti KiM
      kao PRIVREMENO OKUPIRANU TERITORIJU , i zahtjevati dolazak kontigenta vojnika iz zemalja koje izabere, obzirom da svi oni koji se sada nalaze, pripadaju zemljama koje su nas bombardovale……..
      Uvjeren sam da bi kolektivni zapad i te kako davao ustupke, da javno ne pukne tolika sramota………

  2. Sve pohvale Ljiljani Bogdanović ! Malo je onih koji imaju hrabrosti sa “ saspu “ cijelu istinu u jednom
    komadu. Obično to isto čitamo u dijelovima, da se oni kojima se situacija stavlja na teret , ne osjete isuviše pogodjenim. I sve to lijepo upakovano u “ celofan “ ! Iako samom tekstu ne treba ništa ni dodati ni oduzeti , naglasiti ću ono što nas ipak najviše boli . Od 2000. god. “ kolektivni zapad “ apsolutno utječe na izbor onih koji pravno formalno predstavljaju Drzavu Srbiju!! Svi problemi dalje proizlaze iz te činjenice. I pored toga što je situacija neuporedivo povoljnija od vremena bombardovanja , vodjeni VELEIZDAJNICIMA , KUKAVICAMA, NEZNALICAMA, UCVILJENIM I UCJENJENIM …….. situacija je realno gora nego prije. Nismo u stanju iskoristiti već osvojeno……
    R1244 prvi, poslije petooktobarskog puča , usudio se zvanično izgovoriti , 2003 Zoran Djindjić, i te iste godine bio ubijen. Sada se samo prijeti sa R1244, ali zvaničan zahtjev u SB OUN nitko ne smije da podnese. Isto je i za sve ostalo. Najveći problem Drzave Srbije su VELEIZDAJNICI na čelu drzave.
    Dok se njih ne riješimo , ni čemu dobrom se ne mozemo nadati !!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime