Šta sve nećemo doživeti u Vučićevom procesu „napretka i prosperiteta“, koji nam neprestano nameće kao sigurnost i stabilnost, kako političku, tako i ekonomsku. I, naravno, sve pod njegovim rukovodstvom , za koga se, sve više vidi, da je rukovođen sa više strana, sa stanovišta tuđih a i ličnih sopstvenih interesa.
I tako, saslušali smo i šestočasovni ekspoze o namerama „nove“ vlade, preživeli smo 105 dana njenog temeljnog i višestranog rađanja, i kad je konačno dozvoljeno da se rodi, videli smo da od obećanja da će vladu sačinjavati borbeni, spremni, sposobni, najčasniji, najpouzdaniji i radni članovi, koji će sami sobom garantovati rezultat, što će se ogledati u povećanom standardu građana… da je sve to poznata Vučićeva opijenost rečima, po kojoj se reči uzimaju za dela, što on neprestano čini, uveravajući građane da oni već žive u najavljenoj, srećnoj budućnosti.
Naravno, videli smo, da to i nije nova vlada, već i tek znatnim delom rekonstruisana prethodna , koja je, po Vučićevoj zahvalnici, „radilila i danju i noću i vikendom“! Ali da „sada želimo da sa novim entuzijazmom krenemo u nove pobede, jer Srbija više ne može da se zadovoljava malim, vreme je da krene prema vrhu, u svim elementima društvenog života“
I stvarno, krenulo se!
To jest, krenuće se za kratko vreme.
Kroz „nagradnu igru“– do bolje i bogatije Srbije!
Kako?
Vrlo jednostavno, proglasiće se čuvanje isečaka fiskalnih računa na svaku kupovinu i nabavku, čime će se sprovesti efikasna borba protiv sive ekonomije, čije mnogostruko postojanje umanjuje mogućnost naplate poreza, od kojeg živi budžet, a preko njega i sve javne institucije i sve ono što državu čini državom. Ovim čuvanjem fiskalnih računa, omogućava se sigurnija naplata poreza, koja je, na primer, u Slovačkoj, za samo 4 meseca, donela državi novih pola miliona evra u budžet.
Time će se i građani pojedinačno koristiti, jer će svaki sačuvani isečak fiskalnog računa o bilo kakvoj kupovini, biti neka vrsta loza, s kojim će, kad se „rulet“ pokrene, svi učestvovati u igri na sreću, koja će se ostvarivati bogatim nagradnim fondom, čija će premija biti čak stan u Beogradu.
Ima samo jedna teškoća ili neizvesnost, koju i sam Vučić primećuje. Naime oni ljudi koji su bez plate – ne mogu da troše, pa samim tim ne mogu ni da skupljaju i čuvaju fiskalne račune!
Nepravda!
Iako Vulin tvrdi, da je nezaposlenost sve manja!
Trebalo je da ova lutrija krene još početkom ove godine, ali su iskrsli izbori, kao sigurnija i dalekosežnija nagradna igra, i tako sad će sve da krene pod novom vladom. A uz pomoć organizacije NALED, čiji je predsednik Upravog odbora godinama bila novopostavljena ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ana Brnabić i ništa prirodnije nego da ona u tom kolu bude glavna.
Inače taj NALED je privatna javna asocijacija, bliže rečeno – „Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj Srbije“, koja okuplja oko 200 kompanija.
Posle mnogo primera svakojakih skandala u lokalnoj samoupravnoj praksi, Vučić je najzad priznao da „Srbija i dalje ima problema sa lokalnim samoupravama, koje loše funkcionišu, jer ne postavljaju visoke ciljeve pred sobom, već se bave dnevnom politikom i kako da zaposle bliske ljude“.
Tom priznanju trebalo je da doda i sopstvenu krivicu, jer je sve te lokalne šefove on, kao i sve druge, lično postavljao, kao i ministarku Kori Udovički koja je, u njegove ime, imala da ih kontroliše. Al, eto, nije. I otišla je, mada ne verujemo da je razlog u tome što nije efikasno kontrolisala lokalne samouprave. Utoliko pre što je i „nacionalna“ asocijacija NALED američki izdanak, pod čijom je kontrolom i upravom, bila, a valjda i ostala, Kori Udovički..
Ali sad će sve biti bolje, došla je nova šefica, sposobna i odlučna. Međutim, dok se ona ne pojavi na terenu sa tim svojim odlikama, Vučić kao da je zaboravio šta je rekao, na račun nesposobnosti i korumpiranosti loklnih samouprava, pa je obećao da u ovim „igrama imaju šansu i lokalne samouprave, moći će i one da igraju, i za njih su spremne vredne nagrade“.
Inače, Vučić je ovu igru najavio na skupu „Nordijske poslovne alijanse“ održanom u Beogradu. Rekao je da već organizovana radna grupa u kojoj su i predstavnici „Državne lutrije Srbije“, „Američke privredne komore u Srbiji“, „Naleda“, i „Poreske uprave“.
Dakle, ništa bez Amerike!
*
Da zabeležimo, već po ko zna koji put, da će se konačno doneti Zakon o poreklu imovine, a odmah potom usledilo je i saopštenje, ne zato da bi se oduzelo nepravedno stečena imovina, već samo da bi se naplatio porez.
Prosto fantazija!
Ali, to je već odavno jasno, svi oni, od 5. oktobra, imaju putera na glavi, i svi znaju svak za svakoga koliko i po čemu.
Treba pomisliti samo koliko puta je pominjan Pajtić, kao onaj koji je 16 godina „pljačkao“ Vojvodinu, i nikad se nisu usudili da to pljačkanje privedu sudu ili bar isleđenju. Jer znaju da i on ima za njih kompromitujućeg „materijala“, i tako sve je ostalo na rečima.
Zna se, imamo čak i svedoka, bivšeg ambasadora u Izraelu, Mila Isakova, da su Tadić kao predsednik države i Dinkić kao ministar utajili 20 miliona evra tokom „nabavke“ čuvenog iraelskog satelita, koji, naravno, nikad nije stigao u Srbiju.
Pisalo se i za Šutanovca, da se kao ministar odbrane lepo opario u trgovini opružjem.
A šta reći tek za Dačića, i njegove saradnike: Šarića, Bananu, Branka Lazarevića… uostalom i za njegov patronat nad funkcionerima SPS –a koji su počev od Koštunice vladali čitavim nizom javnih preduzeća, na svoju ličnu korist.
Uostalom, da pruži tu i takvu zaštitu, on je i bio 6 godina ministar unutrašnjih dela!
Zato, ništa prirodnije od njegovog poziva i njegovog drugara Palme da narod i u drugom krugu glasa za Tadića; a sad, ispade, da ne mogu da ga smisle! Palma čak planira Dačića za budućeg Predsednika Republike!..
Nikako da dođe vreme da se tzv. službena Srbija dozove pameti i počne da vodi samo nacionalnu, a ne tolerantnu međuregionalnu politiku koja je sa svih strana vidno antisrpska. Ne samo po Dačiću, koji se u poslednje vreme grdno rasdžilitao na tom planu.
Niko da se zapita, zašto EU i Amerika snažno podržavaju te zemlje u toj i takvoj svojoj politici prema Srbiji, i zašto ovi ovde, uprkos tom i takvom stavu, na čelu sa Vučićem izjavljuju: „Srbija hoće najbolje odnose i sa onima koji su hteli da nas nema!“
Dobro je neko rekao:
„Srbija nije narod, već – vlada!“
A ona radi svašta!
Ali, šta ćemo kad narod ili bolje reći bivši radikalski sankiloti popeše svojim glasom, Vučića na tron!
I tako, sad se sa svima bratimimo, sa svima smo prijatelji, jer Amerika traži dobrosusedske odnose. I EU preko svog komesara za proširenje, Johanesa Hana. isto tako.
On je ovih dana, boraveći opet u Beogradu, pozdravio dobru i mudru odluku o nereagovanju na izjave, a ne provokacije!, iz Hrvatske. Upućujući, pri tom, nedorasle Srbe, da je „razlika između političara i državnika u tome, što državnik ne gubi iz vida – interese naroda!
A vaš je premijer, na sreću – državnik!“
Nema šta, ovaj ume da priča viceve !
A ko zna, možda ga dobro plaćaju, čim tako često dolazi u Beograd?
*
Nama, lično, Viktor Orban je simpatičan, zbog svoje otvorene i principijelne nacionalne politike, uprkos članstvu u EU, kojom politikom želi, kako kaže da – „Mađarska ostane Mađarska!“
Čuje to Vučić, ali trebalo bi da mu dođe i do pameti, pa čak ako bi i došlo, badava. On to ne bi smeo da uzme za svoj kredo. Jer, on se zarekao na vernost onima koji vladaju EU i Zapadom, i koji ga održavaju na tronu, i nema odstupanja. On ne samo da je rešio da promeni mentalitet i navike, već se obavezao da promeni i nacionalnu svest Srba, na traženje nemačkih prijatelja iz Bundestaga, što se ne bi usudili da traže i od Orbana
U okvir tih obaveza posebno je pitanje prihvatanje migranata, takođe po nemačkom diktatu. Pa priznaje Orbanu:
„Bolje si (!!) rešio pitanje migranata od mene! Prihvatiću bilo kakvu tvoju pomoć!“ Čak iako je tvrdio, da je „srpska policija, po snazi, bez premca u regionu!“
Priznaje Orbanu i to, da nas „Migranti koštaju više, nego što dobijamo od EU“, što je Orban dizanjem ograda na granici sa Srbijom, uspeo da spreči njihov ulazak u Mađarsku, iako se EU, tj. Merkelova bunila.
I tako, dok je Orban vodio računa o svojoj zemlji, Vučić je hteo da pokaže kako je Srbija tradicionalno gostoprimljiva, uostalom i Toma Nikolić, pa su ih čak posećivali u parku kraj železničke stanice, gde su se ovi tukli među sobom i pljačkali okolne radnje…
Iako se to, još kako, znalo i videlo, Vučić je, kao ono što se u
Tavankutu slikao sa malim Šiptarčićima, vadeći ih iz snega, sada se dao slikati, kako male Arapčiće grli u parku, iščekujući evropske aplauze, pogotovu od Merkelove, koja im je otvorila „nemačka vrata“! Sad ispade, na račun Vučića – državnika i njegove Srbije!
Ali naišli problemi, koje je Orban kao pravi i dejstvitelni državnik predvideo i sprečio. Pa čak i po cenu grubog vraćanja u Srbiju, onih migranata koji su uspeli, nekako, da se prošvercuju u njegovu zemlju.
Sve su to, kraj tolikih drugih, dokazi koliko je vlada kojom komanduje Vučić nesposobna sa stanovišta nacionalnih potreba. U stvari, ne toliko nesposobna, koliko nespremna da radi po svom ličnom i pojedinačnom osećanju. Ako ga i ima.
Jer, šta drugo, nego kao đaci po školama, da slušaju razrednog starešinu, koji im kaže, „Mađarska je bila ispred nas pre 50 i 100 i 200 godina“, pa je tako i sada ispred nas, i oni to ima i da zapamte kao razlog što je u „Mađarskoj bolje stanje „.
Niko da pomisli, a kamo li da kaže, pa i oni su bili pod tranzicijom, kao i mi!
Doduše još od 1989, što im je omogućilo da deset godina kasnije pomognu NATO da bombarduje Srbiju.
A pre 50 godina, ako su i bili ispred nas, treba znati da su Titove republike u SFRJ pljačkale i odnosili iz Srbije sve što im je trebalo da bi postale bogatije, a što će inspirisati pisanje Memoranduma SANU, kom i danas podmeću svkaojake neistine i laži, čak i u Srbiji….
Pre 100 godina bili smo pod njihovom okupacijom, da bismo ih dve godine kasnije pobedili, što ih je nateralo da nam se predaju, nudeći mir, kako ne bismo ušli u njihovu Mađarsku, punu logora sa srpskim ne samo zarobljenicima, već i proteranim civilima, decom, ženama i starcima, koji su umirali od gladi i svakojakih boleština.
Pre 200 godina, bili smo u drugoj godini Drugog srpskog ustanka protiv vekovnog turskog ropstva.
Pominjući ove Vučićeve godine, pitamo se je li to odraz njegovog neznanja ili tendecioznog srozavanja srpskog naroda, što on redovno čini.
Naravno, ne i Orban, koji, doduše, želi da menja neke nedostatke svoga naroda, ali ne i njegov karakter i navike da vodi računa o svom interesu. U okviru koga su i čvrste veze sa nezavisnim Kosovom, koje Srbija, govori se, nikad neće priznati, a svaki čas se sastaju sa njima i sa Amerikancima, uprkos američkom zvaničnom priznanju da rade, već 60 godina, na stvaranju nezavisnog Kosmeta!
Kao da je to razlog da se Bajden oseća sve većim prijateljem Srbije, odn. Vučića, koji se tim rečima oseća polaskan, bezgranično likujući!
Zar je šala, toliki mu glavodržitelji čestitaše na „novoj vladi“, uostalom kao i na pobedi na izborima, što je prof.dr Slavicu Đukić – Dejanović, ministarku bez resora, inspirisalo da obeća – da se neće štedeti.
Međutim, biće dovoljno da u svom kabinetu otvori psihijtrijsku ordinaciju, koja može da radi i tokom tajnih večera koje će Vučić organizovati, sa željom da se ministri što više zbliže i sprijatelje, pred teškim zadacima koji im predstoje i koje će im on davati.
Slobodan Turlakov
Intermagazin
Da, da Srbi. Skupljajte fiskalne računčiće i zabavljajte se. Nemojte slučajno da vam se dogodi da razmišljate o životu koji prolazi pored vas, o propasti čiji ste sastavni deo. A tek da kojim slučajem nekome ne dođe do mozga saznanje da ima pravo na dostojanstven život i još da to pravo i zahteva i da se bori za njega – tek to bi bila propast! Jednostavnije je ovako – malo se igrajte, spavajte, jedite jednom dnevno, nadajte se da nećete naleteti na put nekom nervoznom komšiji da vas, u nastupu ludila, skrati za glavu. Ili jednostavno, čekajte da vas vlast izmori bedom i da migranti u većem broju potegnu noževe da vam prikrate muke. Ma što da se uzbuđujete, u životu mora samo da se plati porez i da se umre, ostalo je stvar izbora. A vi ste izabrali- kad već mora da se umre, što da se uzbuđavate i maltretirate? Igrajte lutrijicu i mirno čekajte. „A Đura će da vam oprosti šti vas je tukao.“