U susret obeležavanju 15. maja, Svetskog dana porodice, Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ žele da skrenu pažnju na probleme sa kojima se porodice u Srbiji suočavaju.
Porodica, kao osnovna ćelija društva, predstavlja temelj zdrave zajednice, međutim, u Srbiji se suočavamo s brojnim problemima koji ugrožavaju njen integritet i opstanak. Pitanje malih plata, minimalne cene rada, malih penzija, neopravdane skupoće hrane i opšte nemaštine, jako i snažno utiču na status porodice, stvarajući atmosferu straha, neizvesnosti i finansijske nestabilnosti.
Poslednji tragični događaji u Beogradu i Mladenovcu, kao i devojčice koju je otac godinama držao zaključanu u stanu, u kadi, alarmantno opominju koliko je status porodice ugrožen u našem društvu, ističući nedostatak vremena koje roditelji mogu da provode sa svojom decom, što je jedan od ključnih problema.
Posebno su pogođeni samohrani roditelji, kojih se bore da obezbede dostojanstven život za svoju decu, a čiji broj raste i verovatno sada premašuje 400 000.
Sa druge strane, zloupotreba Zakona o radu, nemoć institucija koje bi trebalo da ga štite, utiču na prava radnika, posebno roditelja, koji su često prisiljeni da rade prekovremeno ili pod uslovima koji nisu u skladu sa zakonom, što im otežava da provode kvalitetno vreme sa svojom decom i da ostvare balans između poslovnih i porodičnih obaveza.
Da je stanje alarmantno veoma je važno istaći porast broja femicida, jer statistika pokazuje da je on u porastu, kao i podatak da je talas nasilja od početka godine do sada odneo 17 žrtava, što je neprihvatljivo i zahteva hitno reagovanje državnih institucija i veći pritisak javnosti da se o tome govori i da se to pitanje rešava.
Zato, na ovaj dan, pozivamo nadležne institucije, ali i celo društvo, da prepoznaju ove probleme i da se angažuju na njihovom rešavanju. Naša deca i naše porodice zaslužuju bolje. Zaslužuju da žive u zemlji gde su prava i dostojanstvo svakog pojedinca poštovani, gde porodica može da raste i razvija se u sigurnom i stabilnom okruženju bez mržnje i nasilja.
Udruženi sindikati Srbije Sloga pozivaju sve da se aktivno uključe u borbu za korenite društvene promene, koje obuhvataju političke i ekonomske aspekte, kao neophodan korak ka ostvarivanju normalnog i dostojanstvenog života za sve porodice.
Međunarodni dan porodice se obeležava od 1994. godine, kada ga je Generalna skupština Ujedinjenih nacija uvrstila u kalendar važnih datuma.
Породица – ДОМАЋА ЦРКВА – почетак и крај живота заједнице 1
1 27 август 2014
Драган
У књизи “Поуке Божанствене Љубави“ /Београд, 2001./, Старац
Пајсије Светогорац каже:
“Једина животна вредност је породица. Кад пропадне породица,
пропашће и свет… Кад пропадне породица, пропашће све: и
свештенство и монаштво. “ /тачка, став 12., стр. 178/
“Лако је родити дете, ли га је тешко васпитати.“ /тачка , став 14., стр 178/
“Држава се често од орла. каква би требало да буде, претвара у врану
која кида своје грађане. На речима је спремна да умре њих, док у ствар-
ности ништа не чини.“ /тачка, став 15. , стр. 178/
Да комунисти нису против Бога ја бих се сложио са њима. Лепо је да њиве
и фабрике припадају свима, а не да неко нема ништа а други да се разба-
цују.“
“Ако се материјална добра не буду делила по јеванђељу на крају ће се
делити ножем“. /тачка, став 86., стр. 212/
Породица је за све одговорна, а немоћна да било шта промени!
Породица ни од куда нема помоћи, и упућена је на саму себе.
Помоћ породици се углавном даје у виду савета и добрих намера,
али стварна помоћ изостаје.
Када су држави потрбена средстава, држава лепо распише зајам
и враћа дуг кад може и колико може /ради репрограм/.
А када се породица задужи, породици кредитори продају у бесцење
некретнину и породица остаје на улици, без средства за живот.
Када су средства потрбена разноразним удружењима и организацијама,
траже се и налазе донатори и спонзори.
Иста је ситуација и са Црквом: када су Цркви потрбна средства, она тражи
и налази мале и велике добротворе и ктиторе.
Родитељи деце раде у све робовскијим условима рада – од СВАНУЋА
ДО СМРКНУЋА / по “флексибилном“ радном времену – од 10 и више
сати дневно/ па се са децом ретко виђају, а камоли да имају
времена да их и васпитавају, на начин како се то сугерише и очекује.
Деца су ускраћена за свакодневно виђање и контакт са родитељима,
ускрађена су за родитељску љубав, а помањкање родитељске љубави
је узрок свему овоме о чему се говори у наслову теме.
Немање времена “да се има времена“ не одређује појединац или
породица, већ друштвени систем који гази и меље – појединца и
породицу.
А у актуелном систему вредности, уопште узев, важи правило:
“Човек је човеку вук“, за шест дана док завршава све своје послове,
а седмог дана, када је у храму, цркви – “Човек човеку је ближњи,
брат у Христу“!
Тај парадокс носи у себи актуелни друштвени систем, заснован
на експлоатацији и израбљивању – “ЧОВЕК ЈЕ ЧОВЕКУ ВУК“ и
“ЧОВЕК ЈЕ ЧОВЕКУ БЛИЖЊИ, БРАТ У ИСУСУ ХРИСТУ’ – са којим
породица живи и не може сама да се носи, због чега се све више и
више урушава.
А што се тиче дроге, наркоманије међу младима, ту су родитељи
немоћни, јер они нити производе, нити дистрибуирају /дилију/
дрогу, а нити саветују деци да буду наркомани, а држава само
“балансира“ између произвођача, дистрибутера и крајњих корисника
дроге, држећи у колико-толико разумним статистичким оквирима
те односе.
Колики и какав утицај има Црква у решавању овог проблема – осим
саветодавног утицаја на породицу – то остаје на свести савести оних
који о томе одлучују у Цркви.