Međunarodni položaj Srbije između zapadnog „zagrljaja“ i kineskog „poluzagrljaja“

0
179

Srbija u promenjenim okolnostima

U prethodnom tekstu opisan je međunarodni kontekst u kome treba posmatrati poziciju Srbije. U ekonomskom, političkom i vojnom pogledu ona je i dalje, bez obzira na značanje geopolitičke promene u svetu, u čvrstom zapadnom zagrljaju. Udeo zapadnog kapitala u privredi Srbije daleko je iznad onog iz Kine. Isti odnos je i kad je u pitanju javni dug. Srbija se graniči sa državama koje su ili članice NATO ili su pod potpunom zapadnom kontrolom. Najzad, i strana bespovratna pomoć koja je u Srbiju stigla u poslednje dve decenije uglavnom je, prema zvaničnim podacima, dolazila iz EU (3,5 milijarde evra) i SAD (1 milijardu dolara). Nju, naravno, prati i politički uticaj. Iako pojačano prisustvo Kine na Balkanu nije u suštini promenilo poziciju Srbije, delimično je popravljena njena pregovaračka pozcija prema EU. Treba podsetiti na jednu zanimljivu anegdotu iz devedesetih. Kada je Milošević tada zatražio od kineskih rukovodilaca da više pomognu Srbiji, oni su mu, prema svedočenju Ivice Dačića odgovorili kineskom poslovicom: ”Daleka voda vatru ne gasi”. Danas je Kina bliža Balkanu. Kapital svojom dinamikom poništava i preoblikuje prostor.

Usporavanje procesa pridruživanja zapadnoblaksnikh država EU ostavilo je prazan prostor na kome Kina pokušava da poveća svoj uticaj. Unija oteže sa proširivanjem zbog straha da bi tako mogla da uveze blakanske sukobe i da postane još komplikovanija za upravljanje.

Kineske investicije ne donose Srbiji transfer tehnologije, a na gradnji infrastrukture i fabrika angažovan je veliki broj kineskih radnika

Kinesko angažovanju na Balkanu ekonomski je motivisano. Kompanije iz Kine organizuju proizvodnju u Srbiji kako bi robu prodavale na tržištu EU. Automobilske gume koje će proizvoditi Linglong u Zrenjaninu kupovaće evropska automobilska industrija. Da bi tržiše EU bilo otovoreno, nužno je održavanje dobrih međusobnih političkih odnosa. Kina izvozi u Srbiju svoju prljavu tehnologiju i podržava autoritarnu vlast Aleksnadra Vučića. Za nju je važan kritični geografski položaj Srbije kao kopče prema Centralnoj Evropi. Kineske investicije ne donose Srbiji transfer tehnologije, a na gradnji infrastrukture i fabrika angažovan je veliki broj kineskih radnika. Kina nastoji da uđe na tržište EU preko investiranja na perifernim evropskim tržištima. Ona nije zainteresovna da se sukobljava sa Unijom, već da joj bude partner na Balkanu.

Da Vas podsetimo:  Svi ispadi i gafovi ministarke Darije Kisić Tepavčević

Ekonomista Albert Hiršman, analizirajući trgovinsku strategiju Nemačke u prvoj polovini dvedesetog veka, uočio je da je u međunarodnoj trgovini ona nastojala ne samo da ostvari ekonomsku dobit, već i da stekne političku i vojnu moć. Robert Atkinson smatra da slično danas postupa i Kina. Ona, čak i kad su jake ekonomije u pitanju, čini napore da ih učini zavisnim od svog izvoza, da tako oslabi njihove privredne kapacite i podredi ih potrebama svoje ekonomije. Kina najpre, tobože iz nesebičnih razloga, dodeljuje pomoć. Potom slede krediti pod nepovoljnim uslovima, angažovanje kineskih preduzeća u gradnji infrastrukture i sl. Kad napadnuta zemlja ne bude u stanju da otplaćuje kredite ostaće bez vredne imovine, a kinski politički uticaj u njoj će rasti. U ovakvu kineski zamku već su upale Crna Gora i Severna Makedonija. I zapadne kompanije i finansijske institucije koriste enormno štampanje novca da bi, faktički besplatno, preuzeli vlasništvo nad privrednm i prirodnim bogatstvima zavisnih zemalja.

Prošle godine režimska propaganda u Srbiji veličala je na sva zvona kineske donacije u medicinskoj opremi. Ispostavilo se da su kineske vakcine protiv virusa kovid-19 sumnjive efikasnosti. Potom je Vučić najavio megalomanske infrastrukturne projekte koji će biti finansirani kineskim kreditima. Ukoliko se njegova obećanja ostvare, glavni “infrastrukturni” poduhvat u našoj zemlji narednih godina verovatno će biti put u dužničko ropstrvo. Procenjuje se da će javni dug Srbije do kraja ove godine dostići trideset milijardi evra. Gradnja često nepotrebne infrastrukture zaduženost će povećati, a Srbija će postati zavisna od svih velikih centara akumulacije kapitala. Takav scenario predstavlja pravu nacionalnu katastrofu.

Kineska spoljna politika vođena je kapitalističkim i nacionalnim interesima, isto kao kada su u pitanju zapadne države. Ona sledi Konfučija isto koliko i zapadne demokratije Kantov koncept večnog mira. Kina nije država koja promoviše promenu društvenih odnosa u svetu, kao što je nekad činio SSSR. Ona je danas kapitalistička sila kojoj odgovara status kvo. Kineska spoljna politika je globalistička i ne počiva na proleterskom internacionalizmu. Ona odavno nije antiimperijalistička. Dakle, Kina je danas konzervativna sila u međunarodnim odnosima. Eventualni veći konflikt između nje i SAD biće konflikt dveju konkurentskih kapitalističkih država, a ne sukob autoritarnog sistema protiv demokratije (neideološki multilateralizam). Kina će podržavati razvoj nerazvijenih zemalja samo ako je to u njenom nacionalnom interesu.

Najvažnije odluke kojima se uobličava ekonomski i politički sistem u Srbiji donose se od strane velikih sila. Srbija je polukolonija, države kojima smo podređeni kontrolišu političke procese u našoj zemlji

Glavni unutrašnji politički događaji u Srbiji 2021. su preuzimanje predsedničke funkcije u SAD od strane Bajdena i parlamentarni izbori u Nemačkoj, koji će biti održani u septembru. Kako ovi događaji utiču na položaj naše zemlje?

Da Vas podsetimo:  Oko čega ratuju Telekom i SBB?

Bajdenova administracija sledi agresivan spoljnopolitički kurs. Zaoštravanje odnosa sa Rusijom već je počelo. Suportstavljanje kineskom uticja na Balkanu je vrlo verovatno. Izvesno je da će Bajden, za razliku od Trampa, uložiti velike napore da reintegriše evroatlanski blok, kako bi se udruženim snagama suprotstavio Kini i Rusiji.

Poznavaoci prilika smatraju da u Nemačkoj posle izbora neće doći do velikih promena. Zeleni i SPD u vladi biće bliži SAD, CDU/CSU biće otvoreniji prema Rusiji. Sociolog Volfgang Štrek zaključuje „Centrism über alles?“ Ko god da bude nemački kancelar, on će u Srbiji tražiti novog Nedića. Nemačkoj Srbija treba kao aneks njene privrede. Ona, EU i SAD ne podržavaju, već suzbijaju demokratiju i ekonomski razvoj u našoj zemlji. Svoje ciljeve mogu ostvariti samo preko autoritarnog režima, spremnog na kolaboraciju. Naravno, isti je slučaj i sa Kinom.

Sve u svemu, međunarodni položaj Srbije neće se bitno promeniti, a pritisak za priznanje Kosova biće pojačan. Rusija nema ni izdaleka uticaj na Balkanu kakav joj se na Zapadu pripisuje. Johanes Han je 2019. primetio da je EU precenila Rusiju, a podcenila Kinu. To je svakako tačno. Teksas ima moćniju ekonomiju od Rusije. Jedina poluga preko koje ona može da utiče na zbivanja u ovom delu Evrope je izvoz energenata. Tome treba dodati i rusofilski stav u doborom delu javnosti u Srbiji. Ali, ništa više od toga. Smatra se da Rusija nema ambiciju da balkanskim državama ponudi neku alternativu za članstvo u EU. Važno joj je da Srbija ne postane članica NATO.

Iako je Kina danas prisutnija na Balkanu nego prothodnih decenija to, ipak, nije dovelo do ravnoteže moći između velikih sila na našem prostoru koja bi otvorila razvojne perspektive za Srbiju. Naprotiv, samo je povećan broj moćnih država kojima moramo da plaćamo danak.

Da Vas podsetimo:  Nova vrata na Hramu Svetog Save hit na internetu: Kažu – ko ih vidi mora da se krsti

Ako se sukobe na Balkanu SAD i Kina, Vučić neće moći da podrži obe, kao što je do sada činio. Veliki problem za opoziciju je što do sada nije imala spoljnopolitički oslonac. Neke stranke insistiraju na pitanju Kosova kako bi dobile podršku Rusije, kao zastupnice njenih interesa. Ukoliko se Kina i SAD budu konfrontirale na Balkanu u Srbiji može doći će do političke pluralizacije. Vučićevi protivnici moći će da se postave kao zastupnici one svetske sile koja mu nije naklonjena. Na žalost, u polukolonijalnim državama nema mnogo autonomnih političkih aktera.

Orijentacija Srbije ka Kini nije Vučićeva promišljena geopolitička orijentacija. Ona je delimično njegov pokušaj da odugovlači izvršavanje obaveza prema zapadnim silama, koje su ga i dovele na vlast da bi prizno Kosovo, isterao Rusiju sa Balkana i pomogao im u kontroli Republike Srpske

Najzad, kineske investicije otvaraju više mogućnosti za korupciju nego kad su u pitanju zapadne. Mada, naravno, ne treba potceniti obim korupcije koji postoji na Zapadu. Izgleda da Srbija služi kao praonica novca i zapadnim komapnijama.

Vučićeva ekonomska i spoljna politika bazirana je na eroziji ekonomskog i nacionalnog suvereniteta. Cilj je pretvaranje Srbije u polukolonijalni ekstrateritorijalni posed stranog krupnog kapitala. Društvo je već iscpljno i onesposobljeno da se brani od naprednjačke agresije.

Geopolitika definiše gde si i šta možeš da uradiš. Srbija je i dalje u zapadnom zagrljaju. Njena emancipacija je moguća samo ukoliko nastane masovni svetski pokret protiv globalizovanog kapitalizma.

autor:Miroslav Samardžić

http://www.nspm.rs/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime