U poslednje vreme kad su vidljive geopolitičke promene u celom svetu, na prostorima Balkana bave se gledanjima koja su vezana za srebroljubni aršin i obmanu – po kome su jezuiti stvarali ateiste i fašiste, a mi bili u zabludi da su kod komšija svi bili na pravoj slobodarskoj strani. Ta će laž kasnije izazvati ozbiljan preduslov nastavka ideje: 1/3 pobiti, 1/3 proterati, i 1/3 pokatoličiti. Pri tome, ne žaleći ni zemlje ni krvi za zajedničkim životom i univerzalnim vrednostima, mi ponovo nastavljamo iluziju koja nas vodi u apsolutni nestanak. Do kada?
Kod nas niko i nikada nije valjao, niti će! Dok ništa nije sporno ni kod ”Spremnih za dom”, kao ni kod “Božijih ratnika“ koji vršljaju od Bosne pa u svim pravcima sveta uzvikujući: „Alah je veliki“ za račun razno-raznih terorističkih grupacija i njihovih nalogodavaca, bez ikakvih konsekvenci, pri čemu su oni uvek ”elita” ili u najmanju ruku ”cvijeće naroda” gde su najzaslužniji ”zlatno cveće” koji primaju boračku nadoknadu iz našeg budžeta. Tako smo u istom tom duhu prethodnih 20 godina vjerovali da smo mi zadnja generacija koja je morala ratovati i da će sutra neko pronaći formulu suživota. Čak su nam ponovo prodali primamljivu ideju koja je glasila: ”Državna zajednica BiH je sastavljena od dva entiteta BH federacije sa 51% teritorije i Republike Srpske sa 49% teritorije!”. Obrazloženje je bilo: “Ako Švajcarska može funkcionisati sa 26 kantona, četiri službena jezika i naroda, zašto mi ne bi smo mogli funkcionisati sa dva entiteta i tri naroda i kao „tri“ jezika!?”. Svi smo se složili, a ništa nije bilo tačno, i ništa nije bilo tako. Odmah nakon prestanka rata u BH federaciji formirani su kantoni u okviru prostora Hrvata i bosanskih muslimana ili ti Bošnjaka, kako bi osjećaj da ćemo i mi biti ”Švica” bio potpuniji. Međutim, u dogovoru su učestvovali ”loši momci” tj. Srbi, pa je taj međunarodni ugovor je postao ništa drugo do polazna osnova za naš svakodnovni košmar, koji traje bez prestanka do današnjeg dana.
Pored državnog uređenja koje garantuje posebnost i samostalnost kantona da pritom ne ugrožava efikasno funkcionisanje celine, rasprostranjeni mehanizmi neposrednog i poluposrednog učešća građana u vlasti, kao i međunarodnopravno priznat status neutralnosti, Švajcarsku odlikuje i specifična politička kultura koja neguje kompromis i gde je sve zasnovano voljom zajednice. Naravno, bitna odlika zemlje koja nam je data za primer je i ekonomsko bogatstvo i visok materijalni standard stanovištva, te bi trebalo da nas očekuje isto, ili, što bi mi rođeni u Sarajevu rekli očekuje nas „šatro“ isto. Verovatno zaglušeni od detonacija ili uticaja osiromašenog uranijuma ili pak zato što su većinu pohapsili i odveli preko atlantika, ili zato što je svima bilo dosta rata, kolektivno smo se povinovali još jednoj mađioničarskoj predstavi, u kojoj smo nesvesno bili glavni akteri na sceni zablude.
U Bosni i Hercegovini je bio problem što se opštine u Republici Srpskoj nazivaju ”srpske” pa su opštine koje su se našle na granicama entiteta morale da imaju prefiks ”istočne”, iako su se na ”zapadu” tj. u federaciji zvale baš onako kako su oni hteli. Jednakost i ravnopravnost nisu izgleda upitni? Sud i Tužilaštvo BiH se ne spominju u „Dejtonu“, to su institucije za sprovođenje strategije za rešavanje ratnih zločina koje su počinili Srbi, po principu: ”što bitniji i što više!?”. ”Elitne muslimane” nikako nije dozvoljeno spominjati u tom kontekstu, a Hrvate po principu u meri sportskog ribolova: ”uhvatiš, pohvališ se i pustiš”. To što su postrojbe klicajući poglavniku na tenkovima po Bosni špartale, doduše onuda kuda im je rečeno, nikoga i nije briga. Pošteno, nema šta! Naravno ukinuli su nam i zastavu, grb i himnu. Da podsetimo, da nekad nikome nije smetalo što je himna SFRJ bila instrumentalno ista kao himna Poljske. Tako smo stigli i do institucije ”užasnog srama” koja se još i zove ”Ustavni Sud”. Jedna od osnovih obaveza ovog tzv. Ustavnog suda je štićenje ljudskih prava, iako se na presude Evropskog Suda za ljudska prava gotovo ne obazire. Naravno njima u tom sudu srama je bitno da zadovolje želje glavnog Kalifa i da ne diraju običajno pravo najstarijeg Izetbegovića, a to je, da se Kalif za sve pita. Ko će se procesuirati, kada i koliko će mu se presudit. Videli smo da je širok opseg nadležnosti Suda srama pa je tako Kalif zainteresovan i kada ćemo mi i kako nešto slaviti i proslavljati.
Da li ćemo jednom za svagda reći ono što smo mi znali čitavo ovo vreme: ”Dobrovoljačka je zločin, Tuzlanska kolona je zločin, Treći korpus ABiH sa DŽihad ratnicima je zločinački, Markale su zločin koji su organizovali pripadnici ABiH, Srebrenica je zločin koji je Alija dogovorio sa Klintonom, u Sarajevu su masovno ubijani u organizaciji onih što su tada predstavnjali vlast…”
Ali da to kažemo saborno, svi zajedno, i glasno i jasno, kao što treba da kažemo i ono što su nam nametnuli da ne smemo da kažemo: „Mi smo ponosni na otadžbinsko-odbrambenu borbu u kojoj smo učestvovali i opet bi učestvovali jer smo svesni da nismo ništa radili kako ne treba. Bog nam je svedok. Grešni smo ako je greh braniti svoj narod. Naprotiv, znamo da je to bila najsvetija dužnost onih koji su bili sastavni deo istorijskih događaja“. U današnjem trenutku nepravedno utamničeni u raznim kazamatima plaćaju najvišu cenu našeg življenja i naše slobode, to ponajpre moraju znati oni koji su se otrgnuli od Srpske, uzimajući pozamšne novce u zajedničkim organima (koji su sve samo ne zajednički), kako bi konačno shvatili da je zadnji momenat da se ostave ”priče o kriminalu” i krenu ka sabornosti svog našeg naroda! Takođe, moraju biti svesni da gotovo ne postoji ni jedan ministar ”Saveza za promjene” koji nije svoju imovinsku kartu ustostručio, naravno da ne bude zabune, gotovo je isto i u drugom bloku. Pri tome, ne mogu a da ne napravim jednu malu digresiju i istorijsku istinu da jedino komunisti uzimaju u kontinuitetu zadnjih sto godina bez obzira koja je opcija trenutno na vlasti! Iako i dalje nema odgovora na tu sramnu činjenicu, pitam se, čime su to zaslužili?
Smatramo da je dvadest godina iluzije i trpeljivosti dovoljno dugo vreme da kažemo: “Probudili smo se konačno” i da u skladu sa političkom kulturom srpskog naroda koji zadnjih 100 godina na ovim prostorima neguje kompromis suživota i praštanja, da želimo da odlučujemo a sudbini svoga naroda voljom naše zajednice, stoga Vas obaveštavmo:
Aneks 4 dejtonskog ugovora koji je Ustav Bosne i Hercegovine u preambuli kaže: „Polazeći od poštovanja ljudskog dostojanstva, slobode i jednakosti… Posvećeni miru, pravdi, trpeljivosti i pomirenju… Uvereni da demokratske državne institucije i pošteni postupci najbolje dovode do mirnig odnosa u pluralističkom društvu… U želji da se unapredi opšte blagostanje i privredni rast putem zaštite privatne svojine i unapređenja tržišne privrede… Obavezujući je za sve u Bosni i Hercegovini, pa tako i za Vas gospodo drugih nacija.
Stoga se nameće sledeće:
-Obavezni ste prestati sa retroaktivnom primenom zakona na štetu okrivljenih
-Obavezni ste priznati presude MSLJP (Međunarodnog suda za ljudska prava)
-Prestati kršiti Osnovna prava okrivljenih Garantovana EKLJP (Evropskom konvencijom o ljudskim pravima)
-Morate doneti zakon o Ustavnom sudu sa kojim će biti saglasna Republika Srpska
-Prestanite okupljati Sudije i Tužioce sumnjive ratne prošlosti, učesnike u progonima pripadnika srpskog naroda
-Vratite sistem pravosuđa u izvorne okvire Ustava BiH jer je sadašnje stanje i sistem leglo korupcije i kriminala
-Prestanite prikrivati zločine nad pripadnicima srpskog naroda
Pošto smo u potpunosti saglasni sa izjavom predsednika VSTS (visokog sudskog i tužilačkog savjeta): ”da su sva kadrovska rešenja dosadašnjih galavnih tužilaca bila pogrešna”, a znajući kako istorija govori o tome kako ”izbori jučerašnjice” utiču na današnje odluke, konstatujemo da bilo koja polazna tačka nije prosto proizvoljna već direktno uobličava ili izobličava osnovni kontinuitet istorije. Zato gospodo, povedite računa o toleranciji i kompromisu ili kako bi mi Srbi rekli: ”od Boga vam prosto bilo”, jer mi znamo šta nam je i kako dalje činiti. Samo je potrebno da ponovo definišete polaznu tačku, jer smo mi pokazali, kako već napomenuh, da u zadnjih sto godina možemo sa Vama, mada nam je, iskreno, bilo lepše do trenutka dok Vas nisu izmislili, odnosno kada su neki od nas zbog ličnog benefita pristali na projektovanu ulogu u kreiranju lažne istorije. Na kraju, ako nam je međunarodni ugovor kojeg su potpisali Amerikanci, Rusi, Englezi, Nemci, Francuzi, Srbi, Hrvati pa i svi BiH građani garantovao dostojanstvo, zašto bi danas dozvolili da nam ga Bošnjaci ili bilo ko drugi uzme?!
Da ne ostavim ovaj tekst nedorečenim, uzimajući sve u obzir, jedini put koji nam ostaje, je NEZAVISNA i SAMOSTALNA SRPSKA!
Za „ČAST OTADŽBINE“
Branislav Okuka
www.fsksrb.ru
