Napad na Kovića je napad na sve nas

Ako danas u borbi za poštovanje prava na univerzitetu ne budemo u kolegijalnoj solidarnosti zajedno, sutra ćemo na ideološkim vešalima visiti odvojeno

Iako je naveden u naslovu teksta, ovaj tekst nije napisan u odbranu prof. dr Miloša Kovića, već u odbranu javnog interesa, koji je, po svemu sudeći, grubo narušen već u početnoj fazi postupka za izbor u zvanje jednog nastavnika na Katedri za opštu istoriju novog veka Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Prirodno je da Miloš Ković brine o zaštiti o svojih subjektivnih prava i interesa, a da fakultetski i univerzitetski organi brinu o javnom interesu, pošto je država poverila fakultetima i univerzitetima jedan krug javnih ovlašćenja, ali tako što će ih vršiti u javnom, a ne privatnom interesu (čl. 1. i 7. Zakona o opštem upravnom postupku). Problem nastaje kada fakultetski ili univerzitetski organi počnu da rade u privatnom, a ne javnom interesu. Tada brigu za zaštitu javnog interesa mora da preuzme univerzitetska zajednica, pokazujući time da je univerzitet dostojan autonomije koja mu je od države priznata.

Pristup koji svaki univerzitetski spor devalivira i svodi na nivo privatne stvari koja se isključivo tiče strana u sporu opasan je ne samo za integritet akademske zajednice, već i za opstanak autonomije univerziteta. Tako se razbija jedinstvo akademske zajednice, jer se ona pretvara u skup pojedinaca koji nemaju zajedničku svest ni o staleškom, niti o javnom interesu. To je, naravno, početak kraja autonomije univerziteta, jer je tradicionalna evropska ustanova autonomnog univerziteta nastala iz srednjovekovnih solidarnih korporacija nastavnika, pa se prvobitno rečju universitas označavao jedan nastavnički esnaf.

Država je priznala autonomni status univerzitetu zato što je u njemu prepoznala kolegiju koja ima specifične zajedničke interese i koja je uz to kadra da vrši izvesne javne funkcije, kao što su i drugi esnafi u poretku srednjovekovne države vršili pojedine javne funkcije (pored privredne i socijalnu, versku, vojnu). Sledstveno tome, kada univerzitet prestane da bude solidarna staleška kolegija – universitas, tada i autonomija gubi svoju opravdanost. Uostalom, zašto bi u budućnosti naspram desuverenizovane države stajao autonomni univerzitet kao homogena staleška kolegija? Nije li u intersu „Megalopolisa“ (S. Vladušić) da svaku tradicionalnu zajednicu, kakva je i evropski autonomni universitas, razvlasti i rasparča?

Zato postupak izbora u zvanje prof. dr Miloša Kovića ne sme da ostane stvar koja se tiče samo njega, već cele srpske univerzitetske zajednice.

Zloupotreba javnog ovlašćenja

Postupak izbora u zvanje jednog nastavnika na Katedri za opštu istoriju novog veka Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu nalazi se u početnoj fazi. Nadležna Katedra i Odeljenje za istoriju uputili su dekanu FF inicijativu za pokretanje postupka sa predlogom Komisije za pisanje izveštaja o kandidatima. Ovaj inicijalni akt Odeljenja ne sadrži obrazloženje, iako je obrazloženje obavezni element takvog akta prema čl. 7. Pravilnika o načinu i postupku sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika Univerziteta u Beogradu i čl. 128. Statuta Filozofskog fakulteta.

Već takva očigledna formalna protivpravnost inicijalnog akta svedoči o jasnoj nameri većine na nadležnoj Katedri i Odeljenju za istoriju FF da navedeni izborni postupak vode protivno zakonskim, univerzitetskim i fakultetskim aktima. Uz to, sastav predložene Komisije je takav da ne garantuje nepristrasno odlučivanje o kandidatu, stoga što su predloženi članovi u sukobu interesa u odnosu na kandidata prof. dr Kovića, pa prema Zakonu o opštem upravnom postupku i Etičkom kodeksu UB moraju biti izuzeti iz postupka izbora.

Stvari deluju još drastičnije kada se ima u vidu suština inicijalnog akta. Naime, nadležna Katedra, a potom Odeljenje za istoriju, predložili su dekanu FF da raspiše konkurs za reizbor jednog nastavnika u zvanje vanrednog profesora, iako prof. dr Miloš Ković, koji se trenutno nalazi u zvanju vanrednog profesora, ispunjava sve potrebne uslove za izbor u zvanje redovnog profesora. Glasajući za akt ovakvog sadržaja većina članova Veća Odeljenja za istoriju FF prekršila je čl. 5. st. 2. Zakona o opštem upravnom postupku, u kome je jasno definisano da „kada je zakonom ovlašćen da odlučuje po slobodnoj oceni, organ odlučuje u granicama zakonom datog ovlašćenja i saglasno cilju zbog kog je ovlašćenje dato.“

Naime, fakultet je javna ustanova, pa stoga članovi veća fakulteta (u ovom slučaju odeljenja) sve odluke moraju donositi u javnom interesu, a ne proizvoljno i prema ličnim afinitetima. Član veća odeljenja ili fakulteta nije apsolutni vlasnik svog glasa, kao kada u svojstvu birača glasa na parlamentarnim ili lokalnim izborima, već njime raspolaže kao nosilac javnog ovlašćenja u granicama takvog ovlašćenja.

Kada je potpisnik ovih redova protipravno izgubio posao na kragujevačkom Pravnom fakultetu sada već daleke 2010. godine, tada je akademik Kosta Čavoški o istovetnoj stvari napisao sledeće: „Kao što sudije ne presuđuju po vlastitom ćefu nego po zakonu, pa moraju osuditi okrivljenog čiju krivicu potvrđuju valjani dokazi ili ga osloboditi ako takvih dokaza nema, tako i član Nastavno-naučnog veća, kao vršilac javnog ovlašćenja, mora dati pozitivan glas za onog kandidata koji ispunjava sve uslove za izbor u zvanje, kao što svoj glas mora uskratiti ako ti uslovi nisu ispunjeni.“

Dajući podršku predlogu Katedre da se izabere komisija za reizbor, a ne za izbor u više zvanje, iako prof. dr Miloš Ković ispunjava za to sve uslove, članovi Veća Odeljenja za istoriju FF zloupotrebili su javno ovlašćenje. Donošenjem inicijalnog akta bez ikakvog obrazloženja, nisu ni pokušali da sakriju činjenicu da su glasali isključivo po svom ćefu. Ostaje jedino nedoumica, da li je takvo ponašanje posledica neznanja o prirodi javne funkcije koju vrše ili je, pak, posledica višegodišnje nekažnjene bahatosti.

Pošto inicijalni akt usvojen na Veću Odeljenja za istoriju FF zbog očigledne formalne i materijalne protivpravnosti ne ispunjava uslove da se smatra pravno valjanom obrazloženom inicijativom iz čl. 7. navedenog Pravilnika UB i čl. 128. Statuta Filozofskog fakulteta, dekan Filozofskog fakulteta dužan je da samostalno uputi Izbornom veću predlog nove nepristrasne i kompetentne Komisije za pisanje izveštaja o izboru jednog nastavnika u zvanje redovnog profesora. Odgovornost dekana je u ovom slučaju tim veća, zbog toga što je prema čl. 202. Statuta Filozofskog fakulteta upravo dekan taj koji odgovora za zakonitost rada na fakultetu.

Ukoliko dekan Filozofskog fakulteta ne bi postupio na ovaj način, već bi javnu funkciju dekana vršio po ličnom ćefu, a ne u skladu sa javnim interesom, tada bi morali da reaguju inspektori Ministarstva prosvete za visoko školstvo. Jer, autonomija univerziteta se ne može izjednačiti sa privatizacijom javne funkcije, niti sloboda koju uživa univerzitet u nastavno-naučnom procesu podrazumeva arbitrarnost u izvršavanju zakonskih i univerzitetskih propisa. Istovremeno, Nastavno-naučno veće Filozofskog fakulteta u takvoj situaciji bilo bi dužno da iskoristi svoje pravo predviđeno Statutom FF i donese samostalnu, pravno valjanu odluku o novoj Komisiji za pisanje izveštaja o izboru jednog nastavnika u zvanje redovnog profesora.

Pravo iznad ideologije

Navdene činjenice iz inicijalne faze postupka za izbor u zvanje na Katedri za opštu istoriju novog veka Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu takve su da bi morale izazovu uzbunu unutar srpske univerzitetske zajednice. Ako u onom što se dešava kolegi Koviću budemo videli samo njegove i ideološke stavove njegovih protivnika, bojim se da nećemo videti da se pred našim očima događa drastični primer uzurpacije javnih ovlašćenja od strane jedne grupe koja do sada nije kažnjena za svoju samovolju.

Ako danas, parafrazirajući Napoleona, u borbi za poštovanje prava na univerzitetu ne budemo u kolegijalnoj solidarnosti zajedno, sutra ćemo na ideološkim vešalima, ovim ili onim, visiti odvojeno.

Kada je potpisnik ovih redova 2010. ostao bez posla, tada su pismo protesta ondašnjem ministru prosvete protiv nezakonite odluke NNV Pravnog fakulteta u Kragujevcu potpisali, između ostalih, prof. dr Slobodan Antonić i doc. dr Jovo Bakić, prof. dr Aleksandar Lipkovski i prof. dr Srbijanka Turajlić, prof. dr Vesna Rakić-Vodinelić i prof. dr Danilo Basta.

Imajući to iskustvo, hoću da verujem da će u postupku izbora prof. dr Miloša Kovića na Filozofskom fakultetu volja za poštovanjem prava biti jača od samovolje nekoliko pojedinaca. Biće to test koliko Filozofski fakultet u svojim redovima ima onih koji, rečju Karla Jaspersa, „u sebi nose ideju univerziteta“.

Miloš Ković je već dovoljno doprineo ovoj ideji time što nije pristao da u mraku fakultetskih kuloara trguje svojim pravima.

Naslovna fotografija: presscentar.uns.org.rs

autor:Zoran Čvorović

https://standard.rs/