Od početka godine do 30. juna, evidentirano je 46 slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara, pokazuju podaci Republičkog javnog tužilaštva. Od tog broja, istakao je na poslednjem sastanku Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, zamenik republičkog javnog tužioca Branko Stamenković, rešeno je 32,16 odsto.
Ovaj procenat obuhvata jednu pravosnažnu presudu i 14 odbačenih slučajeva, jer je ustanovljeno da nema elemenata krivičnog dela, ukazuje Slobodan Radičević, predstavnik Udruženja novinara Srbije (UNS) u toj radnoj grupi i predsednik Izvršnog odbora UNS-a.
Podaci Republičkog javnog tužilaštva
-u 1 predmetu doneta je pravosnažna osuđujuća presuda
-u 4 predmeta u toku je postupak pred sudom
-u 6 je doneto rešenje o odbacivanju krivične prijave
-u 8 je napravljena službena beleška
-u 5 je u toku postupak sprovođenja dokaznih radnji
-u 20 se prikupljaju potrebna obaveštenja
-u 2 ni nakon preduzimanja mera u predistražnom postupku učinilac nije identifikovan
– Reč je o situaciji o kojoj često raspravljamo na radnoj grupi, a to je da veliki broj događaja, koji mi novinari smatramo napadom ili ugrožavanjem bezbednosti kolega, ostaju ispod radara zakona. Dakle, zakon ih ne prepoznaje kao krivično delo. Sve vreme i kolege i ja podvlačimo da se mora dopuniti Krivični zakonik tako da obuhvati i situacije koje predstavljaju realnu opasnost po bezbednost novinara, a sada nisu zakonom propisane – ističe Radičević.
Predsednik Izvršnog odbora UNS-a ukazuje da na izmenama Krivičnog zakonika, koji bi trebalo da obuhvati sve ono što u važećem pravnom aktu nedostaje, a odnosi se na bezbednost novinara, radi „vrhunski tim pravnih stručnjaka“. Predlog zakonskih izmena, dodaje, „nalazi se u fazi analize“:
– Insistira se da izmene Krivičnog zakonika, kada je reč o bezbednosti novinara, treba da budu urađene po ubrzanom postupku, kako bi u što kraćem roku otišle na javnu raspravu. Kada bi te izmene, u formi konačnog zakonskog predloga, mogle da se nađu u parlamentu teško je reći, ali smatram da je moguće očekivati do kraja godine.
Radičević ocenjuje da kod predstavnika države sada postoji više sluha za argumentaciju novinara, ali da je reč o dugoročnom procesu za koji je važan i povratak za sto Radne grupe udruženja koja su je napustila.
– Važan je i podatak predstavnika ANEM-a Verana Matića da je putem novoustanovljenog SOS telefona registrovano oko 100 poziva novinara i medijskih radnika. Od tog broja 80 prijava je upućeno iz lokalnih medija. U svim pozivima bilo je elemenata ugrožavanja bezbednosti novinara. Takođe, primetan je i pad broja prijava u poslednjih mesec dana. Da li je tu reč o efikasnom učinku državnih organa, slučajnosti ili nečem trećem, prerano za zaključivanje – ukazuje Radičević.
Izvor: UNS
