Naši loši krediti

0
858

Američki fondovi koji otkupljuju loše kredite već su uspostavili svoje baze u Poljskoj i Češkoj za operacije u Evropi. Čišćenje terena za planirane poduhvate u Srbiji obavlja finansijska žandarmerija Zapada.

1cde488e084dc5171e4206b8585b9571-700x494

Nedavno je u sred Beograda isposlovala obavezu Srbije da spašava „domaće“ banke na štetu sopstvenih građana i privrede. Nenaplativi krediti biće izmešteni iz banaka na „finansijski buvljak“ gde će ih bagatelno pokupovati strani „investitori“. Zadatak režima je da stvori utisak da je preotimanje stvarne imovine civilizovano i napredno. Strategija za rešavanje problematičnih kredita u Srbiji biće „demokratsko i stručno“ pokriće za zlodela koja nas očekuju.

O novim, moćnim alternativnim finansijskim centrima na Istoku, režim ne razmišlja. Umesto toga napraviće još jedan korak ka potpunoj kolonizaciji Srbije.

MMF zadovoljen?

I sa 484 milijardi dinara ukupno bruto nenaplativih kredita (3,6 milijardi evra) Srbija je finansijski stabilna — uporno tvrdi Guvernerka NBS, Jorgovanka Tabaković.

Predsednik Saveta guvernera NBS Nebojša Savić potkrepljuje njenu tvrdnju izjavom da su očekivanja MMF–a u vezi sa ostvarenjem aktuelnog stendbaj aranžmana sa Srbijom u prva tri meseca zadovoljena. Ne treba da strepimo od kontrole — obaveštava nas TANJUG 28. 4. 2015. Premijer Vučić kaže da nas je MMF čak i pohvalio.

Pastoralnu idilu, međutim, kvare ocene MMF–a da je kreditna aktivnost ostala nepromenjena (niska), dok istovremeno iznos problematičnih kredita neprekidno raste.

Direktor Sektora NBS za finansijsku stabilnost Ana Ivković upozorava da je učešće problematičnih kredita veliko u ukupnim pozajmicama, te da i dalje može ugroziti stabilnost finansijskog sistema u Srbiji. Udeo teško naplativih kredita u ukupnim pozajmicama u Srbiji u 2014. je bio 21,5 %. NJihov rast je nastavljen i u ovoj godini i iznosi 22,5% za prvo tromesečje.

MMF, po osnovu aranžmana sa Srbijom, zahteva da se za privatne banke napravi izlaz iz ove situacije. Domaćin (Srbija, NBS) je opomenut i na rizike u sprovođenju aranžmana, a koji se odnose na prenošenje efekata iz regiona prepunog loših kredita, tržišnu nepredvidivost i nedoslednost u rasprodaji kolektivne imovine (realizaciji strukturnih reformi).

Ako je za utehu, problematični krediti su nosioci velikog rizika u bankarskim sistemima skoro svih država Centralne i Istočne Evrope. Ovakva situacija ne može biti slučajnost već samo uspešan rezultat dobro osmišljenog geofinansijskog rata. Oko Rusije se pravi koridor opljačkanih i osiromašenih država.

Fond strateške kulture je nagovestio dešavanja u vezi sa problematičnim kreditima u Srbiji još decembra 2012. (Prekinut bankarski blickrig na evropski Istok) i marta 2013. (Nenaplativi krediti — Uvod u pljačku državne i zajedničke imovine u Srbiji). Već tada je rečeno da bi elementarno poštovanje dobre bankarske prakse sprečilo pojavu mnogih problematičnih kredita.

Da Vas podsetimo:  OVO NEMA NIGDE Za autističnu decu Srbija ne mari

U uslovima postojanja viška banaka i viška novca za kreditiranje, osnovni problem banaka postaje bilo kakvo upošljavanje kapitala (uz dobro obezbeđenje naplate duga) a neophodne procedure postaju „suvišne“ na radost hitrih i polupismenih biznismena. Prudenciona (prethodna, preventivna) kontrola rada banaka od strane NBS, koje se Guvernerka u zlo doba setila, upravo je trebala da spreči neprofesionalno i nesavesno poslovanje. Kako to nije činjeno, MMF je odlučio da se i sam pozabavi ovim poslom u Srbiji. Namera u suštini nije loša ali kao i obično kada je reč o Srbiji, kasni desetak i više godina. Mada predstavnik MMF bukvalno sedi Guvernerki uz koljeno.

Igrale se delije

Krajem 2012. dozvoljeno je bankama da prodaju dospele dugove pravnih lica nekreditnim organizacijama, tj. popularno rečeno — legalnim uterivačima dugova.

Nezadovoljan zabranom bankama da nekreditnim organizacijama prodaju i dospele dugove fizičkih lica, tj. građana — tadašnji Sekretar udruženja banaka Srbije, Veroljub Dugalić zloslutno je najavio da će ta zabrana biti privremena. Sudeći po ključnim zaključcima dvodnevne konferencije u režiji NBS, 28. i 29. aprila ove godine pod nazivom „Beogradska inicijativa — rešavanje pitanja problematičnih kredita u Srbiji“ izgleda da je Veroljub bio u pravu.

Skup su otvorili Guvernerka NBS, ministar finansija Dušan Vujović, Fernando Montes–Negret iz Svetske banke, Deheng Kim iz MMF–a, Mateo Patrone iz EBRD i Tomas Lubek iz Međunarodne finansijske korporacije. Društvo je zaista probrano.

Svetska banka finansira uništenje ostataka predkapitalističkih svojinskih oblika i odnosa; MMF joj kao sestrinska organizacija u tome pomaže, kao zalagaoničar i dreser dužničkih robova; EBRD je dušebrižnik nad ekonomskim razvojem koji ne postoji i istovremeno spaja posrnule sa predstavnicima privatnog kapitala kao što je Međunarodna finansijska korporacija (IFC). Zanimljiv je stav EBRD da je problem nesavesnog rada banaka pre svega problem države Srbije. Takođe EBRD smatra da je Balkan iako ugušen nenaplativim kreditima još uvek pun potencijala!? Verovatno pažljivo prate geološka istraživanja.

Prvoga dana konferencije oko 150 stranih i domaćih stručnjaka je tragalo za mogućim rešenjima oslobađanja banaka balasta teško naplativih kredita. Pravnici među njima, i ekstra unajmljeni pravni konsultanti za izradu Strategije za rešavanje problematičnih kredita, imali su istaknuto mesto u ovom poslu.

Da Vas podsetimo:  "ŠEFE..." Kad fikus mutira u jastreba

Zaključci nakon prvog dana su: rešavanje pitanja problematičnih kredita od velikog je značaja, aktivnosti javnog sektora moraju biti koordinisane, finansiranje rešavanja ovog problema mora doći od privatnog sektora a javni sektor će podesiti propise za privlačenje investitora.

Razvoj tržišta problematičnih kredita je „proglašen“ za apsolutni prioritet. Za razliku od Srbije koja sama ide u susret željama svojih zapadnih prijatelja, sirotoj Grčkoj je ovakav zahtev izdiktiran. Zato je Gardijan i nazvao EU — zelenaški konglomerat. Na primeru pregovaranja Grčke i njenih poverilaca oko razrešenja dužničke krize profesor V. Katasonov uočava da ni državni činovnici, ni MMF i slični, ne predlažu nikakve kardinalne ideje. „Zato se pojavljuju ideje da ni na nacionalnom nivou, ni na nivou međunarodnih organizacija niko ne diskutuje o tome kako da se sasvim izađe iz dužničke krize“ („Grčka: ‘Prva lasta’ svetske finansijske katastrofe“, FSK, 25. juli 2015).

Razvoj bilo kog tržišta, pa i tržišta nenaplativih kredita, podrazumeva povećanje broja učesnika i obima kapitala koji se na njemu obrće. Radi perspektivnosti, u ovaj kotao treba da dopadne što više klijenata banaka i to po svim dužničkim odnosima koje su uspostavili. Zato je nelogično da će MMF–a i NBS unaprediti rad banaka kako bi se smanjio broj nenaplativih kredita.

Kako bi razvoj ovog nakaradnog tržišta ljudske propasti trebao biti sproveden, da se naslutiti iz tematike rada drugog dana Konferencije. Skup učesnika je bio uži. Samo ljudi režima i međunarodnih finansijskih institucija.

Ključna rasprava je vođena o unapređenju procena vrednosti stambenih nepokretnosti (datih kao hipotekarna zaloga za obezbeđenje vraćanja kredita), razvoju sekundarnog tržišta problematičnih kredita i primerima uspešno sprovedenih korporativnih restruktuiranja.

Gore pomenuto društvo se složilo da prvi korak u izradi Strategije bude definisanje Akcionog plana. Takođe su se složili da jedna od ključnih oblasti Akcionog plana bude pravni okvir za prinudnu naplatu i stečaj kao instrumente razvoja tržišta nenaplativih kredita.

Možda je baš ovo razlog što se Strategija ne pojavljuje u javnosti. Trebala je biti obznanjena u junu, ali nije. A kad će, ne znamo. U svakom slučaju, građani Srbije bi trebali i te kako da se zainteresuju za ovu problematiku, jer se tiče sudbine mnogih.

Da Vas podsetimo:  Ova firma u Srbiji ne otpušta zaposlene već im ISPLAĆUJE NOVČANU POMOĆ

Ne čekajući Strategiju, predstavnici Srbije i predstavnik IFC su 18. maja 2015. potpisali Memorandum o realizaciji programa za rešavanje pitanja dugova. Nekome se baš žurilo.

Da bi nam bila očiglednija logika cele ove predstave, podsetićemo se na način rada investicionih banaka tj. fondova. Kada kredit postane problematičan, tj. kada se ne vraća u ugovorenim rokovima, zajmodavac (banka) prodaje hipoteku investicionoj banci. Investiciona banka kombinuje ovako otkupljen zajam sa drugim otkupljenim zajmovima (za kupovinu auta, školovanje, dugovi sa kreditnih kartica itd.) i formira paket — derivat koji se naziva „obveznice sa zalogom“ ili CDO. Nadalje, investicione banke prodaju ove CDO investitorima, običnim ljudima. Krajnji kupci postaju i neizbežne žrtve „ako đe zapne“.

Stajna tačka i vrzino kolo

U Srbiji ima 55.200 privrednih subjekata čiji su računi blokirani zbog neplaćenih dugova. Praktično svako šesto preduzeće i preduzetnik su potpuno nesposobni da izmiruju svoje obaveze. Iznos „blokade“ iznosio je krajem 2012. godine 120 milijardi dinara a tokom iduće 2,5 godine je više nego dupliran i iznosi 250 milijardi dinara.

Na blokirana preduzeća „otpada“ 11% ukupnog dugovanja privrede od oko 18 milijardi evra. Blokirani su najozbiljniji kandidati da preko stečaja dospeju na tržište dugova.

Sa pomenutih 484 milijarde nenaplativih kredita stavljenih u odnos prema BDP, Srbija je prva u Evropi. Najviše problema sa otplatom dugova imaju preduzeća, gde je udeo nenaplativih kredita u aprilu ove godine dostigao 28,8%.

Prema podacima NBS na kraju prvog tromesečja, u građevinarstvu se svaki drugi kredit (50%) pokazao kao nenaplativ. Upravo su ovi dugovi poslastica fondova koji ih kupuju po 10 do 15% od njihove nominalne vrednosti. Nekretnine prisvajaju u celosti.

U prerađivačkoj industriji i trgovini svaki četvrti kredit je nenaplativ. Učešće loših kredita građana je poraslo na 10,8 %.

U idealnom slučaju, rasta BDP u Srbiji ove godine neće biti. Uz najavljena otpuštanja radnika u javnom sektoru jasno je da će se porast nenaplativih kredita nastaviti. Banke nisu spremne da promene svoju (ne)poslovnu filozofiju.

Postoje i drugačiji modeli rešavanja finansijskih i privrednih kriza koji ne podrazumevaju da sva imovina ode u ruke strancima.

Danas, kada više ne postoji monopol zapadnih finansijskih centara, ostaje pomalo nejasno zbog čega ova vlast ne pregovara i sa bankarima Evroazije.

Časlav Kuzmanović

Fond strateške kulture

slika https://www.pinterest.com/pin/51721095697659974/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime