Pomračenje uma zahvatilo je one koji bi trebalo da brinu o kulturi. Samo tako bi se mogla objasniti bruka koja se dešava u Kragujevcu u trećoj deceniji 21. veka, i to u zemlji koja se diči Nikolom Teslom, izumiteljem najveće blagodati savremenog čovečanstva – upotrebom električne energije za široke potrebe ljudi. Udruženje pisaca Kragujevca, koje okuplja oko sedamdesetak onih koji pišu prozu i poeziju, ali i prevode sa svetskih jezika, kao i entuzijaste koji domaću književnost prevode na strane jezike, već pet godina nema struju!
-Kancelariju površine od 11 metara kvadratnih, u Karađorđevoj broj 17/33, dodelila nam je Gradska skupština Kragujevca. Kada smo otišli da platimo prvi račun za struju, u Elektrošumadiji su nam kazali da moramo da platimo i dug nekog udruženja koje je u tim prostorijama bilo pre nas. Kažu „Vi ste ulaskom u tu kancealriju nasledili dug“. Kako smo mogli da nasledimo, kada sa tim udruženjem nemamo nikakve veze, a prostoriju smo dobili od Grada. Dug se uvećavao, nudili smo da im damo knjige u zamenu, U elektrodistribuciji kažu „Nas knjige ne intersuju, vi ih čitajte, a nama platite.“ Posle su nam isključili struju. Tražili smo pomoć od Skupštine grada. Dobijali smo , samo, obećanja, čak i od bivšeg gradonačelnika Radomira Nikolića, koji nam je kazao da će sve biti u redu. Međutim, pet godina smo bez struje, i verovatno smo jedino udruženje na svetu koje ne može da upali ni najobičniju sijalicu. – kaže Radenko Bjelanović, predsednik Udruženja književnika Kragujevca.
Nevolja ne ide sama. Pošto su im isključili struju, Uprava za imovinu Grada Kragujevca tužila ih je za neplaćanje zakupa. Ako ne mogu da tuže političke stranke koje su još od početka devedesetih zaposele prostorije u centru grada, simulaciju „pravne države“ valjalo je sprovesti na onima koji pišu stihove. Udruženje je molilo da na ime kirije lokalnoj skupštini plate tako što će im članovi udruženja besplatno prevoditi, a takođe obavljati i lektorske poslove.
-Na naš predlog kazaše nam, ne trebaju nam vaši prevodioci, imamo mi svoju službu, nekoliko njih koji su zaposleni kao prevodioci. Inače, kod nas ima afirmisanih prevodilaca koji su prevodili značajne pisce sa ruskog, engleskog, francuskog, nemačkog, španskog, italijanskog…Obaraćali smo se i mr Miljanu Bjeletiću, članu Gradskog veća za kulturu, on kaže da razume našu nemaštinu, da nas podržava, ali da je tužbu podnela neka druga služba bez njegovog znanja. Odem kod nekog Iskrenovića, u tu upravu za imovinu, a on nam kaže da mi pesnici svet gledamo nerealno, romantičarski, da je poezija jedno, a da se dug mora platiti i tačka. – kaže Bjelanović ističući da su članovi ovog udruženja na svim kulturnim manifestacijama u zemlji i inostranstvu, na kojima su učestvovali, pronosili ime Kragujevca, te da ih je bilo sramota da javnosti saopšte da ih je lokalna nebriga ostavila u mraku.
Ovakav odnos prema kulturi, nažalost, nije od juče. Đura Jakšić, koji je za kratkog života i rada u ovoj sredini, „uspeo“ da mu Kragujevac kuću u kojoj je ovaj siromašni beskućnik stanovao proglasi „Kućom Đure Jakšića“, umro je sa 52 sudske presude. Cinici kažu da je preranom smrću oštetio državu, jer je na osnovu tih tužbi imao da plati pozamašnu sumu, ali i da odleži u apsani.
