„Nema čojstva bez pamćenja“

0
49

Uvaženi Predsedniče Republike Srbije,

Pre više od četvrt veka, na jednom skupu u Matici srbskoj rekao sam, a potom i napisao da su Romi u Srbiji izmišljeni ne bi li se pokazalo da takva „vrsta“ nije ni stradala u Jasenovcu, a ako nisu oni – onda je izmišljotina da su u Jasenovcu stradali i Jevreji i Srbi.

Sinoć, prvoga maja, u Pinokiovom večernjem „nacionalnom dnevniku“ odslušao sam desetak minuta Tvoje priče u Donjoj Gradini gde je obeležavan „Dan sjećanja na žrtve ustaškog zločina genocida NDH u Jasenovcu“. Da iza Tebe nije bila ispisana „parola“ sa tim tekstom, ne bi se ni znao krajnji smisao Tvoje priče – što me nagnalo da se prisetim, možda i sa greškom u citatu, jednoga pesničkog pitanja u obliku prigovora:

„Što zbor zboriš, kad zborit ne smiješ“.

Makar tamo i rekao da se „decenijama o Jasenovcu samo šaputalo“;

Da „mi moramo da govorimo o Jasenovcu jer će drugi da ćute o tome, jer su u Jasenovcu najviše stradali Srbi, a Srbi nisu narod do koga im je stalo i koga treba preterano žaliti“;.

Da su tamo „ubijani… samo zato što su Srbi, Romi i Jevreji;

Da, „ako je to bio pokušaj da se uništi ceo narod, onda je taj poduhvat propao jer smo svi vi i mi deca tih nevinih žrtava… Nije slučajno što se danas o Jasenovcu ćuti, ostali gledaju da o Jasenovcu nikada ne govore“.

Pominjao si samo žrtve, zločince nijednom. Ispada zato da su Srbi, Jevreji i Cigani sami natrčavali na nož, istrčavali pred metak, poturali glavu pod malj, igrala se deca šestardama… čime si abolirao ne samo ustašku Nezavisnu Državu Hrvatsku stvorenu pod neposrednom zaštitom hitlerovske nacionalsocijalističke Nemačke, već i sve ustaške institucije i nebrojene Hrvate (i tada i sada pripadnike navodno originalnog iranskog naroda) okupljene u sveustaškom pokretu sa jedinim ciljem da, u dokolici, obave genocid nad Srbima. Sve to u skladu se Hitlerovim uverenjem da „sva dela imaju smisao, pa i zločin“, što uključuje i njegovu poruku da će „jedna od najvažnijih zadaća nemačke politike u budućnosti biti da se svim sredstvima spre­či dalji porast slovenskih naroda“. I srbskog, naravno.

Da Vas podsetimo:  Čekajući vetar

Ima li se sve to u vidu, Tvoje istupanje u Donjoj Gradini više je ćaskanje na izletu za vikend, nego poruka sa nacionalnim obeležjima. Po tome, potpuno si se izjednačio s onima koji, kako si rekao, „ćute o Jasenovcu… gledaju da o Jasenovcu nikada ne govore“, koji Srbima „naredbodavno savetuju“ da ne govore o svom stradanju, da se ne vraćaju istoriji, „pa makar“ njihova „stradanja bila najveća… (a) teraju nas da se izvinjavamo i za ono što nismo krivi“.

Utoliko pre što si tamo poručio da „moramo sačuvati srpski jezik i ćiriličko pismo“, iako već dugo važi „zakon“ da Država Srbija nije zainteresovana ni za jedno ni za drugo. Umesto da se Ustavom Republike Srbije propiše obavezna upotreba srbskog jezika i ćiriličkog pisma, ćirilica je u Zemlji Srbiji „redak zver“, u Srbiji skoro da i nema novina štampanih ćirilicom, televizije se u svome „pismenom delu“ uglavnom „kite“ latinicom, ulice su živ dokaz da je Srbiji oteto njeno elementarno, „pismeno“ nacionalno obeležje, tako da se ćirilicom „potpisuju“ retki obućari i krojači („imamo mi još poštenih i pametnih ljudi, ali to nećemo dugo trpeti“), a jednoj manje-više nepismenoj bivšoj Srbkinji – ime joj se ne pomenulo – koja je prošla kroz školu, ali škola nije prošla kroz nju, prepušteno je da srbski jezik zagađuje i otvoreno se sprda ne samo sa srbskim jezičkim institucijama i znalcima, već i sa srbskim narodom u celini.

Pa Te pitam, Predsedniče Republike Srbije, da li, u takvim okolnostima, za Srbe ima spasa i da li ćemo dokazane srbske neprijatelje, tako, ostaviti bez posla.

Ilija Petrović

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime