Fenomen feminizacije novinarske profesije dominantan je u poslednjih pet godina kada su lokalni mediji u pitanju – pokazuje istraživanje PU „Lokal pres“.
Istraživanje o mestu i ulozi žena u lokalnim medijima koje je sprovelo PU „Lokal pres“ krajem 2021. godine pokazalo je da žene čine 57 odsto ukupnog broja zaposlenih u redakcijama koje su učestvovale u ovom istraživanju, što predstavlja porast u odnosu na rezultate istraživanja položaja medijskih radnika/ca koje je LP realizovao 2016. godine, kada je 43 odsto medijskih uposlenica bilo angažovano u profesionalnim lokalnim medijima.
Medijske radnice su u nezavidnom položaju u odnosu na kolege, uglavnom zato što se njihove odluke i rad procenjuju sa rodnih pozicija, zato što su izložene seksističkim i mizoginim komentarima, onlajn nasilju i govoru mržnje, a podrška nadležnih institucija (republičkih i lokalnih) i postojećih mehanizama za zaštitu žena, medijskih sloboda i prava, najčešće zataji kada se nađu u takvim situacijama.
Dominantna rodna neosvešćenost lokalnih funkcionera, medijskih sagovornika/ca kao i samih medijskih radnika/ca u drugim lokalnim medijima, znatno otežava proces uklanjanja rodnih stereotipa u lokalnim zajednicama i profesionalizaciju medijske sfere. Jedna trećina ispitanica, pritom, ne veruje u formalne ili neformalne vidove udruživanja zarad promocije rodne ravnopravnosti, zaštite ženskih ljudskih prava, prava i bezbednosti novinara i novinarki, borbu novinarki protiv nasilja nad ženama i slično.
Visok stepen uključenosti čelnica lokalnih medija u poslovanje i kreiranje uređivačke politike medija rezultat je nedostatka resursa neophodnih za proširenje tima. Poznato je da se lokalni mediji godinama nalaze u teškoj finansijskoj situaciji, posluju na siromašnim tržištima sa vrlo malo prihoda od oglašavanja i prodaje, a digitalizacija im nije donela napredak u poslovanju već dodatne izazove u vidu novih formata koji, zbog nemogućnosti da povećaju timove, predstavljaju dodatni teret za već preopterećene medijske radnice.
Od 56 ispitanica iz 53 lokalna medija, čak 20 prima minimalnu mesečnu zaradu od 32 hiljade dinara (9 urednica i 11 novinarki), a 14 njih prima do 40 hiljada dinara (dve direktorke, četiri urednice i 8 novinarki). Kada su u pitanju novinarke, ovako niska vrednost njihovog rada je dodatno obezvređena kada se uzme u obzir činjenica da većina njih izveštava za sve rubrike i sve formate medija u kojem rade.
Istraživanje je pokazalo da su najčešći sledeći pritisci: neravnopravan tretman u odnosu na druge medije od strane izvora informacija; verbalne pretnje i omalovažavanje na društvenim mrežama; seksizam i uskraćivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja.
Dugotrajna izloženost nasilju i pritisku, visok stepen prisutnosti stereotipa na lokalu, nečinjenje ili nedovoljno činjenje državnih organa, manjak empatije i solidarnosti, niska zarada, strah od gubitka posla i neregulisano radno vreme čine lokalne novinarke najugroženijom kategorijom medijskih radnica i radnika.
Čak 88 odsto učesnica istraživanja odgovorilo je potvrdno na pitanje “Da li ste nekada osetili stres, depresiju ili anksioznost zbog posla kojim se bavite?”, a 25 odsto je prijavilo da su zbog njihovog rada njima bliske osobe bile izložene fizičkom i/ili onlajn nasilju (pretnjama na društvenim mrežama, upozorenjima na radnom mestu…)
