Niske zarade, stres i anksioznost prateća pojava za novinarke na lokalu

0
70

Fenomen feminizacije novinarske profesije dominantan je u poslednjih pet godina kada su lokalni mediji u pitanju – pokazuje istraživanje PU „Lokal pres“.

Istraživanje o mestu i ulozi žena u lokalnim medijima koje je sprovelo PU „Lokal pres“ krajem 2021. godine pokazalo je da žene čine 57 odsto ukupnog broja zaposlenih u redakcijama koje su učestvovale u ovom istraživanju, što predstavlja porast u odnosu na rezultate istraživanja položaja medijskih radnika/ca koje je LP realizovao 2016. godine, kada je 43 odsto medijskih uposlenica bilo angažovano u profesionalnim lokalnim medijima.

Medijske radnice su u nezavidnom položaju u odnosu na kolege, uglavnom zato što se njihove odluke i rad procenjuju sa rodnih pozicija, zato što su izložene seksističkim i mizoginim komentarima, onlajn nasilju i govoru mržnje, a podrška nadležnih institucija (republičkih i lokalnih) i postojećih mehanizama za zaštitu žena, medijskih sloboda i prava, najčešće zataji kada se nađu u takvim situacijama.

Dominantna rodna neosvešćenost lokalnih funkcionera, medijskih sagovornika/ca kao i samih medijskih radnika/ca u drugim lokalnim medijima, znatno otežava proces uklanjanja rodnih stereotipa u lokalnim zajednicama i profesionalizaciju medijske sfere. Jedna trećina ispitanica, pritom, ne veruje u formalne ili neformalne vidove udruživanja zarad promocije rodne ravnopravnosti, zaštite ženskih ljudskih prava, prava i bezbednosti novinara i novinarki, borbu novinarki protiv nasilja nad ženama i slično.

Visok stepen uključenosti čelnica lokalnih medija u poslovanje i kreiranje uređivačke politike medija rezultat je nedostatka resursa neophodnih za proširenje tima. Poznato je da se lokalni mediji godinama nalaze u teškoj finansijskoj situaciji, posluju na siromašnim tržištima sa vrlo malo prihoda od oglašavanja i prodaje, a digitalizacija im nije donela napredak u poslovanju već dodatne izazove u vidu novih formata koji, zbog nemogućnosti da povećaju timove, predstavljaju dodatni teret za već preopterećene medijske radnice.

Da Vas podsetimo:  Masovne zloupotrebe i izrazita neravnopravnost u “kampanji pre kampanje”

Od 56 ispitanica iz 53 lokalna medija, čak 20 prima minimalnu mesečnu zaradu od 32 hiljade dinara (9 urednica i 11 novinarki), a 14 njih prima do 40 hiljada dinara (dve direktorke, četiri urednice i 8 novinarki). Kada su u pitanju novinarke, ovako niska vrednost njihovog rada je dodatno obezvređena kada se uzme u obzir činjenica da većina njih izveštava za sve rubrike i sve formate medija u kojem rade.

Istraživanje je pokazalo da su najčešći sledeći pritisci: neravnopravan tretman u odnosu na druge medije od strane izvora informacija; verbalne pretnje i omalovažavanje na društvenim mrežama; seksizam i uskraćivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja.

Dugotrajna izloženost nasilju i pritisku, visok stepen prisutnosti stereotipa na lokalu, nečinjenje ili nedovoljno činjenje državnih organa, manjak empatije i solidarnosti, niska zarada, strah od gubitka posla i neregulisano radno vreme čine lokalne novinarke najugroženijom kategorijom medijskih radnica i radnika.

Čak 88 odsto učesnica istraživanja odgovorilo je potvrdno na pitanje “Da li ste nekada osetili stres, depresiju ili anksioznost zbog posla kojim se bavite?”, a 25 odsto je prijavilo da su zbog njihovog rada njima bliske osobe bile izložene fizičkom i/ili onlajn nasilju (pretnjama na društvenim mrežama, upozorenjima na radnom mestu…)

https://www.cenzolovka.rs/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime