Novi Sad na šarenoj laži

Svakodnevno smo svesni situacija u kojima uprkos tome da je nešto opšti interes ili uprkos tome da je nešto loše, zločinačko ili besmisleno, ima mnogo onih koji okreću glavu od toga.

Ne tiče ih se šta se dešava u njihovom komšiluku, njihovom gradu ili njihovoj državi. Zašto je neutralnost mit kada se radi o ozbiljnoj nepravdi? Iz vrlo jednostavnog razloga, onaj koji ne uradi ništa dok se dešava neka nepravda, nije neutralan, nije nezainteresovan niti posvećen sebi, već je na strani onog ko nepravdu čini.

Besmislenije od onog da se neko bori protiv zdravog razuma, opšte bezbednosti ili opšteg dobra, jeste to da neko govori da ga se to ne tiče. Ne tiče vas se zagađenje, ne tiče vas se nepravda, ne zanima vas ko vam kroji živote i ne zanima vas ko je kriv što nam je tako kako nam je. A šta vas zanima i šta vas se tiče?

Navodim vam primer:

Koliko znate o Beogradu na vodi? Ne govorim o onome o čemu trubi na svim nacionalnim frekvencijama ovaj klipan, koji sanja san u kom je predsednik, nego zapravo o tome šta se tamo dešava.

Počnimo od rušenja u Savamali, koje je priznao predsednik lično pa do otimanja reke, izmeštanja glavne autobuske stanice, uskoro i Beogradskog sajma, pa do loše i neplanske gradnje, izlivanja kanalizacije, poplavljenih garaža i cena, koje su toliko visoke da prave klasno društvo u Srbiji. Trajanje ovog projekta, koji ozbiljno škodi nasipu za odbranu od poplava procenjuje se na narednih trideset godina.

Međutim, ovo im nije bilo dovoljno. Naposletku, oni to čine po čitavoj državi. Nalik na nekakvu uzurpatorsku hobotnicu, njihovi pipci su svuda.

Tajkunski lobi, na čelu sa predsednikom lično, gradonačelnikom Novog Sada, Milošem Đurićem, prethodnim gradonačelnikom Milošem Vučevićem i svim njihovim plaćenicima iz redova vlasti i opozicije, odlučio je da Novi Sad posluži na tanjiru firmi Galens.

Grad od skoro 370 hiljada stanovnika je ovim izgubio mnogo- od izmeštanja nasipa 500 metara u korito reke, uništavanja biljnog i životinjskog sveta pa do toga da se građanima otima poslednja oaza mira i prirode. Neviđena pljačka, od koje Novi Sad neće imati nikakve koristi već samo i isključivo štete.

Sednica na kojoj se ova odluka donosila zakazana je u jako kratkom roku. Ulaz na istu nije bio dozvoljen ni narodnim poslanicima Republike Srbije ni građanima, koji su podneli zahtev da na istu uđu, a na koji po zakonu imaju pravo.

Protest protiv ove sramne pljačke Novog Sada organizovao je novosadski odbor stranke Zajedno. Uredno su danima pozivali sve da im se priključe i pisali saopštenja za medije, snimali čak i video materijal da se pojasni ono što očekuje Novi Sad ako se usvoji odluka o gradnji Novog Sada na vodi.

Podrška ovom protestu je izostala. Pedesetak ljudi otišlo je da brani grad od skoro četristo hiljada stanovnika. Već su ih tukli i maltretirali i na Šodrošu i na protestu protiv usvajanja GUP-a.

Ja vas ozbiljno pitam, dragi naši Novosađani da li je zaista moguće da vas toliko ne zanima šta se dešava? Da li je moguće da je dobar deo opozicije u Novom Sadu ( kao i širom Srbije) tu da bi služio samo interesima vlasti? Da li je realno da niko ne pomisli da je ovim ljudima bila potrebna podrška na protestu, jer pokušavaju da spasu Novi Sad, da ne bude devastiran?

Protest protiv Novog Sada na vodi treba da bude protest cele države protiv Novog Sada na vodi.

Ne sme da vas se ne tiče!

Vidim da se organizatorima zamera mnogo toga. To je u redu. Na to imate pravo, ali jedino ako ste i Vi bili tamo i uradili nešto dobro za svoj grad. Na samom skupu bilo je građana i aktivista, kao i članova raznih stranaka i organizacija, međutim nedovoljno da se može reći da su kompletno uzele učešća u protestu.

Ono što mene kao autorku ovog teksta zanima jeste gde su bili ostali. Ne samo stranke, već i udruženja, pojedinci, ljubitelji prirode, oni koji kažu da vole svoj grad, kao i oni, koji su branili Šodroš.

Ne govorite mi da niste imali vremena jer je radni dan i devet ujutru, ovo je bilo daleko važnije od svega što ste tog dana mogli da uradite. Samim tim što su mnogi među vama odabrali da se ne pojave, doneli su odluku da staju na stranu uzurpatora.

Neću vas pitati je li sramota sve vas koji ste se prodali. Neću pretpostaviti da vas ne zanima. Neću pretpostaviti da verujete da je uzaludno u ovom momentu boriti se jer se neka bitka izgubila.

Ja ne verujem da možeš izgubiti rat ako se boriš srcem. Boriš se do kraja. Jedna izgubljena bitka ne znači kraj. Priroda je jača od bilo kog čoveka. Ona će uvek naći način da se obnovi. Mi bez nje ne možemo ali ona bez nas može. To što im je uspelo da poseku drveće, drveće će opet izrasti. Ali, uradiću sledeće.

Pozvaću vas da se popravite, da se uključite u borbu vašeg grada, jer još nije gotova i imate prilike da date svoj doprinos. Nebitno je da li se borimo u Nišu, Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Vršcu , gde god, borimo se protiv pljački, protiv nasilja i svega što je pogrešno u ovoj državi. Novi Sad na vodi je ogromna šarena laža, koja će uništiti lepotu grada i naškoditi svemu što valja. Nije tuđ problem, ovo je problem svih nas, jer oni neće stati.

Nakon Beograda na vodi i Novog Sada na vodi, biće i svaki mogući drugi grad na vodi dok ne stignemo i do našeg Blaca, Kuršumlije, Prokuplja na hlebu i vodi. Ne dozvolimo ovoj nepravdi da pobedi! Ovo nije momenat da vas se ne tiče. Odbranimo ono što nam je bitno! Posle toga, mirne duše može slobodno da vas se ništa ne tiče i dalje, ako je to ono što vas se tiče.

Izvor fotografije: 021

Autor teksta: Ana Ubavić, profesor filozofije i urednik portala Kovalska