Ispred Skupštine Srbije, na dočeku 2022. godine, pre same nove godine, dočekali smo i to da se na velikom ekranu iza zabavljačica pojavi i zastava LGBT iliti gej zajednice. Naizgled, ništa čudno, mnogi kažu – svaka čast.
Elem, iako će ovaj tekst unapred biti okarakterisan kao tekst homofoba, što nema veze sa istinom, moram u njemu da se osvrnem na neke stvari koje se više ne daju tolerisati.
Na tom dočeku nastupale su tri pevačice od kojih je jedna lezbijka, a dve su bile „kume Prajda“. Dakle, ko god tvrdi da pojavljivanje te zastave preko celog ekrana na skupštinskoj zgradi jedne države nije bilo namerno, laže i izmišlja glupe izgovore.
U državi u kojoj smo javnu reč dali zabavljačima, što nikako nije isto što i umetnik, dakle, nekome ko bi imao određen stepen inteligencije s kojim se može javno govoriti tako da neko iz toga nešto nauči, ne treba da nas čudi što su vaspitači naše dece postale neuke pevaljke sa više kubika silikona nego razreda škole, što se naravno ne odnosi na sve, ali na većinu da.
U državi u kojoj nas doktor Kon savetuje da krsne slave „odrađujemo“ kod kuće u što manjem broju, ne čujemo da se iko oglašava kada se na jednom mestu skupe hiljade i hiljade ljudi i gde se propagandno prikazuje navedena zastava. Valjda, gejevi sve svoje potrebe mogu da zadovolje i na ulicama, za razliku od vernika koji su bili bombardovani pogrdama i pretnjama prošle godine za vreme Božića, Vaskrsa i Pravoslavne nove godine i saterivani u svoje kuće i zabačene hramove.
Novac koji je naš, uložen je u poniženje nas samih. Poniženje se nije odigralo tako što je jedna od zabavljačica lezbijka, ili što propagira te vrednosti. Ne, odigralo se tako što nas niko nije pitao da li želimo da dajemo svoj novac pevaljkama koje će preko celog video-bima propagirati gej populaciju u državi koju zatire bela kuga. Dat je naš novac gej-aktivistima, a nije dat desetinama hiljada žena koje svaku noć provode u molitvama i godinama sakupljaju novac za veštačku oplodnju. Nije dat poljoprivrednicima kojima suša i poplave, ali i visoke cene potrepština, ne dozvoljavaju da prežive, a kamoli da nešto zarade. Nije dat na poboljšanje kvaliteta vazduha koji nas ubija. Nije dat deci bez roditeljskog staranja ili za lečenje bolesne dece. Nije dat na opremanje bolnica u toku pandemije. Nije dat kako bi deca imala besplatne udžbenike.
Nije… Dat je kako bi tri pevaljke veselile masu u novogodišnjoj noći u kojoj je Beograd jedini grad u celoj Evropi gde je bilo dozvoljeno masovno okupljanje.
Nije dat na poboljšanje dečjeg i školskog programa, na opremanje sala i škola, na popravku bazena, rekonstrukciju Generalštaba, na obnovu pozorišta ili izgradnju zgrade opere. Nije dat fakultetima koji nisu opremljeni otkako su izgrađeni.
Ali dobro, valjda kultura, nauke i životni standard mogu da sačekaju dok se gej zajednica ne zadovolji nastupima svojih pulena.
Budite gej koliko hoćete, to vam niko ne može niti želi dovoditi u pitanje, ali prestanite biti licemeri i politički homoseksualci, pa priznajte da je bilo mnogo važnijih stvari na koje bi novac mogao biti potrošen, a gde bi njegovo ulaganje donelo olakšanje i jednima i drugima i trećima i petima.
Ako već hoćete da organizujete koncerte, nemojte organizovati propagandne skupove i tako tetošiti apsolutne manjine kojima ste dali za pravo da određuju pravac većini.
Sram vas bilo, ko god je ovo učinio! Za dane državnosti, zastave, osmovekovlja Srpske pravoslavne crkve, zahtevano je da se pravdamo za toliki „nacionalizam“, a sad je sve kako treba?
E pa, baš tako nam i treba kad smo dozvolili kusom i repatom, neobrazovanima, nafilovanima silikonom, onima sa sumnjivim biografijama, onima koji javno psuju boreći se za kulturu, onima koji su unovčili svoje devijacije kojima hrane našu decu, onima koji ne prezaju ni od čega da bi nešto dobili. Svaka čast na svakoj razvaljenoj školi, domu kulture sa rupom u podu, prihvatilištu bez čaršava, klinikama sa krovovima koji prokišnjavaju i svim ostalim zjapećim rupama naše sramote koje su ovim novcem mogle postati izvori našeg zadovoljstva i ponosa.
Svaka vam čast, a to se mora ponoviti, što u državi bele kuge negujete gej kulturu, dozvoljavate „parade ponosa“, a ukidate porodične šetnje. I ne mogu, koliko god imao želju, za to da optužim samo vlast. Krivi smo i mi. Krivi za sve što smo dozvolili.
Dosta je više sa onim „Joj, šta nam rade!“ Sve vreme se u našoj Srbiji u stvari odvija ono: „Joj, šta nam radimo!“
autor:Milan Ružić
