„Da sanduke kupuješ ceo život od para koje dobijaš za Utisak nedelje“ …
U potpisu „Vojnik pravde Simo Spasić“.
To piše u poruci koju je Simo Spasić poslao voditeljki Utiska nedelje Olji Bećković posle nrdeljne epizode te kultne emisije koja istog formata i istog karaktera traje još iz vremena Miloševića. Menjale su se samo televizije – skidale su je sa programa one provladine, prihvatale one opozicione i tako do današnjih dana. A tema te poslednje emisije Utiska nedelje bio je razgovor o tome kako se osećaju mrzitelji onog dela svog naroda koji ne odobrava njihovu politiku mrziteljeljstva, laži i obmana, a koji takvu politiku svesno lansiraju umesto bilo kakvog, pa malar i „naprednog“ dijaloga.
I to je zasmetalo Simi Spasiću. Da li samo njemu ili redakciji i glavnom uredniku ovog društva, pravo je pitanje, jer Simo Spasić je jedna opskurna ličnost. Bio je predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih Srba na Kosovu i Metohiji, ali se na toj časnoj misiji nije dugo zadržao, jer su ga smenili članovi tog udruženja posle njegove zajedničke akcije sa Vojislavom Šešeljen, glavnim mentorom ove „napredne“ vlasti, koji su Savu Janića, igumana manastira Dečani, proglasili za „unijatsko i ekomunističko đubre“ i tražili od patrijarha da ga smeni sa te dužnosti (opancar.com – „Sistem Sima Spasić – SS“). Članovi Udruženja ga nisu podržali – ogradili su se od njegovih postupaka, naglasili su da se oni ne bave politikom već rasvetljavanjem sudbine svojih najmilijih i navodno smenili su gas a te dužnosti. To je bilo negde u septembru 2018. godine.
Međiutim, prema tekstu pod naslovom „Udruženju Sime Spasića od grada Niša kancelarija u centru Niša”, koje objavljuju Južne vesti 27.5.2021, Sima Spasić se i dalje pominje kao predsednik udruženja porodica kidnapovanih, nestalih i ubijenih na Kosovu i Metohiji. U tekstu se navodi i to da je Sima Spasić u tom istom gradu – pred sudom u Nišu, „bio osuđen za silovanje bivše supruge”.
Nema vesti o tom vaskrsnuću Sime Spasića. Može se samo pretpostaviti čijom zaslugom je do toga došlo, jer Sima ni u međuvremenu nije bio bez angažmana. Da toga nije bilo zašto bi mu vlast te iste godine adaptirala stan u Beogradu na vrhu Beograđanke i dala platu od 140.000 dinara (vidi tekst „Pajac vlasti ima platu 140.000 i stan u „Beograđanki“ – portal Ditrektno.rs 12.11.2021).
Poznata je stvar da ova vlast ništa ne ostavlja slučaju. Pored regularnih sastava vojske i policije, tu je i komunalna policija koja se, zlu ne trebalo, promptno može naoružati i pretvoriti u para policijsku formaciju, evo novi gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, osnova i tzv. „belu“ policiju – na ulicama se već mogu videti oni „Vesićevi“ aitomobili za snimanje pogrešno parkiranih automobila, poznati pd nazivom „Sokolova oko“ sada sa oznakom „Beli“ i očigledno proširenim kompetencijama, a imajući u vidu neutaživu Šapićevu želju da oponaša svog novog idola Aleksandra Vučića, nije daleko od pameti da se i „Beli“ jednog dana mogu transformisati u neku formaciju para policijske prirode.
Zatim, tu su i navijačke grupe, u okviru kojih se formiraju i klasične kriminalne grupe, sa svim obeležjima kriminala, od trgovine narkoticima do ubistava – bilo kao posledica njihovih međusobnih obračuna, bilo narućenih po nalogu poznatih i/ili „nepoznatih“ naručilaca. Normalno je pretppstaviti da u kategoriji tih „nepoznatih“ spada i režim sa svojim strukturama, jer činjenica je da političkih ubistava ima, i iz vremena ove vlasti i iz vremena onih prethodnih, koja zaslugom i ovih sadašnjih još nisu razjašnjena. Pored direktnih političkih protivnika – Zoran Đinđić, Oliver Ivanović, Vladimir Cvijan, tu su najčešće i novinari – Dada Vujasinović, Slavko Ćuruvija, Milan Pantić, pa navodna međusobna ubistva gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića, tako da broj ubijenih postaje impozantan. A za sve njih je zajedničko to da imaju nekavu vezu sa državom i da nijedno od njih nije razjašnjeno.
I tu doazimo do „vojnika pravde“ Sime Spasića koji najgnusnijom pretnjom – kletvom, crta metu na čelu Olje Bećković. A to obično tako i počinje, potpomognuto mašinerijom provladinih medija, kao što je, na primer, onaj sramotni oglas objavljen na Pinku pre ubistva Oloivera Ivanovića. A u našem narodu ima i nepismenih i nedoučenih i izmanipulisanih i svi su oni laka meta da postanu „vojnici pravde“, najčešće u formi patriota – kako onih ortodoksnih tako i onih lažnih.
Neću ovde o redovnoj delatnosti Sime Spasića, njemu i njegovom megafonu, sa kojim on, uz logistiku i pomoć vlasti, kruži zemljom Srbijom i omta opozicione skupove. Pominjem to ovde samo da kažem da ova vlast ništa ne ostavlja slučaju i da je u očuvanju te vlasti ničega nije stid.
U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!
autor:Dragiša Čolić
